Вечерње новости, 11. 4. 2023, Априлски рат: ИЗДАХНУО НАМ ЈЕ НА РУКАМА Сећање на деду – прича унука мајора Драгутина

Крушевац: Бранко Вучић са портретом деде, резервног мајора Драгутина Вучића, првом жртвом Априлског рата у Крушевцу Фото: Вечерње новости, С. Бабовић

НИЈЕ познат тачан број жртава током бомбардовања Крушевца, на који су се обрушили немачки авиони одмах после Београда, 6. априла 1941, али је сигурно да је прва жртва био резервни мајор Драгутин Вучић.

Страдао је као радник барутане Војно-техничког завода „Обилићево“, данашњег „Трајала“, која је била прва мета. Његов унук Бранко Вучић (90) добро се сећа последњег тренутка када је видео деду.

– Није хтео да руча тог дана, мој отац Момчило му је рекао да седне за сто, већ смо поставили – каже за „Новости“ Бранко Вучић.

– Сећам се добро да је рекао: „Дужност је преча од ручка“ и отишао у барутану.

Када су пале прве бомбе, Бранко, тада осмогодишњи дечак, са мајком Алексијом склонио се у другу, нову кућу коју су имали у сада Првомајској улици. У Крушевцу је грувало као у паклу. Мислили су да је град сравњен са земљом. Претпоставили су да је војна фабрика морала бити прва мета. Да је Драгутин страдао као прва жртва, сазнао је његов син Момчило.

– Када се све стишало, када су прекинули да гађају, деда се није враћао. Отац је пошао до фабрике да га потражи. Нашао га је контузованог поред жице, код имања Илића, књижничара. Неколико дана су га лечили у болници, па пустили кући. Повремено је долазио свести, али су ране биле претешке. Умро нам је у кући, 27. априла – прича Бранко.

Његова бака Даринка је остала удовица, а породица је добила „процену штете“ за дедину погибију:

– Укупно 306.000 тадашњих динара, који нису исплаћени никад. Још чувам ту процену, као и дедину радну књижицу, одликовање из 1926, крштеницу и извод из књиге умрлих. Деда, као ни други погинули у бомбардовању немају никакво обележје.

 
НЕМЦИ – СЕДАМ ДАНА ПОСЛЕ БОМБИ

НЕМАЧКИ окупатори су већ 13. априла ушли у Крушевац и ту поставили Крајскоманду са пешадијским батаљоном. Јединице су излазиле ван града само при хапшењу и привођењу талаца за одмазду. Историчар Горан Васић каже да је појачање – полицијски батаљон од 500 људи стигао после напада на град 23. септембра 1941. Седиште Крајскоманде било је у згради бивше општине, а на њеном челу био је капетан Зигфрид Хазе.

На 82. годишњицу бомбардовања, Бранко је био у „Трајалу“ да, са Удружењем пензионера, положи венац свим настрадалим јунацима чији се број не зна. Истраживач Душан Дражић дошао је податка о пет војника који су страдали у самој фабрици. Да ли је то коначан број, тешко је проценити, јер је од 12.500 Крушевљана колико их је живело у тадашњој вароши, чак 4.000 радника било запослено у 16 индустријских погона и фабрика. Хале су биле увек пуне.

– Остаће забележено да су питомци „Обилићева“ са радницима и инжењерима тражили да се уведе вишесменски рад у свим погонима да би се произвело што више ексоплозива, гас-маски, барута и других производа ратне индустрије неопходних за одбрану земље – наводи Дражић.

Ефекти отпора моћној немачкој авијацији били су симболични. Историчар Горан Васић каже:

– Немачки бомбардери и јуришни ловци најпре су се устремили на војну фабрику „Обилићево“, на периферији Крушевца. Први налети авиона кренули су са источне стране, из правца села Јасике и Дедине. Далеко напреднија немачка авијација обрушила су се и у бришућем лету бомбардовала слабо брањену фабрику.Пошто се у овој фабрици производио барут, за неколико тренутака све је прекривено ватром и димом, уз експлозије од којих је страдао део војника који су имали задатак да бране фабрику. Било је неколико мртвих и рањених. Међу првима је страдао резервни мајор Драгутин Вучић.

С. Бабовић