Вечерње новости, 12. 8. 2025, ХЕРОЈСТВО И ТРАГИЧНА СМРТ КАДЕТА: После 107 година подигнут споменик код места бродолома српских војника у водама Малте

Малта: Српски војници спасени са Полинежанина Фото: В. новости, M.A.Muscat

Када је француски брод „Полинезијен“ испловио из Бизерте са српским кадетима који су се упутили ка Солунском фронту, нико није ни помислио да ће се пловидба завршити много пре луке у Солуну, уз обале Малте, 10. августа 1918. године.

Швапски сумарен је испалио торпедо који је брод послао на дно мора. Погинуло је шесторо српских младића и једанаест чланова француске посаде. Сада је, у близини где се догодила трагедија, подигнут споменик који ће вечно подсећати на овај догађај, али и на целокупну борбу српског народа и српско-француско савезништво у Првом светском рату.

Споменик је свечано откривен у недељу увече, на дан када је брод потопљен, код места Марсакале, три километра источно од градске обале. Окупљенима се обратио и министар културе Малте Овен Боничи, што показује колико је ово био важан догађај за Малту. Свечаности су присуствовали и градоначленик Марсакале, новинари, Малтежани, Срби који живе на овом острву.

– Немачки торпедо је, тог 10. августа 1918. године, тачно у 11 сати, потопио француски транспортни брод, који је превозио наше најмлађе официре који су из Бизерте пловили ка бојиштима Солунског фронта. На броду се налазило 500 српских кадета официрске школе, у пратњи потпоручника Тајсића и чувене ратне хероине наредника Милунке Савић, српске Јованке Орлеанке. Погинуло је најмање 17 особа, укључујући 11 чланова француске посаде и потпоручника Тајсића, док је већина преживелих, укључујући Милунку Савић, спасена и збринута на Малти. Њој и њеним саобрцима је указана неопходна помоћ и они су преживели увелико захваљујући племенитости тадашње генерације Малтежана – истакао је Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију.

Када је погођен, наступила је борба за животе, јер многи нису знали да пливају. У помоћ су одмах пристули малтежански рибари, који су спасли велики број путника с француског брода. Пребачени су у болнице на Малти, где су збринути, да би, касније, другим бродовима успели да стигну на Солунски фронт и тако учествују у ослобађању Србије и Европе.

Овај догађај исковао је велико пријатељство између Срба и локланих становника, а сада је то све овековечено и спомеником. Срби су захвални Малтежанима што су у једном од најтежих тренутака у нашој историји показали бригу за српски народ. Иначе, на Малти живи око 15.000 Срба, а уз школе на српском језику имају и своја удружења, клубове, цркву.

Олупина брода је остала на дну мора, на дубини између 45 и 65 метара и дан-данас је веома посећена дестниација и атракција за туристе и рониоце. Највећи број њих, међутим, није знао шта обилази, нити им је била позната прича о овом догађају из 1918.

– Сада знају да иза тог брода стоје српски кадети, Милунка Савић, Србија, Први светски рат, а сазнаће и зашто су потопљени и куда су кренули после бродолома, на Солунски фронт, да донесу слободу – истиче Гујон.

Споменик представља брод „Полинезијен“ који је превозио српске кадете. Када се гледа кроз његову силуету, види се тачно место где је потонуо на пучини. Подизање споменика иницирали су српска заједница на Малти и тамошње удружење „Света Јелена Анжујска“, а Канцеларија за јавну дипломатију је то подржала и финансирала.

Гујон истиче да је први пут за тај брод чуо пре две године, када је отворио четири допупснке школе на српском језику, док је био на челу Управе за дијаспору и Србе у региону. Тако се родила идеја о подизању споменика.

– Ово је изузетан пример културне дипломатије, и зато смо остварили тај пројекат и излили споменик – закључује наш саговорник.

Малта: Спомен-табла броду Полинежанин и погинулим кадетима и официрима Краљевине Србије и Француске, 1918. Фото: Танјуг, Канцеларија за јавну и културну дипломатију, М. Петровић

ПОТОНУО ЗА МАЊЕ ОД ПОЛА САТА

Брод „Полинезијен“, што у преводу с француског језика значи Полинежанин, био је дугачак 152 метра и широк 15. Погодила га је немачка подморница СМ УЦ-ЗЗ. Ударац је уследио у непосредној близини машинске сале, а брод је потонуо за мање од 30 минута.

 
СРПСКА ЈОВАНКА ОРЛЕАНКА

После опоравка на Малти услед потапања брода на коме је била, српска јунакиња Милунка Савић, која је пре тога више пута рањавана, прешла Албанију и била на Крфу, стигла је до Солунског фронта и наставила да се херојски бори за ослобађање Србије. Српкиња је са навећим бројем одликовања. Због њене храбрости Французи су је назвали „Српском Јованком Ореланком“. Преминула је 1973. године.

 
Горан Чворовић – стални дописник из Париза