За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан 18. 3. 2026, Зоран Шапоњић: Албанци жртве, Срби џелати: Како Приштина прикрива истину о Мартовском погрому [Видео]
У извештајима приштинских медија и у изјавама званичника о 17. марту 2004. године нико не помиње Златибора Трајковића (62) који је жив запаљен испред објекта у којем је радио а у којем су били смештени припадници међународне заједнице. Ређе се помињу и запаљене српске цркве и манастири, а наводи се…
Вечерње новости, 17. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак 1917. године – Херојска смрт Нике Вукчевића [из Архиве]
Тешко је набројати све страхоте које су чињене приликом гушења устанка. Народ је платио страшну цену бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили Злочини бугарског окупатора су, у ствари, материјализација смишљене стратегије уништавања једног народа зарад проширења сопствене територије. Чињенице то јасно показују: од новембра… Глас Српске, 22. 2. 2026, Богдан Жерајић: Принципов идол и ватрени српски родољуб
Био је спаран дан, сриједа, 15. jуна, 1910. године. Сељак из Руде Међе на Требевићу – Алекса Чоло квргавом шаком уздиже своју олињалу шубару уз наборано знојно чело, док је бангавим тешким кораком слазио низ Бистрик. За њим је на повоцу једва гавељало мршаво зекасто коњче, којим је на шкрипавом… РТРС, Срна, 13. 3. 2026, Премијера филма ’Жетва‘ о злочинима над Србима на Космету 17. марта
Филм ’Жетва‘, који говори о трговини органима – стравичном злочину над Србима на Косову и Метохији, биће премијерно приказан у Београду 17. марта, рекао је Веселин Џелетовић, аутор романа ’Српско срце Јоханово‘ који је био инспирација за овај филм. Џелетовић је нагласио да је снимање било праћено бројним притисцима и… РТС, 16. 3. 2026. Ноћ када је горела Пећка патријаршија – 45 година од напада на српску светињу и европску баштину [Видео]
Навршава се 45 година од пожара у Пећкој патријаршији, када је у ноћи између 15. и 16. марта 1981. године запаљен стари манастирски конак и уништен део вредне архиве, рукописа и црквених предмета. Експерт за српску средњовековну баштину, историчарка уметности и професорка Универзитета у Крагујевцу Јасмина С. Ћирић наводи за… РТ Балкан, 16. 3. 2026, Приштина се не зауставља: Траже додатне папире за конак манастира Грачаница и помињу базилику
Из тзв. археолошког института захтевају фотографије свих објеката српског манастира од пода до плафона Приштина је наставила са нападима на Српску православну цркву, а овога пута за то је послужила изградња конака у близини манастира Грачаница. Након што су у фебруару објавили да је СПЦ укинута дозвола за градњу, указујући… Не заборављамо – Памтимо
Vesti online, 31. 1. 2016, Из пакла ме извукао преводилац Гестапоа
Прослављени београдски писац Филип Давид једном је написао да је "сећање страшније од сваког заборава". Али, Јосеф Жамбоки (83) не мисли тако. Сећање на једну од највећих страхота човечанства доживео је као личну мисију.
Овај угледни београдски Јеврејин, рођен као Јосеф Бен Аврам, инжењер индустријског дизајна, сарадник Меморијалног центра "Јад Вашем" и сведок пакла прогона Јевреја у Југославији посветио се сећању и опомени, захвалности и доброчинству.
На Међународни дан сећања на жртве Холокауста Жамбоки је родном Београду и својој земљи подарио гала концерт у Коларчевој задужбини под назив[...]
Глас Српске, Танјуг, 17. 3. 2022, Парастос за жртве погрома, 17.март да се НЕ понови
У Грачаници је данас обиљежена 18. годишњица погрома над српским народом у покрајини, у присуству директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића.
Парастос страдалима је у манастиру Грачаница служио владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
Петковић је, након парастора, положио бијеле руже на споменику невиним жртвама "Нестали" испред Дома културе у Грачаници.
Он је, затим, са челницима Српске листе, политичким и институционалним представницима Срба са КиМ, представницима удружења киднапованих и несталих присуствовао и Академији "На заборав немамо право", по[...]
ИН4С, 18.9.2021, Стоилковић: Кајмакчалан, вечита инспирација садашњих и будућих генерација
Кајмалчалан, вечита инспирација за садашње и будуће генерације. Нека је вечна слава и хвала бесмртним херојима нашег народа. Живео 15. септембар дан српског јединства, слободе и националне заставе
Посланик Демократске партије Срба у македонском Собрању, Иван Стоилковић, објавио је на друштвеној мрежи поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, 15. септембра слику са Кајмакчалана.
Те 1916. године приликом пробоја Солунског фронта, вијорили су се српски барјаци. Срби су тада кроз „Капију слободе“ први пут закорачили у своју земљу. Стоилковић је баш н[...]
РТРС, 24.2.2019, У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра
У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне Државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре.
У раној младости Ђуро Кољанин, у Дјечијем логору "Сисак" у Независној Држави Хрватској изгубио је цијелу породицу.
Меморијални центар чију изградњу финасира сам посветио је својим трагично страдалим сестрама Зори и Мари.
Трауме и данас осјећа.
- То ствара такву депресију да ја нисам знао шт[...]
Вести, 18.8.2021, Дрво мира у част краља Петра Првог
На Српском војничком гробљу у месту Велики Међер, у Словачкој, на којем почива 6.000 српских жртава из Првог светског рата, посађено је 18. дрво мира у оквиру Међународног пројекта Дрво мира, а том приликом одликовани су епископ аустријско-швајцарски Андреј и Момчило Бабић, амбасадор Србије у Словачкој.
Скуп у Великом Међеру, у оквиру манифестација поводом стогодишњице од упокојења Краља Петра (I Карађорђевића), организовала је словачка организација Серваре ет Манере, на челу са председником Мареком Соболом у сарадњи са Амбасадом Србије у Словачкој.
Тим поводом, крај хумки српских мучени[...]
