За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 24. 2. 2026, Напади на српске светиње на КиМ – између физичког разарања и ревизије историје [Видео]
Историчарка уметности Јасмина Ћирић рекла је за РТС да најновији напади на цркве и верске објекте на КиМ јесу нови, али је тактика која се примењује на терену стара и добро позната. Објаснила је шта значи „албанизовање“ и „косоваризовање“ културне баштине. Иако су поједини споменици под заштитом Унеска, професорка сматра… СРНА, 25. 2. 2026, Навршиле се 34 године од монструозног убиства породице Радосављевић у Дарувару
Навршиле су се 34 године од убиства четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару коју је ликвидирао хрватски војни полицајац само зато што су двоје дјеце и њихови родитељи били Срби, а потом њихова тијела разнио експлозивом. Информационо-документациони центар „Веритас“ подсјетио је да је 25. фебруара 1992. године у Дарувару припадник… Искра, 9. 2. 2026, Владимир Умељић: Косово и Метохија (30 година касније)
Ох, ох, ох, горко уви мње! Ћути страх и беда тогда беше; Матер од чедех раздвајаху, А от оца сина; Младе робљаху А старе секаху и дављаху… Уви мње, љуте туге… Того пролећа Патријарх Арсеније Чарнојевић Из Пећи даде сја бегу уз Дунав за Немцем С неколико владика земље српске… РТ Балкан, 17. 2. 2026, Зоран Шапоњић: Срби са севера Космета на годишњицу ’независности‘: Шта нам се то догодило?
Оно што су тада наумили, данас остварују са пуном помоћи оних који су овде дошли, наводно да нас заштите, да спрече етничко чишћење, каже за РТ Балкан један Србин из Северне Митровице „Било је 17. фебруара пре 18 година тешко, али је данас много теже и биће све горе и… Комисија за нестала лица, 24. 2. 2026, Преузети посмртни остаци још једне жртве рата
У складу са потписаним Протоколом о сарадњи у тражењу несталих лица између Владе Републике Србије и Вијећа министара Босне и Херцеговине и Радним правилима и процедурама, на граничном прелазу Сремска Рача – Рача, Комисија за нестала лица Владе Републике Србије је од Института за нестале особе Босне и Херцеговине преузела… Глас Српске, 23. 2. 2026, Три деценије од егзодуса сарајевских Срба: Памтимо и надамо се [Видео]
Сарајевски Срби не памте хладнију зиму ни хладније фебруарске дане од оних 1996. године. Сваки нови дан исписивао је трагедију народа какав свијет до тада није видио, а по свему судећи неће ни видјети. Егзодус сарајевских Срба, јединствен случај у новијој историји, почео је 17. фебруара 1996. године, на Задушнице.… Не заборављамо – Памтимо
Prnjavor.info, 16.12.2016, Злочин над Србима у селу Кремна 16. децембра 1941.
Злочин над Србима у Кремни је злочин који је у сјећању народа нашег краја скоро изблиједио, злочин који памти још само неколицина.
Први штури записи о овом злочину су се појавили тек 40 година послије покоља и о њему су знали само мјештани. Ово је наш допринос да се овакве ствари не забораве и да се не понове. То дугујемо свим нашим мученицима.
16. децембра 1941. године, хрватске усташе из Прњавора долазе на Вучијак у Кремни и уз помоћ Мађара, који су тада насељавали Вучијак и ту држали положаје, почињу пљачку и зулум по селу Кремна које је удаљено неких 5 км од Прњавора.
Вучијачки во[...]
DIC Veritas, 20.6.2017, 25. godišnjica likvidacije pripadnika TO RSK na “Miljevačkom platou“ 21. juna 1992.
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR preuzeo ulogu zaštitnih snaga na području RSK.
Vijeće bezbjednosti UN-a 30. juna iste godine donosi Rezoluciju 762 koja osuđuje akciju i traži povlačenje hrvatskih snaga na početne položaje, što Hrvatska odbija.
Tužan epilog tog mučkog napada je 40 ubijenih srpskih [...]
Политика, 19. 5. 2013, Ни Немачка није имала Јасеновац
У меморијалном подручју Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, 12. маја била је одржана комеморација у знак сећања на пробој последњих затвореника из логора 22. априла 1945. године, и у знак почасти за све страдале и преживеле логораше.
Тим поводом разговарамо са Јашом Алмулијем (рођен 1918), новинаром, својевремено председником Јеврејске општине Београд, аутором три књиге у којима је током протекле деценије кроз многа сведочанства приказао трагедију Јевреја у Другом светском рату. Књигу „Јевреји и Срби у Јасеновцу”, издање Службеног гласника из Београда,[...]
Погледи, РТВ Врање, 30. 9. 2022, Пренос моштију страдалих Првом св. рату у спомен костурницу манастира Светог Николе у Врању
Преносом костију страдалих у Првом светском рату у новоизграђену Спомен костурницу почело је обележавање великог јубилеја манастира Свети Никола, 690 година постојања.
Епископ врањски Пахомије са свештенством и монаштвом Епархије врањске служио је Литургију у манастиру Светог Николаја, након чега је уследио парастос страдалима у Првом светском рату. Мошти које су пронађене у дубодолинама у Врању, око манастира и у целом округу смештене су у специјалне кутије и после службе, литијским ходом пренете у Спомен костурницу.
„Она је почела да се гради 1934. године. Међутим, историјске околности[...]
Печат, 28. 4. 2023, Академик Василије Крестић: О нужности да се што пре подигне српски Јад Вашем, меморијални центар посвећен жртвама геноцида
Згрожен стравичним злочинима који су се дешавали у Независној Држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и не сме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само оне за чије време се догодио геноцид већ и оне које долазе, имају обавезу да на све могуће начине обавештавају свет шта су учинили Хрвати своји[...]
