За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српска историја, 19. 1. 2021, Проф. др Драгољуб Петровић (†2024) о српској историји и језику [из Архиве] In memoriam
За сајт Српска историја говори угледни српски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић. Специјалност му је дијалектологија. Написао је 20-ак (ауторских и коаутоских) књига међу којима и: O говору Змијања, Говор Баније и Кордуна, Српски језички заперци, Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола, Фонологија српског језика (са… Вечерње новости, 28. 10. 2025, Бошњаци привсвајају и Јеванђеља: Својатајући српско благо ’комшије‘ покушавају да створе нове културне идентитете
СРПСКО културно благо које се налази у бившим југословенским републикама не присваја се само да би се окрњила целовитост и значај српске културе у прошлости. Главни је циљ у стварању нових културних идентитета и у омеђавању њиховог простора. Ти идентитети се, наравно, не стварају себе ради, или сами по себи,… Нови Стандард, Печат, 26. 11. 2021, Божидар Зечевић: Капија слободе под велом тајни [из Архиве] други део
Дело Станислава Кракова готово 50 година било је политички табу, у домену Удбе и њених „црних листа“ у нашој филмској архивистици. Међутим, полако се открива његов филмски опус Наше последње победе у Великом рату остале су у болном сећању Станиславу Кракову кад је напустио војску после покушаја самоубиства 1921. године,… Искра, 7. 11. 2025, Владимир Умељић: О безазленим и опасним плагијаторима, или код Хрвата ништа ново
„Све мора да се промени, да би све остало исто.“ Ђузепе ди Лампедуза Плагијат или крађа идеја и њиховог остваривања (= крађа духовног власништва), народски речено „кићење туђим перјем“, представља тежак морално-етички и правни преступ, заслужује како осуду, тако и презир. Искушење је несумњиво велико, што се нпр.… Политика, 12. 11. 2025, Ада Циганлија – стратешка тачка у одбрани Града 1914. и 1915. [FB, Видео]
Први погинули на Ади Циганлији 1914. године су извиђачи Србислав Никанић и Драган Ђурђевић Циганско острво, Велико циганско острво, Велико савско острво, Острво Циганлија, Водени цвет, Бококоторски Београд… само су нека од имена којима је крштена Ада Циганлија. Сада је ово полуострво место за уживање, за шетње, за седење са… РТРС, Танјуг, 12. 11. 2025, Штрбац: Инциденти у Хрватској представљају континуитет дешавања уперених против Срба
Предсједник Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је данас да инциденти у Хрватској представљају континуитет дешавања уперених против Срба у Хрватској. – Мало се било примирило годину, двије, пред улазак Хрватске у Европску унију. Чим су они примљени, одмах се вратио исти онај вокабулар. Такође се, када је дошао Пленковић…
Не заборављамо – Памтимо
Радио Освит. 28. 2. 2022, У седам заједничких гробница на Глођанском брду пронађена тијела српских жртава
Поворка сјећања, пета по реду на Глођанском брду код Зворника, снимљена је за филм„Свједок“.
Бројни Зворничани, који су учествовали у снимању кадрова за потребе овог документарног филма „Свједок", одали су почаст убијеним Србима и доктору Зорану Станковићу.
Документарно-историјски филм режисера Дениса Бојића, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих лица, говори о животу и раду патолога професора доктора Зорана Станковића, његовом учешћу на бројним есхумацијама и идентификацијама Срба убијених у рату девед[...]
Срна, 26.7.2015. Обиљежене 74 године од устанка против фашизма
УГЉЕВИК, 26. ЈУЛА /СРНА/ - Полагањем цвијећа на спомен-обиљежје палим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ у Доњој Трнови код Угљевика данас су обиљежене 74 године од дизања устанка против фашизма.
У костурници овог Спомен-парка из Другог свјестког рата налазе се посмртни остаци 567 палих бораца, а на мермерним плочама уписана су имена 3.278 палих бораца и жртава НОР-а.
Цвијеће су положиле делегеције Савеза удружења бораца НОР-а из Угљевика и Бијељине, као и гости из Војводине, делегације СУБНОР-а из Руме, Шида, Беочина, Нове Пазове, Сурчина и Адашеваца, те представници Амбасаде Руск[...]
РТРС, 7.3.2021, "Само ти, дијете, ради свој посао", одзвања Клепцима и данас
Филм "Дара из Јасеновца" подсјетио је ширу јавност на старца Вукашина Мандрапу који је мучки страдао у Јасеновцу и чије ријечи и данас одзвањају. "Само ти дијете ради свој посао" - понављао је Вукашин злочинцу који га је ножем покушао натјерати да ускликне "Живио Анте Павелић".
Вукашин Мандрапа из села Клепци код Чапљине канонизован је 1998. године и обиљежава се 29. маја као Свети новомученик Вукашин јасеновачки и клепачки.
Усташе су, остало је записано, Вукашина довеле у Јасеновац током Другог свјетског рата. Након неколико дана мучења, усташа, пред кога су га довели, му је понудио жив[...]
ИН4С, 15. 6. 2024, На данашњи дан убијен Свети новомученик Харитон Архангелски
Иако још није канонизован од стране СПЦ, монах Харитон је у народу одавно поштован као новомученик, а забележени су и примери мироточења његових икона.
Монашки пут
Отац Харитон (Лукић) рођен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1960. године, у селу Луковачка Река код Куршумлије, у радничко-сељачкој породици, са много деце, а на крштењу добио је име Радослав. Свој монашки пут је започео у манастиру Црна Река, код Рибарића, 1995.године. После две године, још увек као искушеник, премештен је, од стране Епископа рашко-призренског Артемија, у манастир Светих Архангела код Призрена, који је тада би[...]
Вечерње новости, 9.12.2017, Покошеној младости подижу споменик
После писања "Новости" о жртвама комуниста на златиборском брду. Општина Чајетина подржала истраживање масовне гробнице
ВЕЋЕ Општине Чајетина донело је одлуку да подржи истраживање масовне гробнице у јами Церова, у овдашњем селу Мушвете. Скелете страдалника с краја Другог светског рата чије су руке пре ликвидације биле везане жицом, на дну пећине пронашао је фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић, из Пригревице код Апатина, а локална власт је реаговала само дан након објављивања ових сазнања у "Новостима".
Подсетимо, Ћелић је са колегама из београдског клуба "Асак" сишао у неистра[...]
