За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 4. 2026, Бој на Чокешини – српски Термопили
Битка у којој су 303 српска јунака зауставила турску војску У манастиру Чокешина обележава се 222. годишњица једног од најпотреснијих и најзначајнијих догађаја Првог српског устанка Пре тачно 222 године 303 српска устаника заузела су бусију на брду Липовица и одлучила да спрече долазак Турака из Босне. Сви су изгинули,… Политика, 10. 2. 2026, Заповест Нићифора Дучића
Ове године се навршава 150 година од одлуке српске владе и кнеза Милана Обреновића да се крене у рат против турске царевине за ослобођење српских јужних територија које су биле језгро старе средњовековне српске државе. Био је то Први српско-турски рат, започет 1876. године. Донета је одлука да се образују… Курир, 4. 4. 2026, Преминуо Маринко Бјелица: Сам сам откопао гроб и сахранио сину главу [ФБ]
Маринко Бјелица, борац и отац, преминуо је у 80. години. Његова животна прича сведочи о тешким губицима током рата у Босни и Херцеговини. У Трнову је преминуо Маринко Бјелица, човек чија је животна прича деценијама сведочила о једној од најтежих породичних трагедија из периода рата у Босни и Херцеговини. Према… Политика, 31. 3. 2026, Саво Штрбац: Злочин на Туловим гредама
Почетком ове године почео сам интензивније радити на новој књизи Досиjе Велебит, у којој сам планирао да обрадим злочине почињене на овој планини у грађанском рату деведесетих на основу података које је прикупио Веритас. Први злочин на овој планини у третираном периоду је убиство цивила Васиља Гагића, Србина из обровачког… Искра, Живот цркве, 1. 4. 2026, Александар Живковић: „Нормализација“ усташтва и отимање имовине СПЦ
Поједини хрватски интелектуалци отворено пишу о ономе што је видљиво и на први поглед – да је у њиховој земљи присутна снажна тенденција тзв. нормализације усташтва. Значи, почевши од највиших кругова у Хрватској, ради се на томе да усташтво у свом изворном облику постане друштвено прихватљива идеја и понашање. Тај… РТС, 2. 4. 2026, Ново својатање српских светиња на КиМ: Пећку патријаршију прогласили ’албанском‘ [ФБ]
Археолошки музеј из Пећи саопштио је да је Пећка патријаршија ’албанска‘ и да је реч о цркви са ’старијим романским и византијским слојевима‘ који су касније ’систематски трансформисани‘. Из Министарства културе Србије стиже оштар деманти и наводи се да је реч о „бизарном фалсификовању српске културне баштине“. Историчари су једногласни… Не заборављамо – Памтимо
![Stella polare Books, 2. 5, 2023, Петар Драгишић: Како је Лешак 1959. године припојен Косову [из Архиве] Мапа](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31054-350x200-no.jpg)
Stella polare Books, 2. 5, 2023, Петар Драгишић: Како је Лешак 1959. године припојен Косову [из Архиве] Мапа
Историчарима ни данас није до краја јасно зашто је руководство Србије крајем 1959. године одлучило да се општина Лешак, која се до тада налазила на територији краљевачког среза припоји општини Лепосавић и тако из „уже Србије“ премести на Косово, односно Аутономну косовскометохијску област.
Општини Лешак су, читамо у Закону о изменама и допунама закона о подручјима срезова и општина у Народној републици Србији из јуна 1957. године припадала 23 насељена места, међу којима и рудник олово-цинкане руде Бело брдо.Припајање Лешка Лепосавићу значило је да је територија Косова била увећана за око 200 [...]
Политика, 27. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ (2): До спаса преко моста на Сави код Градишке
Желимо сачувати сећање на родни крај, да наши потомци знају ко су и одакле потичу, са сетом прича Миле Љубичић
Градишка, Липик – Међу Славонцима који се сваке године 1. маја окупљају у Градишки, у Републици Српској, да одају почаст жртвама хрватске акције „Бљесак”, од 1. до 3. маја 1995. године, много је потресних сведочења о догађајима пре три деценије, када су протерани од својих кућа. Многи су страдали, рањени, духовно осиромашени.
Поглед на савски мост у Градишки, поред којег је подигнут споменик, Србе из Западне Славоније подсећа на масовно страдање, рат, крв, избегличке колоне, куће у [...]
РТРС, 25. 5. 2022, Брадина - мјесто српског страдања и злочин без опроста
Брадина је мјесто српског страдања и злочин коју се ту догодио нема опроста, поручено је данас из овог села код Коњица гдје је обиљежено 30 година од бруталног убиства 48 српских цивила, уништења и спаљивања овог и околних села, заједно са Црквом Вазнесења Господњег.
Након Свете литургије и помена жртвама, које је у Цркви Вазнесења Господњег служио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, положени су вијенци на спомен-обиљежје убијенима.
Владика Димитрије је након помена поручио да, присјећајући се жртава, у срцу не треба носити мржњу, него утјеху вјечн[...]
Глас Српске, СРНА, 28. 4. 2023, И после три деценије без судског епилога за Случај Добровољачка
БАЊАЛУКА - "Случај Добровољачка", како се колоквијално назива злочин над припадницима ЈНА у Сарајеву маја 1992. године, послије готово 30 година широј јавности представља непознаницу, а овај предмет још није добио судски епилог, наводи се у Атласу злочина над Србима током Отаџбинско-одбрамбеног рата.
Преносимо дијелове текста из поглавља "Злочин у Добровољачкој".
Напад на Дом ЈНА у Старом Граду 2. маја представља почетак коначног обрачуна са ЈНА у Сарајеву. Припадници "Зелених беретки", Територијалне одбране БиХ и других паравојних формација отворили су ватру на зграду Дома неш[...]
![ИН4С, 7. 6. 2023, Пивска крвава бајка: 80 година од једног од најсвирепијих злочина у Другом свјетском рату [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14475-350x200-no.jpg)
ИН4С, 7. 6. 2023, Пивска крвава бајка: 80 година од једног од најсвирепијих злочина у Другом свјетском рату [Мапа]
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијени 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије.
Дола су највеће, али не и једино стратиште у Пиви за вријеме Другог свјетског рата које свједочи о ужасним злочинима почињеним над пивском нејачи од стране озлоглашене фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ и усташа и муслимана из гатачког среза и околине, записао је новинар Велиша Кадић.
Нема братства у Пиви које није да[...]
