За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, СРНА, 17. 3. 2026, Скупштина Српске једногласно усвојила Резолуцију о забрани промовисања и величања НДХ
Народна скупштина Републике Српске једногласно је данас усвојила Резолуцију скупштинске већине, којом се осуђују и оцењују као недопустиве идеолошке релативизације и ревитализације идеологије Независне Државе Хрватске (НДХ), као и негирање и умањивање геноцида над Србима. За Резолуцију је гласало свих 68 присутних посланика. Усаглашена Резолуција садржи и два закључка, које…
Искра, 3. 12. 2025, Владимир Умељић: Ћеле-кула, Супермен и Бетмен [из Архиве]
„У Бици на Чегру, током Првог српског устанка 1809. изгинуо је велики број устаника и Турака пошто што је војвода Стеван Синђелић дигао у ваздух шанац у коме су се водиле борбе. Као знак одмазде и застрашивања Турци су у Ћеле-кулу узидали главе 952 устаника, старости од једанаестак до педесетих… Српска24.ме, Српске новине, 6. 3. 2026, Дража: Усташе уништавати без милости где год се појаве
Потера четника за партизанима од Старог Раса до Бихаћа представља једну од белих мрља домаће историографије, иако спада у ред главних Дражиних достигнућа. Он је комунисте држао на западу 15-так месеци, спасавајући тако беде српски народ од реке Врбас до бугарске границе. Када је Дража дошао у Црну Гору, јула 1942, још… Искра, ИН4С, 21. 9. 2025, Комунистички злочин: Да пламен ожеже до небеса – вријеме када су горјела Јеванђеља у Манастиру Морача [из Архиве]
Од 7. до 10. септембра 1952. године, пред очима народа, морачко-колашински комунисти починили су један од највећих културних злочина на овим просторима. Испред Манастира Морача, свјетионика духовности и културе српског народа, изнесено је и спаљено или опљачкано благо немјерљиве вриједности. Историчари и свједоци наводе да је у тим данима уништено:… Глас Српске, СРНА, 22. 3. 2026, Сахрањени Срби из Кравице убијени на Божић [На данашњи дан]
У Братунцу је 22. марта 1993. године сахрањено 39 Срба из села Кравица које су муслиманске јединице убиле на православни Божић. Муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у Кравицу на Божић 1993. године и убиле 49 Срба, раниле 80 цивила и војника, а седам их је нестало, од… ИН4С, 8. 3. 2026, Црногорска голгота: Свештенике бацали у јаме
Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом… Један од првих црногорских свештеника којег… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 22. 3. 2024, Годишњица злочина у Старом Броду: Девојке скакале у ледену Дрину само да не падну усташама у руке
Матија Бећковић једном је за Стари Брод рекао да је то "Титаник" за који нико не зна, иако је, како је казао, "у Дрини подављено више него у Атлантском океану, на броду за који зна читав свет"
Данас, на Младенце, 22. марта, обележава се осамдесетдруга годишњица страшног злочина у Старом Броду испод Вишеграда, када су усташе Јуре Францетића сустигли српски збег и на обали реке побили више од 6.000 људи.
На Дрини, у Старом Броду, тек пре 15-так година подигнут је споменик побијеној нејачи, подсећање, наук онима који брзо заборављају:
"У прољеће 1942. из Сарајева је кренуло десет хиљада [...]
СРНА, 5. 4. 2025, Српска памти: Нијемци у Алибунару на Васкрс 1941. године убили и солунске добровољце из БиХ
Неколико дана послије шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. године, њемачка војска је у Алибунару, јужнобанатској варошици, извршила ратни злочин над мјештанима и заробљеним припадницима југословенске војске, а међу убијенима била је и група некадашњих солунских добровољаца из Лике и БиХ.
О злочину у Алибунару се и данас мало зна, а у тој вишенационалној варошици, у коју су дошли преко Румуније, њемачки војници су за стријељање у знак одмазде бирали искључиво Србе, а злочин су извршили на православни Васкрс, и то у српској Цркви Светог Благовештења.
Виши кустос-историчар у Народном [...]
Глас Српске, 20. 6. 2024, Парастос за 12 свирепо убијених мјештана мајевичког села Брезје
У страдалничком селу Брезје на Мајевици служен је парастос за 12 мјештана које су прије 32 године на свиреп начин убили припадници муслиманско-хрватских снага у протеклом рату.
„У ничим изазваном нападу живот је изгубило 10 цивила и два припадника војске који су дошли овдје да обиђу своје породице и нису били наоружани, а 35 мјештана је одведено у заробљеништво“, рекао је предсједник општинске Борачке организације Лопаре Ристо Радић.
Он је навео да се у Брезју десило и једно од најсвирепијих убистава, човјек је везан за трактор и вучен док није преминуо.
"Ово је једно од најстрадалниј[...]
Спутњик, РТРС, 10. 6. 2023, Патријарх Порфирије освештао Спомен-капелу на Војном гробљу у Маутхаузену, присуствовао и Додик
Патријарх српски Порфирије освештао је Спомен-капелу Светих српских новомученика на Војничком гробљу у Маутхаузену на коме је сахрањено хиљаде српских војника и цивила.
Одржана је и Света архијерејска литургија коју је служио патријарх Порфирије.
Патријарху су саслуживали митрополити дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије, епископи браничевски Игнатије, брегалнички Марко, славонски Јован, аустријско-швајцарски Андреј, осјечко-пољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, хумски Јован и хвостански Алексеј.
Председник Републике Српске Милорад Додик поло[...]
Свештеномученик Сава (Трлајић), епископ Горњокарловачки
Епископ горњокарловачки Сава (Трлајић) је рођен 6. јула 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете. На крштењу је добио име Светозар. Основну школу је завршио у Молу, а велику класичну гимназију и богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет је завршио у Београду, а правосудни испит је на положио на Правном факултету у Загребу.
Ђаконски чин је примио на Богојављење 1909. године, а свештенички на Светога Саву исте године. Од 1909. до 1927. године обављао је дужност парохијског свештеника у Башаиду. Почетком 1927. године изабран је за референта, а нешто касније и за секретара[...]
