За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Kulin Ban, 22. 2. 2026, Учитељ из Дримкола – филм Бошка Милосављевића (Видео, одломак)
„Учитељ из Дримкола“ је документарни филм редитеља Бошка Милосављевића о животу и раду Анђелка Крстића, српског писца и просветитеља из Македоније, аутора чувеног романа „Трајан“. У рубрици ,,Да ли знате“, у дневном листу Политика, 1934. осванула је фотографија са текстом „Који је наш приповедач тек у шездест првој години штампао… Žurnal.me, 11. 4. 2026, Милутин Станчић: Ђачки батаљон без споменика у Скопљу
Новембар је године ове, али и оне претходне оставио тужно сећање на пркосни споменик кога нема, у улици која данас носи назив Илинденска, некада Краљице Марије, надомак постојећег Гоцету Делчеву. После Церске битке, српска врховна команда је увидела да ће рат потрајати, па је потребно што пре попунити изгубљени старешински… Печат, 28. 2. 2025, Бојан Јовановић: О улепшавању титоистичког зла – Тамне стране црвене револуције [из Архиве]
Некритички однос према комунистичким злочинима и одсуство званичног става као историјске истине о њима, отворило је поље кичизиране историје и продукцију фолклорне слике реалности која оправдава, глорификује и митологизује период у којем се Тито представља као творац животног благостања. Тиме се исказује недовољна свест о значају утемељења независних институција као… Глас Српске, 22. 4. 2026, Култура памћења: Не надамо се више ничему
Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево служењем парастоса у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима данас је почела обиљежавање Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије. Породице несталих су подсјетиле са горчином на чињеницу да још није расвијетљена судбина 301 лица српске националности са подручја општина у… Погледи, 8. 3. 2013, Павле Милошевић: Повратак отписаних – Истина о београдским илегалцима [из Архиве, Именослов]
О њима се много говорило – чак им је посвећена и једна ТВ серија – али о њима се ипак ништа не зна. Јер – све су нас слагали! Београдски илегалци у Другом светском рату јесу постојали, у Гестапоу су заиста били и записани и отписани. Али, сем неких мањих… Serbian Times, 3. 4. 2026, Згрожен усташким злочинима: Хрват спасавао Србе, равногорски илегалац, Немци га стрељали…
Требало је да прођу 73 године да би било откривено јуначко држање југословенског родољуба др Кристе Грбина (43) пред Гестапоом, који га је стрељао јер је био организатор снага Драже Михаиловића. Кристо Грбин је 1942, згрожен усташким злочинима, променио веру и прешао у православље. Грбин је рођен на Корчули, у… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 23. 4. 2023, Први пут доступни докази о усташком масакру код Гацка: Проти Видаку спалили браду, па га живог бацили у нужник
УСТАШКИ бојник Махмут Туновић из села Мрђеновића доставио је, 21. августа 1941. године, извештај претпостављенима о масовном злочину који су његове јединице, састављене од 100, већих делом муслиманских усташа, починиле у српским селима у околини Гацка. Он је до детаља описао у која су села његови саборци упадали, како су им обећаване куће оних који убију, чиме су ударали и клали, ко су починиоци...
Овај извештај нови је експонат у Музеју жртава геноцида, откупљен од приватних лица у Канади, а директор Музеја Дејан Ристић представио га је поводом 22. априла, националног Дана сећања на жртве [...]
![Јадовно `41, 11. 1. 2024, Сандра Благић: Логор Крушчица, данас мјесто зарасло у коров, купину и шибље [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18103-350x200-no.jpg)
Јадовно `41, 11. 1. 2024, Сандра Благић: Логор Крушчица, данас мјесто зарасло у коров, купину и шибље [Мапа]
Недалеко од општине Витез, код Травника, налази се село Крушчица. Скривенa од главног магистралног пута, без икаквих путоказа и обиљежја, стоји Црна кућа.
Срамота за Босну и Херцеговину да крије велики злочин.
Мјесто зарасло у коров, купину, разно шибље. Унакажена Црна кућа.
Као из хорор филмова излијећу слијепи мишеви а дупље прозора остадоше црне.
Стисло у грудима, притишће као камен и не да ми да дишем. На зиду куће стоји спомен плоча, оштећена од метка из протеклог рата.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Страх ме да уђем. Орон[...]
Вечерње новости, 10. 9. 2015, Херој међу анђелима – Ђорђе Рош
У групи првих српских ваздухопловаца и јунака Првог светског рата изузетно важно место припада Ђорђу Рошу. Помагао у оснивању прве домаће авио-компаније, спасавао Грачаницу, Жичу, Хиландар...
ИСТОРИЈУ Србије током 20. века обележили су многи јунаци и херојства која не бисмо смели да заборавимо. Само један од таквих људи је Ђорђе Рош, зачетник нашег цивилног и ратног ваздухопловства, бранилац Београда у Првом светском рату када је стекао ране које је зачудо преживео... Рош је човек који је сачувао и забележио легендарни говор мајора Гавриловића, да би у међуратном периоду учествовао у оснивању[...]
![Јадовно, 4. 10. 2024, О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22469-350x200-no.jpg)
Јадовно, 4. 10. 2024, О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији [Мапа]
До данас, деценијама послије Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок.
Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок.
Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км узводно према Јасеновцу. Становништво је 100% српско-православно.
Према попису становништва из 1931. године, у ова три села било је укупно 2725 становника. У селу су биле цркве Св. Преображења Господњег, саграђена 1880 и црква Св. Ане, завршена 1930 године.
Неколико дана након формирања Неза[...]
Вести, 7.12.2017, 26 година од убиства породице Зец у Загребу
Данас се навршава тачно 26 година од свирепе ликвидације српске породице Зец у центру Загреба, 1991. године.
За овај злочин је до сада правоснажно осуђена само једна особа, Томислав Мерчеп, док сви други, укључујући и извршитеље који су признали убиство, па чак полицију и одвели на место где су извршили егзекуцију - никада нису процесуирани.
Да подсетимо, припадници Прве загребачке специјалне јединице при МУП - "Јесење кише", којом је командовао Томислав Мерчеп, 7. децембра 1991. године, ликвидирали су Михајла (38), његову супругу Марију (36) и њихову кћерку Александру (12).
Директор [...]
