За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 19. 11. 2021, Божидар Зечевић: Наше последње победе [из Архиве]
У данима када славимо највећу победу српског оружја у историји, не можемо а да се не сетимо српског књижевника, новинара и филмског редитеља Станислава Кракова (1895–1968), дуго година прогнаног из наше савремености и историје као жестоког противника комунизма, а хероја свих ратова Србије од 1912. до 1918, носиоца 18 највиших… Вечерње новости, 30. 10. 2025, Три живота споменика сремским јунацима Великог рата: Камени орао у Батајници крије нестварну сагу о борби против заборава
КАМЕНИ орао испред Соколског дома у Батајници је споменик изгинулим српским добровољцима из овог дела Срема у Великом рату, али и сведочанство да сећање није безопасно и да увек има људи који су спремни да ризикују много да би га очували. Један од њих је Милутин Обрадовић, једини који је,… ИСКРА, 4. 11. 2025, Владимир Умељић: Србоцид хрватске државе 1941-1945, као ’комунистичко-четнички мит‘
Порицање Србоцида хрватске државе 1941-1945. од стране великог, вероватно највећег дела хрватских водећих елита је по свему судећи апсолутни conditio sine qua non њиховог (сликовито речено) преживљавања, њиховог схватања сопственог националног идентитета. Ко се пак са српске стране бави иоле озбиљним истраживањем овог масовног злочина, тај је у најмању руку… Чудо.рс, 25. 5. 2022, Хаџи Милош Маринковић: Веза ВМРО, комуниста и МПЦ кроз личност Гоце Делчева [из Архиве]
Гоце Делчев је био један од најпознатијих бугараша и вођа бугарских македонско-једренских комитета (организације која се од 1919. скраћено зове ВМРО) и човек који се данас слави у Бугарској као један од највећих националних јунака и у Северној Македонији као највећи национални јунак. Рођен је у Кукушу (данашња северна Грчка)… e-Veritas, 07. 11. 2025, Сплит се не предаје, иако је неписмен; Придружује се и Задар [FB, TW]
У Сплиту су се јутрос појавили нацистички графити. Ништа неуобичајено, много пута их је било, не само у Сплиту. Графити су осванули на згради школе. И то смо већ виђали и у Сплиту, Дубровнику, широм Далмације, а тек по унутрашњости. Портал Далмација данас јавља о новим, на зидовима фискултурне сале…
ИСКРА, 6. 10. 2025, Владимир Умељић: Место злочина
У недељу 5. октобра 2025. је на Првом програму немачке телевизије (АРД) у ударно време (20.15) емитована једна епизода врло популарне криминалистичке серије „Место злочина“ („Tatort“). Главна личност је био полицијски комесар Хамза Кулина из Франкфурта, пореклом из Босне и Херцеговине (глумац Един Хасановић, пореклом из Босне и Херцеговине). Врло… Не заборављамо – Памтимо
Glas Srpske, SRNA, 9.9.2021, U Beogradu služen parastos za 88 Srba ubijenih u Medačkom džepu
U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos za Srbe ubijene u zločinačkom pohodu Hrvatske vojske na srpska sela u Medačkom džepu, prije tačno 28 godina.
Pomenu za 88 ubijenih u Divoselu, Čitluku i Počitelju, koje su pripadnici hrvatskih snaga likvidirali u akciji po principu "spržene zemlje", prisustvovali su rodbina ubijenih, prognanici iz tih sela i drugih mjesta Republike Srpske Krajine, kao i predstavnici udruženja poginulih, nestalih i izbjeglih Srba iz Hrvatske.
Poslije pomena položeni su vijenci i cvijeće kod spomenika stradalim u ratovima od 1991. do 1999. godine u T[...]
![Политика, 4. 6. 2022, Тридесет година од злочина у Ледићима: Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш [Филм]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11113-350x200-no.jpg)
Политика, 4. 6. 2022, Тридесет година од злочина у Ледићима: Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш [Филм]
Припадници Армије БиХ су 3. јуна 1992. године убили 24 српска цивила, међу којима је било 13 жена и четворо деце - Од десет чланова породице Васић, преживео је само тада једанаестогодишњи Драган
Источно Сарајево – Ледићи, пре рата већински српско село у тадашњој јединственој општини Трново надомак Сарајева, симбол је страдања српског народа на том подручју у последњим трагичним сукобима у БиХ. У једнодневном крвавом походу на то село 3. јуна 1992. године припадници Армије РБиХ убили су 24 српска цивила, међу којима је било 13 жена и четворо деце. Почетком марта прошле године Суд БиХ ослобод[...]
Глас Српске, 11. 8. 2024, Драган Мијовић: Како је нестао древни српски Дубровник
Наша данашња колективна свијест недовољно је утемељена на националној историји па многима имена важних историјских личности и догађаја не представљају ништа или тек неку магловиту перцепцију прошлости.
Но, да бисмо боље разумјели садашњост морамо одбацити ту површност и упорним разгртањем историјских наслага доћи до чињеница које је од нас неко вјешто склањао или су их и сами наши преци, идеолошки заслијепљени, одбацивали као неважне. Зато многи често остану затечени кад рецимо чују да се све до уназад стотину година Дубровник сматрао српским градом. Тај атрибут му нису дали само православни [...]
![РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек' опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба - да се памти, да се не заборави - На данашњи дан [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21597-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек' опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба - да се памти, да се не заборави - На данашњи дан [Мапа]
Kад су педесетих година прошлог века у школи у Пебиловцима прозивали децу, истовремено су прозивали и живе, рођене од 1942. па надаље и мртве дечаке и девојчице побијене 1941, једно одељење у учионици, друго у јами
Нису злочин у Пребиловцима, крваво, бестијално оргијање које је започело на данашњи дан 1941. године починили људи, биле су то звери, само у људском облику. И нису јуна 1992. године цркву у Пребиловцима у којој су, после деценија смирај биле нашле кости 4.000 мученика, минирали људи, биле су то, као и 1941. године звери у људском облику.
Двадесет и једну годину после покоља у [...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 28. 4. 2024, Веритас: Ко прави разлику између цивилних жртава у Окучанима и Загребу?
Документационо-информативни центар "Веритас" упитао је, поводом 29 година од хрватске агресије на српско становништво у западној Славонији, која је била под заштитом УН и у којој је убијено скоро 300 Срба, међу којима 56 жена и осморо дјеце млађе од 14 година, ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима.
"Веритас" истиче да нико није одговарао за ова убиства, пљачку, уништење имовине, злостављање заробљеника и протјеривање становништва.
Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и око 4.000 војника, 1. маја 1995. године у акцији "Бљесак" кренуло је в[...]
