За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 13. 4. 2026, Доктор Миодраг Лазић – Анђео спаса за Србе преко Дрине [На данашњи дан] In memoriam
Хирург Миодраг Лазић (1955-2020), који је током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској, преминуо је 14. априла 2020. године. Лазић је 1991. године напустио мјесто хирурга у Нишу и запутио се у тадашњу Републику Српску Крајину. Током рата у БиХ, као хирург,…
Искра, 13. 4. 2026, Промоција нове књиге: О Србоциду хрватске државе 1941-1945.
У Београду је 9. априла у Градској библиотеци одржана промоција књиге Владимира Умељића „СРБОЦИД ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945. (Крвави чвор српско-хрватских односа)“. Претходно је српској Народној скупштини уручено 250 примерака, поклон за сваког члана српског парламента. Уз сваки примерак је ишло следеће пропратно писмо: Поштоване даме и господо, Пред Вама лежи… Глас Српске, 8. 4. 2026, Ведрана Кулага Симић: Резолуција о симболима НДХ у канџама политике
Републичка Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије као и симбола Независне Државе Хрватске (НДХ) те усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, уз пратеће закључке још није ступила на снагу, јер је запела у процедурама усљед вета бошњачких и хрватских делегата у Вијећу народа Српске. Народна скупштине… Искра, 24. 2. 2026, Нева Праун Петровић: Историја коју треба чувати
Људи често хвале моју огрлицу, а ја никада не знам како да одговорим. Како нешто што носи толико историје свести на једно „хвала“? Дотични предмет је раван, златни привезак двоглавог орла са круном, који виси на одговарајућем златном ланцу. Није ни нов, нити китњаст, изгубио је сјај од година ношења,… РТС, 23. 3. 2026, Француски пуковник Жак Огар за РТС: Европа је за мене умрла у Приштини 1999, од тада не престаје етничко чишћење Срба
Командант француских специјалних снага у оквиру КФОР-а 1999. године и некадашњи командант елитног Падобранског пука у оквиру Легије странца, пуковник у пензији Жак Огар (Jacques Hogard) сматра да је НАТО агресија на СР Југославију 1999. била кршење међународног права, а да су њени ефекти видљиви и 27 година касније кроз… РТС, 24. 3. 2026, Португалски генерал Куња: Незамисливо ми је да Србија призна тзв. Косово
Некадашњи високи званичник КФОР-а и УНМИК-а, португалски генерал-мајор у пензији Раул Куња (Raul Cunha) тврди да је НАТО бомбардовање СРЈ 1999. било у потпуности противно међународном праву, а да је међународна конференција у Рамбујеу која му је претходила била фарса. Генерал Куња каже да му је тешко замисливо да би… Не заборављамо – Памтимо
![Башта Балкана, Геополитика, 22. 11. 2017, Милутин Станчић: Српска војничка гробља у Македонији и њихово стање [Мапа] из Архиве](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14632-350x200-no.jpg)
Башта Балкана, Геополитика, 22. 11. 2017, Милутин Станчић: Српска војничка гробља у Македонији и њихово стање [Мапа] из Архиве
Војничка гробља Срба у Македонији – од Битоља преко скрајнутих меморијала попут оних у Охриду или Прилепу, па до у шибље и коров зараслог споменика и костурнице у Челопеку. Расута обележја, костурнице, гробља и хумке палих српских војника на овим просторима разоткривају (не)знање.
Повремена наменски пригодна подсећања на сурову чињеницу да је на територији данашње Македоније дупло више Срба под земљом него што данас живи у овој држави махом се „нађу“ у обраћањима говорника на неком од бројних војничких меморијала у данима обележавања историјски значајних датума минулих ослободилачких ратова н[...]
ИН4С, 16. 6. 2024, Литургија и парастос жртвама поратних злочина у Камничкој Бистрици
„Сјећам се дуге колоне пјешака и запрежних кола…На челу колоне је ишао и гласно молио православни поп у својој одежди и са дугом брадом, колону су окружавали партизани са пушкама у рукама. Грађани су стајали пред кућама и немо посматрали жалосну поворку.
Вјероватно бих овај догађај заборавио, као шестогодишњи дјечак, да није мој отац рекао незаборавну реченицу: Запамтите дјецо, све те јаднике ће побити! Касније, када сам ишао са оцем у Камничку Бистрицу, увијек ми је показао травнате гомиле на Копишчима, прекрстио се и рекао: Ту леже ти јадници – записао Тоне Стеле, грађанин Камника, 2002. [...]
Стање ствари, Печат, 3.9.2021, Никола Милованчев: Умањивање броја жртава Јасеновца неће проћи
Не можемо кривити друге за властита нечињења. На Србији и Српској је да обаве попис жртава из ратова 1941-1945. и 1991-1995.
оводом агресивних и добро организованих покушаја да се умањи број жртава у логору Јасеновац, ексклузивно објављујемо јавности мало познате чињенице – извештаје стручњака који су радили на расветљавању истине о страдалима у овом злогласном логору, али и на другим подручјима НДХ.
Минулих година сведоци смо интензивирања бесрамних покушаја да се умањи број жртава Другог светског рата у Југославији, посебно жртава у логору Јасеновац, као највећем стратишту на подручју нека[...]
Вечерње новости, 3. 8.2023, Обнављају родну кућу Војводе Вука: У Сјеници не заборављају славом овенчаног ратника
У СЈЕНИЦИ, завичају потпуковника Српске војске Војина Поповића (1881-1916), у народу познатијег као Војвода Вук, не заборављају славом овенчаног ратника. Отпочета је акција да се родна кућа претвори у спомен-дом и чува успомена на команданта комитско-добровољачких јединица Српске војске у ратовима с почетка 20. века.
После 107 година од погибије на Кајмакчалану, у мермеру или бронзи на "вечну стражу" завичаја вратиће јунака, који је проживео младост с пушком у руци, од 35 година колико је поживео, 12 је ратовао, а груди му красиле три Карађорђеве звезде с мачевима.
- Личним прилозима пош[...]
Вечерње новости, 14.2.2016, Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства
Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942. Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене
СЛИКА дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак.
– Црна легија Јуре Францет[...]
