За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 25. 2. 2026, Навршиле се 34 године од монструозног убиства породице Радосављевић у Дарувару
Навршиле су се 34 године од убиства четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару коју је ликвидирао хрватски војни полицајац само зато што су двоје дјеце и њихови родитељи били Срби, а потом њихова тијела разнио експлозивом. Информационо-документациони центар „Веритас“ подсјетио је да је 25. фебруара 1992. године у Дарувару припадник… Искра, 9. 2. 2026, Владимир Умељић: Косово и Метохија (30 година касније)
Ох, ох, ох, горко уви мње! Ћути страх и беда тогда беше; Матер од чедех раздвајаху, А от оца сина; Младе робљаху А старе секаху и дављаху… Уви мње, љуте туге… Того пролећа Патријарх Арсеније Чарнојевић Из Пећи даде сја бегу уз Дунав за Немцем С неколико владика земље српске… РТ Балкан, 17. 2. 2026, Зоран Шапоњић: Срби са севера Космета на годишњицу ’независности‘: Шта нам се то догодило?
Оно што су тада наумили, данас остварују са пуном помоћи оних који су овде дошли, наводно да нас заштите, да спрече етничко чишћење, каже за РТ Балкан један Србин из Северне Митровице „Било је 17. фебруара пре 18 година тешко, али је данас много теже и биће све горе и… Комисија за нестала лица, 24. 2. 2026, Преузети посмртни остаци још једне жртве рата
У складу са потписаним Протоколом о сарадњи у тражењу несталих лица између Владе Републике Србије и Вијећа министара Босне и Херцеговине и Радним правилима и процедурама, на граничном прелазу Сремска Рача – Рача, Комисија за нестала лица Владе Републике Србије је од Института за нестале особе Босне и Херцеговине преузела… Глас Српске, 23. 2. 2026, Три деценије од егзодуса сарајевских Срба: Памтимо и надамо се [Видео]
Сарајевски Срби не памте хладнију зиму ни хладније фебруарске дане од оних 1996. године. Сваки нови дан исписивао је трагедију народа какав свијет до тада није видио, а по свему судећи неће ни видјети. Егзодус сарајевских Срба, јединствен случај у новијој историји, почео је 17. фебруара 1996. године, на Задушнице.… Глас Српске, 23. 2. 2026, Ефраим Зуроф за Глас: Томпсон доказ да историјске лекције нису научене
Ако неко попут Марка Перковића Томпсона може да привуче 50.000, 100.000 и више људи на концерт онда нешто заиста, заиста није у реду. Каже то чувени ловац на нацисте и доскорашњи директор центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму, историчар Ефраим Зуроф, који је за „Глас Српске“ коментарисао све чешће коришћење и… Не заборављамо – Памтимо
![Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ и да се установи Дан сећања на српске жртве у 20. веку [Аудио]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11726-350x200-no.jpg)
Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ и да се установи Дан сећања на српске жртве у 20. веку [Аудио]
Гости: Гојко Рончевић, Милоје Пршић и Видосав Ковачевић
Уредник: Виљана Ђоровић
Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од Народне скупштине Србије да усвоји Предлог резолуције о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941-1945) и да установи Дан сећања на српске жртве у 20. веку.
У пропратном писму наводи се да је, уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа". Поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. године и проглашења усташк[...]
Вечерње новости, 17.2.2015, Ђакомо Скоти: Лов без милости на цивиле
Хрватска патрола зауставила тракторску приколицу са тринаест особа. Извукли су једну девојку и сви је силовали, један по један
31. август
Читам документ који је саставила мисија Међународне хелсиншке федерације за људска права, после разговора које је имала са представницима 710 српских цивила из Книна и околине, који су се склонили у касарну плавих шлемова, сазнало се да скоро сви намеравају да оду из Хрватске јер “не верују да би, када би се вратили у своје куће, били заштићени од хрватске војске или полиције, плаше се да би им били угрожени животи ако остану у Хрватској”.
“У разгов[...]
Данас, 9. 3. 2021, Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина
Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.
Јуна 2020. године је др Марија Елизабета Милетић, млађа сестра Виде Бродар, потписала изјаву у вези с научним радом комисије у Јасеновцу 1964. Доносим део тог текста у преводу са словеначког:
„Сестра је добила задатак на[...]
СНО Слобода, СРНА, 10. 08. 2024, Представљен 20. број Зборника о грађанском рату у Хрватској
- Радови групе еминентних аутора који додатно оснажују чињеницу да се у Хрватској деведесетих година прошлог вијека догодио класични грађански рат, а не „великосрпска агресија“ и „одбрамбени рат“, објављени су у најновијем, 20. Зборнику радова „Грађански рат у Хрватској /1991-1995/“, који је представљен 31. јула 2024. године у Београду, а поводом 29-годишњице прогона српског народа из Хрватске.
У Зборнику у издању Удружења Срба из Хрватске, који објављује текстове научника, академика, истраживача и војних експерата, међу којима су ове године и академик Јелена Гускова и Срђа Трифковић, на ан[...]
Политика, 3. 8. 2023, Систематски терор над Србима у хрватским градовима - „ОЛУЈА” ПРЕ „ОЛУЈЕ” (1)
Тешко и масовно страдање Срба у хрватским градовима током рата 1991–1995. и годинама касније још није ушло у жртвословне билансе. Они су, за српске ратовође, били унапред прежаљени, препуштени на немилост, отписани, а за шкиљаву хашку Јустицију и брижне западњачке хуманитаристичке легије недостојни фокуса.
Били су ловина: киднаповани, тамничени по подрумима, пребијани и убијани појединачно или у масакрима, избацивани из станова, масовно отпуштани с посла, приморавани да потписују „изјаве лојалности”, миниране су им, паљене и митраљиране куће, насилно су приморавани да буду жетони у разменам[...]
