За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 12. 12. 2025, Србија се сјећа Ираца који су гинули за њу
РАБРОВО – Државна церемонија обиљежавања 110 година Битке код Костурина у организацији Владе Србије – Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова Србије и Амбасаде у Скопљу, одржана је данас у селу Раброво на ирском војничком гробљу у част ирске Десете дивизије која је, бранећи Србију, покушала немогуће – да заустави… ИСКРА, 5. 12. 2025, Небојша Лазић: Духовни геноцид — „Хрватска православна црква“
Прво помињање Хрватске православне цркве налази се у политичко пројекту Еугена Кватерника из 1861. године, који је, у духу тадашњег хрватског националног препорода, предлагао оснивање посебног православног синода или чак патријархата за „хрватске православце“. Та идеја није била теолошка него чисто политичка: требало је створити верски инструмент којим би се… РТРС, Срна, 11. 12. 2025, За масакр цивила у Паулин Двору ни након 34 године нико није кажњен
Хрватско правосуђе ни 34 године од када је у Паулин Двору убијено и масакрирано 18 цивила, није покренуло поступке против организатора и наредбодаваца тог злочина, као ни против оних који су организовали и спроводили премјештање посмртних остатака. Документационо-информациони центар „Веритас“ подсјећа да су припадници Хрватске војске у ноћи између 11.…
СПОНА, 10. 9. 2025, Интервју са Јасмином С. Ћирић за Слово: Живо памћење на стазама тешких времена
Простор данашње Северне Македоније препун је трагова које су оставили српски владари током претходних векова. У каквом су стању, како се о њима води рачуна, како их сачувати за будуће генерације, само нека су од питања која, у разговору за Слово, постављамо др Јасмини С. Ћирић, доценту на Филолошко-уметничком факултета… N1, FoNet, 10. 12. 2025, Нерешена судбина несталих особа: ’Најтежа последица сукоба на простору бивше Југославије‘
Нерешена судбина несталих особа је најтежа последица сукоба на простору бивше Југославије, речено је данас на конференцији за новинаре Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих и поручено да у протеклом периоду забрињава озбиљна политизација процеса решавање судбине несталих, посебно из Загреба и Приштине. Председник Комисије Владе Србије…
РТ Балкан, 10. 12. 2025, Случај Србина Арсића: Један сведок под стресом, други купио 300 српских парцела, трећи ништа не зна
Душко Арсић је ухапшен и оптужен да је починио ратни злочин пошто је судским путем покушао да врати своју земљу продату Албанцима на основу фалсификованог потписа његовог оца и лажног уговора Ово је још марта 2022. године на суђењу пред већем Основног суда у Приштини изјавио Душко Арсић из села… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 10.10. 2022, На данашњи дан прије 27 година протјерано 27.000 Срба из Санског Моста
Око 27.000 Срба протјерано је на данашњи дан прије 27 година из Санског Моста. Након освајање тог града, припадници такозване Армије БиХ починили су бројне злочине за које нико до сада није осуђен. На 27. годишњицу егзодуса, у Приједору су у ријеку Сану симболично спуштени вијенци и цвијеће.
Слике ужаса и данас су у живом сјећању Срба из Санског Моста. Тог 10. октобра 1995. године погинуо је муж Драгане Радонић Хрњак, Мирко, чије посмртне остатке је пронашла тек четири године касније. Са дјецом узраста седам, пет и двије године била је принуђена да напусти родни град.
За злочине припадни[...]
СРНА, 8. 11. 2023, Сјећање на жртве усташких злочина у селима паљанске општине
Манифестација "Новембар - мјесец дугих ножева", поводом 80 година од усташких злочина у Раковцу, Јеловцима и околним селима у паљанској општини, гдје су усташе убиле 326 цивила од којих 143 дјеце до 14 година, почела је данас служењем парастоса за погинуле и нестале борце Војске Републике Српске у Цркви Успења Пресвете Богородице на Палама, те полагањем вијенаца на Централни споменик.
Служењу парастоса и полагању вијенаца присуствовали су припадници борачких категорија, демобилисани борци, народни посланик Ацо Станишић, представници града Источно Сарајево, општине Пале, представници Полициј[...]
![Вечерње новости, 6.11.2015, Заборављене српске жртве норвешких логора смрти [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8282-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6.11.2015, Заборављене српске жртве норвешких логора смрти [Мапа]
Кнут Флувик Туресен у књизи У Норвешку, у смрт исписао потресну причу о српским заробљеницима. Најмрачније поглавље норвешке историје, каже аутор књиге.
„На крвавом путу су корачали исцрпљени и измучени Срби певајући: „Марширала, марширала краља Петра гарда“. Чули су се кораци дрхтавих ногу. Чули су се удари чекића о камен, све док заробљеник не би пао поред дела које је градио го до појаса, док су га киша и суснежица шибале и стражари крвнички тољагали.“ Овим речима Кнут Флувик Туресен започео је потресну причу о српским заробљеницима у норвешким нацистичким логорима током Другог светског [...]
ИН4С, 23. 10.2021, Годишњица Кумановске битке, повратак српске војске на Косово – Иво Ћипико за „Политику“
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после више од 500 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и оз[...]
Спутњик, 25. 9. 2024, Дасија: Гвозденом пуку одата почаст на Крфу
Полагањем венаца код споменика војницима Другог пешадијског пука првог позива Моравске дивизије „Кнез Михајло” у порти цркве у Дасији на Крфу одата је почаст јунацима овог славног пука познатог под „Гвоздени пук“.
У месташцу Дасија, удаљеном 12 километара од града Крфа, налази се споменик посвећен војницима Другог пешадијског пука првог позива Моравске дивизије „Кнез Михајло” којима је ово грчко острво постало вечна кућа.
Други пешадијски пук „Књаз Михајло”, познат под називом Гвоздени пук, био је пук српске војске током ратова од 1912. до 1918. године. У Другом пешадијском пуку Моравске[...]
