За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 22. 4. 2026, Култура памћења: Не надамо се више ничему
Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево служењем парастоса у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима данас је почела обиљежавање Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије. Породице несталих су подсјетиле са горчином на чињеницу да још није расвијетљена судбина 301 лица српске националности са подручја општина у… Погледи, 8. 3. 2013, Павле Милошевић: Повратак отписаних – Истина о београдским илегалцима [из Архиве, Именослов]
О њима се много говорило – чак им је посвећена и једна ТВ серија – али о њима се ипак ништа не зна. Јер – све су нас слагали! Београдски илегалци у Другом светском рату јесу постојали, у Гестапоу су заиста били и записани и отписани. Али, сем неких мањих… Serbian Times, 3. 4. 2026, Згрожен усташким злочинима: Хрват спасавао Србе, равногорски илегалац, Немци га стрељали…
Требало је да прођу 73 године да би било откривено јуначко држање југословенског родољуба др Кристе Грбина (43) пред Гестапоом, који га је стрељао јер је био организатор снага Драже Михаиловића. Кристо Грбин је 1942, згрожен усташким злочинима, променио веру и прешао у православље. Грбин је рођен на Корчули, у… РТ Балкан, 20. 4. 2026, Умељић за РТ Балкан: Резолуција о Србоциду је дуг према жртвама и једини пут ка истини [Видео]
Сви покушаји релативизације и негирања злочина су дубоко неморални и представљају „завршни чин геноцида – народоубиства“, истиче за Јутро на РТ Балкан др Владимир Умељић Писац књиге „Србоцид Хрватске државе 1941–1945.“ др Владимир Умељић, која се бави највећим страдањем Срба у историји, истакао је за РТ Балкан да је термин… Вечерње новости, 8. 4. 2026, Преко Албанске голготе до партизнаске егзекуције: Обнавља се вила-атеље сликара Михаила Миловановића
Изградња реплике виле сликара Михаила Миловановића (1879-1941) у селу Рибашевина код Ужица, приводи се крају. Након отварања легата овог значајног аутора, биће то још један начин да се исправи историјска неправда према уметнику који је иза себе оставио значајна дела као сведочанства бурне епохе, а убијен је 1941. године када… Политика, 15. 4. 2026, Саво Штрбац: Мистериозна смрт у Карину из времена “Олује”
’Веритас‘ је пре неки дан дошао у посед пресуде Високог казненог суда РХ од 2. децембра 2025, којом је потврђена првостепена пресуда Жупанијског суда у Задру од 17. децембра 2024, којом је Стеван Лакић (1968) ослобођен оптужбе „да је почетком августа 1995. у Карину Горњем, општина Крушево, засеок Лакићи, када… Не заборављамо – Памтимо
Срна, 16. 8. 2016, Необориви докази о геноциду у НДХ
У Независној Држави Хрватској /НДХ/ су, осим Срба, страдали Јевреји и Роми. Све је вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке.
Историчар Горан Латиновић рекао је да постоје необориви докази да је у Независној Држави Хрватској /НДХ/ извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, али да, нажалост, с обзиром на политику братства и јединства након Другог свјетског рата, никада није до краја истражено шта се то заиста догодило.
"Никада није прецизно утврђено колико је Срба заиста убијено у НДХ, постоје само претпоставке[...]
Privreda.rs.ba, 28. 2. 2018, Морепловци у српским опанцима
Српска војска се после офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
У јесен 1915. године Савезници су одлучили да српску војску снабдевају преко Јадранског мора. Велика Британија је требало да ис[...]
РТС, Танјуг, 11.9. 2019, Одаловић: Предати и сахрањени посмртни остаци породице Шутаковић
Посмртни остаци чланова породице Шутаковић, убијених 1999. године на Косову и Метохији, предати су породици, а потом и сахрањени у Андријевици у Црној Гори, саопштио је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
После 20 година, посмртни остаци чланова породице Шутаковић, јуче су предати породици на граничном прелазу Кула, уз присуство представника београдске и приштинске делегације и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе, рекао је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
Одаловић истиче да је петочлана породица (отац, мајка и троје малоле[...]
![Вечерње новости, 18. 3. 2017, Новица Пешић: Четнички одреди настављају борбу [из Архиве, In memoriam]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27434-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 18. 3. 2017, Новица Пешић: Четнички одреди настављају борбу [из Архиве, In memoriam]
Више од хиљаду аустријских војника свакодневно је гонило војводу Косту Војиновића. Довели су специјални граничарски батаљон из Далмације. Он је вешто избегавао потере, али и прихватао борбу
ОКО 1.500 четника сврстаних у мање чете и групе дејствовало је с планина Козјак, Кукавица, Гољак, Радан, Пролом, Арбанашке планине, Видојевице и Пасјаче. Мање борбе су водили војвода Јован Радовић у источној Србији, Коста Војиновић на подручју Копаоника и Јабланички одред у Горњој Јабланици, а одред војводе Тошка Влаховића у Пустој Реци.
Да би четничка борба била убојитија и непредвидива, преостале ус[...]
Вечерње новости, 28. 4. 2024, Како је Меморандум о српским жртвама у Сребреници 1993. доспео у Уједињене нације, а потом мистериозно нестао?
Вест да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићима, Скеланима и Сребреници, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве.
Њих је у професоровој евиденцији у том тренутку било хиљаду, као и 400 имена убица из више општина у сребреничком региону. Сведочења о српском страдалништву без предаха је прикупљао између два Ђурђевдана 1992. и 1993. и на основу тих података уобличен је Меморандум на 132 странице.
– Желео сам да се објави код на[...]
