За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, ИН4С, 21. 9. 2025, Комунистички злочин: Да пламен ожеже до небеса – вријеме када су горјела Јеванђеља у Манастиру Морача [из Архиве]
Од 7. до 10. септембра 1952. године, пред очима народа, морачко-колашински комунисти починили су један од највећих културних злочина на овим просторима. Испред Манастира Морача, свјетионика духовности и културе српског народа, изнесено је и спаљено или опљачкано благо немјерљиве вриједности. Историчари и свједоци наводе да је у тим данима уништено:… Глас Српске, СРНА, 22. 3. 2026, Сахрањени Срби из Кравице убијени на Божић [На данашњи дан]
У Братунцу је 22. марта 1993. године сахрањено 39 Срба из села Кравица које су муслиманске јединице убиле на православни Божић. Муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у Кравицу на Божић 1993. године и убиле 49 Срба, раниле 80 цивила и војника, а седам их је нестало, од… ИН4С, 8. 3. 2026, Црногорска голгота: Свештенике бацали у јаме
Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом… Један од првих црногорских свештеника којег… СРНА, 20. 3. 2026, У Ситници одата пошта погинулим борцима и цивилима
У порти Храма Светог пророка Илије у Ситници код Рибика данас је код спомен-обиљежја служен парастос и положени су вијенци за 31 погинулог борца у Одбрамбено-отаџбинском рату са овог подручја и три цивилне жртве рата. Вијенце код спомен-обиљежја положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, представници… РТС, 12. 3. 2026, Српско културно благо на Косову и Метохији – присвајање и уништавање [Видео]
У америчким и израелским нападима на Иран оштећене су најмање четири културне и историјске знаменитости, укључујући палате и древну џамију, упозорава Унеско. Ипак, објекти од културног и верског значаја нису поштеђени ни у миру – о томе сведоче бројни напади на српско културно наслеђе на Косову и Метохији. Председник Националне… Спутњик, 6. 3. 2026, Нису поштеђене ни хумке српских беба: Језиво сведочанство о затирању постојања целог народа
Гробља су света места, спаваонице наших ближњих до васкрсења. Зато каже Свети владика Николај Велимировић, сва блага на нама и око нас, не вреде једнога гробља хришћанског. На Косову и Метохији нису поштеђене ни хумке беба рођених и умрлих у истој години. Нису сви рушили, али су неми пред злоделом,… Не заборављамо – Памтимо
Искра, 15. 12. 2022, Владимир Умељић: ТИШИНА ЈАСЕНОВЦА
Прошло је већ око двадесетпет година откако је позната хрватска књижевница Славенка Дракулић објавила свој трактат „Тишина Јасеновца“ у угледном „Le Monde diplomatique“.
На то ме је „Фонд истине о Србима“ („Foundation for Truth of the Serbs”) из Београда замолио за један осврт, коментар овог њеног текста. Тај прилог је под насловом „Тишина Јасеновца, по Славенки Дракулић“ објављен у следећем броју „Le Monde diplomatique“.
Будући да се на ставу хрватских водећих елита – политичке, клерикалне и интелектуалне – према Србоциду хрватске државе 1941-1945. и Јасеновцу до данас ништа није променило,[...]
![СРНА, 31. 5. 2024, Логор за Србе у Челебићима - 1. јун 1992. [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20582-350x200-no.jpg)
СРНА, 31. 5. 2024, Логор за Србе у Челебићима - 1. јун 1992. [Мапа]
Српски цивили (мушкарци, жене и дјеца), затворени претходно у Брадини, одведени су 1. јуна 1992. године у логор у Челебиће код Коњица који су држали припадници снага лојалних муслиманском ратном лидеру Алији Изетбеговићу.
Логор Челебићи био је сабирни логор у којем су мучени и убијани Срби са подручја општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је више од 400 лица која су на разне начине страдала у овом логору.
Комплекс Челебићи налази се на око 5,5 километара од Коњица и заузима око 50.000 метара квадратних.
Комплекс је користила ЈНА за смјештај течних горива. Осим б[...]
СНО Слобода, СРНА, 10. 08. 2024, Представљен 20. број Зборника о грађанском рату у Хрватској
- Радови групе еминентних аутора који додатно оснажују чињеницу да се у Хрватској деведесетих година прошлог вијека догодио класични грађански рат, а не „великосрпска агресија“ и „одбрамбени рат“, објављени су у најновијем, 20. Зборнику радова „Грађански рат у Хрватској /1991-1995/“, који је представљен 31. јула 2024. године у Београду, а поводом 29-годишњице прогона српског народа из Хрватске.
У Зборнику у издању Удружења Срба из Хрватске, који објављује текстове научника, академика, истраживача и војних експерата, међу којима су ове године и академик Јелена Гускова и Срђа Трифковић, на ан[...]
ИН4С, 20. 3. 2024, Наредник-пилот Михајло Петровић није се вратио са извиђања Скадра - На данашњи дан
На данашњи дан (111 година од), 20. марта 1913. године (по новом календару) код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свијету који је погинуо у борбеним дејствима.
Михајло Петровић је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку. Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године
У срцу Шумадије, у близини Страгара, налази се питомо село Влакча у којем се 27. јуна 1884. године родио Михаило Петровић. А Михаило Петровић био је први српски пилот и прва српска ваздухоп[...]
Вести онлајн, 10.11.2020, Ан-Мари чува српске јунаке
Лепо је кад се наши људи, далеко од матице, окупљају поводом нама значајних јубилеја, посебно на историјским местима, а још је лепше кад у томе учествују и странци. Једна од њих је и Францускиња Ан-Мари Томас која у Лиону важи за великог пријатеља Срба.
Ова Францускиња је то и доказала ових дана, уочи традиционалног обележавања 11. новембра, Дана примирја у Првом светском рату. У сусрет празнику Ан-Мари је написала текст који, осим што је важан за њу, јесте и још једно сведочанство о француско-српском пријатељству, чиме је наставила мисију свога оца Лисјена Томаса.
Спасен од за[...]
