За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 12. 3. 2026, Српско културно благо на Косову и Метохији – присвајање и уништавање [Видео]
У америчким и израелским нападима на Иран оштећене су најмање четири културне и историјске знаменитости, укључујући палате и древну џамију, упозорава Унеско. Ипак, објекти од културног и верског значаја нису поштеђени ни у миру – о томе сведоче бројни напади на српско културно наслеђе на Косову и Метохији. Председник Националне… Спутњик, 6. 3. 2026, Нису поштеђене ни хумке српских беба: Језиво сведочанство о затирању постојања целог народа
Гробља су света места, спаваонице наших ближњих до васкрсења. Зато каже Свети владика Николај Велимировић, сва блага на нама и око нас, не вреде једнога гробља хришћанског. На Косову и Метохији нису поштеђене ни хумке беба рођених и умрлих у истој години. Нису сви рушили, али су неми пред злоделом,… РТ Балкан 18. 3. 2026, Зоран Шапоњић: Албанци жртве, Срби џелати: Како Приштина прикрива истину о Мартовском погрому [Видео]
У извештајима приштинских медија и у изјавама званичника о 17. марту 2004. године нико не помиње Златибора Трајковића (62) који је жив запаљен испред објекта у којем је радио а у којем су били смештени припадници међународне заједнице. Ређе се помињу и запаљене српске цркве и манастири, а наводи се…
Вечерње новости, 17. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак 1917. године – Херојска смрт Нике Вукчевића [из Архиве]
Тешко је набројати све страхоте које су чињене приликом гушења устанка. Народ је платио страшну цену бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили Злочини бугарског окупатора су, у ствари, материјализација смишљене стратегије уништавања једног народа зарад проширења сопствене територије. Чињенице то јасно показују: од новембра… Глас Српске, 22. 2. 2026, Богдан Жерајић: Принципов идол и ватрени српски родољуб
Био је спаран дан, сриједа, 15. jуна, 1910. године. Сељак из Руде Међе на Требевићу – Алекса Чоло квргавом шаком уздиже своју олињалу шубару уз наборано знојно чело, док је бангавим тешким кораком слазио низ Бистрик. За њим је на повоцу једва гавељало мршаво зекасто коњче, којим је на шкрипавом… РТРС, Срна, 13. 3. 2026, Премијера филма ’Жетва‘ о злочинима над Србима на Космету 17. марта
Филм ’Жетва‘, који говори о трговини органима – стравичном злочину над Србима на Косову и Метохији, биће премијерно приказан у Београду 17. марта, рекао је Веселин Џелетовић, аутор романа ’Српско срце Јоханово‘ који је био инспирација за овај филм. Џелетовић је нагласио да је снимање било праћено бројним притисцима и… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 16. 11. 2023, Колубарска битка 1914: Из пораза у блиставу победу српске војске
Ђачки батаљон, чувених 1.300 каплара чинили су студенти, који су, после само двомесечног школовања у Скопљу добили капларски чин и послати на фронт, најпре у битку на Колубари
Колубарска битка је ушла у историју ратовања и дан-данас се изучава у војним школама широм света, једна мала војска за коју се већ мислило да је поражена успела је да победи много надмоћнијег непријатеља. Када је пораз био на видику, прорадио је српски инат.
Војска која је оскудевала у свему, од хране и одеће до муниције, се прегруписала, прешла у напад и победила. Насупрот српским јунацима наступала је надмоћна аустро[...]
![Вести, 29. 6. 2022, Почаст логорашима Stalag III-А [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12101-350x200-no.jpg)
Вести, 29. 6. 2022, Почаст логорашима Stalag III-А [Мапа]
Свештеници СПЦ из Берлина, протојереји ставрофори Драган Секулић и Радомир Колунџић и ђакон Предраг Јанковић, као и сваке године пред Видовдан служили су помен на војничком гробљу из Другог светског рата, у Лукенвалдеу (Luckenwalde), заробљеницима из некадашње Југославије.
Помену су, уз тридесетак верника из Берлина, присуствовали и представници Амбасаде Србије, први саветник Иво Војводић и изасланик одбране, пуковник Ненад Милојевић, као и челници града Лукенвалдеа.
Гробље где је сахрањено најмање 60 страдалника из наше земље, налази се на месту где је тада било одељење логора за заробљеник[...]
Глас Српске, СРНА, 25. 4. 2024, Реконструкција злочина, деконструкција мита: Представљена публикација о страдању у Добровољачкој
У Бањалуци је данас промовисана публикација Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица - „Реконструкција злочина, деконструкција мита“ о страдању припадника ЈНА у Сарајеву у првој половини 1992. године, са примарним фокусом на 2. и 3. мај у Добровољачкој улици.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић истакао је да је ријеч о публикацији која говори о злочину над невиним припадницима ЈНА.
- Страни тужиоци су већ 2012. године покушали да овај предмет ставе ад акта, а онда смо[...]
Биљана Живковић: Васкрснуће Зорке Делић
Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетчетворогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два најцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског.
Зорка, тада петогодишња девојчица, изгубивши оца и мајку, преживела је страхоте које човек не може да наслути ни у најцрњим мислима. Два пута надмудрила је сигурну смрт, али је маестрално доскочила и окорелим усташама. А била је дете. Деценијама је живела са туђим наметнутим католичким идентитетом, све док није стасала, и постала „своја“. Српкиња. Сада је Зорка наша национална, историјск[...]
Политика, 14. 2. 2026, За част Србије и за славу Француске – Михајло Ж. Куртије (1891-1914)
Стари Жозеф Куртије, поручник француске војске, упознао је током рата са Прусима поручника Петра Карађорђевића, доцније краља Србије, тада добровољца у француској војсци и постали су одлични пријатељи...
Ни француска нација, ни Жозеф нису заборавили улогу „поручника Пјера Кара”, како су Петра Карађорђевића звали, те чим је избио Српско-турски рат похитао је у Србију и тако је заволео да је заувек остао да живи у Београду. Ту се оженио Немицом Жозефином и из тог брака добио кћери Берту и Марту и сина Мишела (Михајла), прибележено је у књизи Витезови Карађорђеве звезде са мачевима Томислава С. [...]
