За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 19. 2. 2026, Гордана Јанићијевић: Рат (увелико траје) – Вуковар
3. 12. 1991. Ауто-пут празан… Спустила се густа магла, суморна слика. Шид – војска, тенкови, контроле, страже, рампе… Село Негославци. Оштећене куће, камиони са кукурузом. Сеје се жито. Тенкови, страже… Приближавамо се Вуковару, граду старом 760 година, названом по реци Вуки која овде налази смирај у некад лепом, плавом, Штраусовом… Глас Српске, Веритас, 18. 2. 2026. Злочин који и даље опомиње: 34 године од убиства породице Олујић
Убиство четворочлане породице Олујић у Церни код Жупање прије 34 године, које су извршили припадници ХОС-а, спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих година, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Документационо-информациони центар „Веритас“ овај случај сврстава међу најмонструозније ликвидације породица у ратовима деведесетих. У саопштењу се наводи да су се… Вечерње новости, 23. 4. 2023, И школа сведок вековних српских корена: 290 година од прве школе у Вуковару, српске [из Архиве]
УГЛЕДНИ Срби 1733. године основали су прву школу у Вуковару, граду у којем је крајем прошлог децембра, кратковидом политичком одлуком забрањено српском језику и ћирилици истицање на јавним местима. Ни самостално, ни уз хрватски говор и латиницу. Како још нису изнађене технологије којима се уз право на идентитет бришу понос… Danas, 15. 2. 2026, За своје доба изузетно слободоуман и напредан акт: Пре 191 године у Крагујевцу донет Сретењски устав
Студенти су опет за Сретење позвали на скуп у Шумадији, који ће се у недељу, 15. фебруара одржати у Крагујевцу и Орашцу. И док је Орашац симбол устаничке, Крагујевац је синоним уставне Србије. У историји државности и уставног развоја Србије Сретењски устав из 1835. године заузима посебно место. На Сретење… РТ Балкан, 16. 2. 2026, Дан када је убијен двогодишњи Данило: Пре 25 година нападнут аутобус ’Ниш експреса‘ на КиМ
За злочин у којем је убијено 12 Срба протераних са КиМ, који су 16. фебруара 2001. кренули на Задушнице, нико није одговарао Пре 25 година, на данашњи дан, у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева, убијено је дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба са Косова… Политика, 16. 6. 2017, Топлички устанак: Ђорђе Цекић Лешњак није поклекао пред бугарским бајонетима [из Архиве]
Једна уличица у центру Лесковца носи име Ђорђа Цекића Лешњака и повезује улице које су назване по именима познатијих историјских личности – Светозара Марковића и Радета Кончара. На Лешњаковој родној кући у Улици Радета Кончара, у којој данас живе његови потомци, налази се спомен-табла са његовим именом, а кости му… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 4. 5. 2022, Стокхолмски синдром: Тито сравнио Подгорицу са земљом – за награду добија споменик
Тито лично одговоран за бјесомучно бомбардовање Подгорице у Другом свјетском рату
Историјске чињенице су показале да је, на налогу Тита, у рану зору 5. маја 1944. године, на Подгорицу кренуло 120 тешких четворомоторних бомбардера. Настао је прави пакао. Готово читава Подгорица разорена је до темеља. На град се сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено.
Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16.000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута! У тим нападима погинуо је сваки осми становник Подгорице. Да с[...]
РТРС, 28.10.2020, Изложба Музеја Српске "Јасеновац – највећи усташки логор смрти" поново у Москви
У Московском Кремљу у Измајлову први пут биће представљена комплетна мултимедијална изложба Музеја Републике Српске "Јасеновац – највећи усташки логор смрти" аутора Миленка Ђорђевића.
Циљ пројекта је очување историјског сјећања и стварање јединствене изложбе која обухвата различите стране живота становништва током Великог Отаџбинског рата; како су ратовали, како су снимали рат за потомке, живот цивила, како се сваки борио за побједу радећи свој посао.
Главни задатак изложбе је очување и преношење памћења генерацијама, васпитавање поштовања, прије свега, омладине, према нашим прецима и по[...]
Вечерње новости, 11. 12. 2023, Др Никола Жутић: КАТОЛИЧКИ КЛЕР ЈЕ МРЗЕО ЈУГОСЛАВИЈУ: Књижевник Ђуро Виловић о Степинчевој "крвавој цркви" и усташкој НДХ
МИНИСТАР војске и морнарице Драгољуб Дража Михаиловић у више наврата упућивао је "савезницима", Ватикану, хуманитарним организацијама и међународној јавности меморандуме, протестне ноте и апеле о хрватским злочинима геноцида над српским народом у НДХ.
Тако је у марту 1943. објелоданио мемоар о положају српског народа у НДХ, у којем истиче изражену "обезглављеност народа", масовни геноцид, крваве хрватске казнене експедиције и друго. Тим његовим протестним написима служио се и хрватски ренегат (отпадник од хрватства), књижевник Ђуро Виловић, који је у име Пропагандног одјељења Михаиловићевог[...]
![Вечерње новости, 27. 3. 2025, Свесно замагљују српске ктиторе, владаре и свеце: Небрига о немањићким светињама у С. Македонији помаже њиховом осмишљеном присвајању [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27226-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 27. 3. 2025, Свесно замагљују српске ктиторе, владаре и свеце: Небрига о немањићким светињама у С. Македонији помаже њиховом осмишљеном присвајању [Фото]
ПОНОВЉЕНИ недавни напад и тешко вандалско скрнављење Цркве Пресвете Богородице манастирског комплекса Матејче, задужбине Немањића из 14. века, на обронцима Скопске Црне горе, надомак Куманова, по ко зна који пут актуелизује хроничне проблеме заштите средњовековних немањићких светиња у Републици Северној Македонији (РСМ).
Упркос чињеници да број регистрованих средњовековних споменика културе у Северној Македонији није прецизно дефинисан у обједињеном регистру, према доступним подацима из досадашњих истраживања регистровано је 707 цркава. Ту свакако нису убележени сви споменици културе, а суров[...]
Глас Српске, СРНА, 29. 6. 2025, Данка Милаковић: Имам 91 годину, а још сањам крв, јауке и митраљез
Данка сада има 91 годину, али су јој, како каже, слике мучења, убијања и страдања породице и данас свјеже, а још сања крв, јауке и митраљезе.
„Заборавити се то никада не може, а тај мученички живот је тежак. Претежак. Велико бреме је било на леђима једне осмогодишње дјевојчице“, прича Данка.
Данка за Срну свједочи о свему што се тог кобног дана десило - како је остала без мајке, баке и других најближих чланова породице, али и како је преживјела ужас као дјевојчица.
„Кад је био покољ у зиму 1942. године, ја сам била у кући са баком Јованком, мамом Тодором и са још двоје ђеце, два моја [...]
