За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 10. 6. 2025, Албанац у Грачаници уклонио спомен-плочу настрадале српске девојчице
Чланови породице Перић, њихови рођаци и комшије окупили су се данас у Грачаници, јер је нови комшија Албанац, без претходног обавештења уклонио спомен-плочу њихове ћерке Биљане и бацио је крај пута. „Нашу ћерку је на овом месту пре 30 година аутомобилом усмртио Албанац и сада је поново убијају“, поручио је… СРНА, 10. 6. 2025, Обиљежене 33 године од звјерског убиства свештеника Недељка Поповића
У порти Храма Светог великомученика Геогрија у Трнову данас су обиљежене 33 године од мученичког страдања свештеника Недељка Поповића, којег су звјерски убили припадници такозване Армије БиХ. Начелник општине Трново Мирослав Бјелица изјавио је новинарима да се данас навршавају 33 године од страдања свештеника Поповића, који је покушао да спасе…
РТРС, СРНА, 10. 6. 2025, У Чемерну код Илијаша, обиљежено страдање 32 српских цивила
У Чемерну, код Илијаша, обиљежено је страдање 32 мјештана из овог и околних села, које су 10. јуна 1992. године звјерски убили припадници тзв. Армије БиХ. Мучки напад у раним јутарњим часовима ријетки су преживјели. Суду БиХ очито се не жури да за овај злочин осуди бар неког од починилаца,… Политика, 10. 6. 2025, Саво Штрбац: Избори, гробови и грбови
Дан пред почетак локалних избора у Хрватској на снагу је ступио Закон о гробљима, који је прописао уклањање непоћудних спомен-обележја из времена рата деведесетих, што се односило на гробове српским војницима сахрањеним на подручју бивше Републике Српске Крајине. Најгласнији у тумачењу овог закона био је извесни опанчар Стипе Млинарић Ћипе…
Политика, 3. 9. 2023, Јасеновац није једино српско стратиште у НДХ – Дечји плач из бездана херцеговачких јама [из Архиве]
Једно од највећих и најзначајнијих католичких светилишта у 20. веку никло је у Међугорју у близини јаме Голубинка, у коју су усташе само у једном дану у августу 1941. бациле 237 деце из Пребиловаца. На свега два километра од страшног стратишта где су свирепо убијена српска деца наводно се указала… Глас Српске, 22. 5. 2025, Предраг Лозо: Долина Неретве је и долина злочина над Србима [Мапа]
Иако некада звучи као клише, главна порука и ове књиге јесте да не смијемо да заборавимо. Не да бисмо ширили мржњу, освету или нешто слично томе, него то помињање дугујемо народу који је страдао те да бисмо разумјели историјске процесе. Српски народ је 1992. године препознао неке елементе из оне… Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, СРНА, 25. 5. 2023, Обележена 31 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић у Горажду
У месту Буквице код Горажда данас је обележена 31 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић које су на данашњи дан 1992. године убили припадници такозване Армије БиХ, а за овај злочин до данас нико није одговарао.
Председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је Срни да је ово још један од злочина за који, као и за многе друге, нико није одговарао.
Она је нагласила да су сви ови цивили страдали на кућном прагу, да су убијени и масакрирани, а за двоје се још трага.
"Претпоставља се да су злочин починили они [...]
Вечерње новости, 11.5.2016, Страдање Српкиња у последњем рату: Монографија "Наша исповијест" у центру Њујорка
Жене из РС никада нису биле посматране у контексту жртава. Победиле прошлост и показале да су спремне да се боре за истину
СУПРУГЕ, мајке и сестре које су своје најмилије изгубиле током протеклог рата у БиХ, ових дана су о својим губицима, страдању српске деце, момака, мужева, очева и целих породица сведочиле тамо где то до сада није било баш популарно, у центру Њујорка!
Наиме, у оквиру конференције Пораз фашизма и сећање на жртве, коју је поводом 71 године од пробоја јасеновачког логора организовао Институт за истраживање злочина у Јасеновцу, петнаест Српкиња промовисало је своју моногр[...]
Спутњик, 24. 4. 2025, Упозорење за Србе и свет: Вође фабрике смрти и пакла на земљи имају ’наследнике‘ који се буде
На обележавању великог јубилеја – 80 година од пробоја Јасеновца и 80 година од победе у Другом светском рату, један од преживеле деце логораша Гојко Рончевић Мраовић подсетио је присутне на бестијалност усташких злочина. Истакнути историчар Гидеон Грајф говорио је о значају не само сећања, него и борбе против повампирења нацистичког зла.
Институт „Дијана Будисављевић“ који се бави изучавањем дечјих логора смрти, холокауста, србоцида, самударипена (геноцида над Ромима) и инфантицида у Независној Држави Хрватској организовао је свечано окупљање поводом осам деценија од херојског пробоја јасено[...]
ИН4С, 3. 4. 2024, Милица Краљ: Надежда Петровић - Сликарка, хероина и видарка националних рана – На данашњи дан
„Ја летим од генија до генија и тражим хране да се напојим тражим храбрости да продужим сликарство“ - записала је велика српска сликарка Надежда Петровић, уметница која је била „сутрашњица у данашњици“ или „ондашња у сутрашњици“.
На данашњи дан, 3. априла 1915. у Ваљеву је умрла сликарка Надежда Петровић.
Сматра се зачетником модерног српског сликарства, а њене слике „Ресник“, Нотр Дам“, „Аутопортрет“, „Булоњска шума“ сврставају се међу најбоља дела у српској ликовној уметности. Једна је од оснивача „Кола српских сестара“.
Србија није имала сликара који је са више полета, одушевљења и страс[...]
Вести, 4. 9. 2023, Јадар је увек волео слободу
Док је нацистичка Немачка газила Европу, последњег дана августа 1941. године у Лозницу је стигла слобода захваљујући Веселину Мисити, потпуковнику Војске Краљевине Југославије, који је предводећи 300 устаника ослободио тадашњу лозничку варош не мирећи се са окупацијом. Том датуму, када је Лозница била прво веће ослобођено место на старом континенту и када су немачки војници показали белу заставу, у било је посвећено неколико догађаја.
Најпре је на градском гробљу служен помен Веселину Мисити, а онда су на његов споменик венце положили представници Војске Србије, Града Лознице, Центра за кул[...]
