За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Catena mundi, 7. 2. 2022, Срђан Цветковић: Словенија и „Косово“ као савезници 1989. [из Архиве]
Данас се већ заборавља да су Словенија и Косово (као аутономна покрајина) били савезници још 1989. Из нове књиге Срђана Цветковића Словенија и Косово, као аутономна покрајина Србије, имали су блиску политичку сарадњу већ 1989. Тада је словеначко руководство недвосмислено подржало штрајк рудара у Старом Тргу и албанске иредентистичке… Српски меморијал, РТРС, Срна, 27. 3. 2026, Идентификовани посмртни остаци три српске жртве
РТРС преноси вест агенције СРНА о идентификацији посмртних остатака троје Срба убијених у источној Босни, Подрињу у операцијама муслиманских снага из Сребренице и Горажда током тзв. Петровданске офанзиве на српска села и засеоке сребреничког и горажданског краја. Идентификовани су посмртни остаци укупно шест жртава из протеклог рата, од којих су… СРНА, 26. 3. 2026, Иванишевић: Мјесто страдања српских и муслиманских жртава показује ко је кога напао
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да се анализом мјеста страдања у рату у БиХ види ко је кога нападао, јер је већина Срба убијена на кућном прагу, док су муслимани гинули ван мјеста живљења. Иванишевић каже да је анализом података из… РТ Балкан, 12. 3. 2026, Дани када је запаљена Србија: Годишњица демонстрација у Приштини 1981. године, узроци и последице
Много људи активних у демонстрацијама 1981. били су активни и касније у илегалном албанском сепаратистичком покрету и у ОВК, и ту постоји директна веза, каже историчар Петар Ристановић, виши научни сарадник у Институту за српску културу у Лепосавићу Није прошла ни пуна година од Титове смрти, а на Косову и… Глас Српске, 26. 3. 2026, Како су убијани српски цивили у Сијековцу [На данашњи дан] Maпа
У ширем и ужем рејону насељеног мјеста Сијековац 26. марта 1992. године у планираној акцији јединица хрватске војске, добровољци из Хрватске и припадници других јединица убили су девет цивила и немоћних лица српске националности из породица Зечевић, Милошевић, Радановић и Трифуновић. Жртве су ликвидиране ватреним оружјем док су лежала лицем… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па…






