За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 24. 2. 2026, Саво Штрбац: Степинац у сенци Павелића
Изјава Ђорђа Лингве, донедавног апостолског нунција у Републици Хрватској, од 11. фебруара ове године у Загребачкој катедрали поводом завршетка његове службе у Хрватској, о канонизацији Алојзија Степинца: „Ипак, све сам више уверен да би то признање од стране Цркве требало доћи тек на крају пута истинскога помирења, без којега би… СРНА, 25. 2. 2026, Убиство Гардовића била порука Србима шта их чека у ’независној и сувереној‘
У недјељу, 1. марта, навршавају се 34 године од убиства Николе Гардовића на сарајевској Башчаршији, а овим чином муслиманско руководство у Сарајеву недвосмислено је показало шта српски народ чека у такозваној „независној и сувереној“ БиХ коју тек што су биле прогласиле перјанице коалиције повезаних застава СДА и ХДЗ-а. Тог 1.… Искра, 19. 2. 2026, Владимир Умељић: Насилно покатоличавање у време Србоцида хрватске државе 1941-1945.
Геноцид над Србима у хрватској држави 1941-1945. се одвијао путем масовних убистава, протеривања и насилног покатоличавања. Несувисле тврдње да врховни представник Ватикана на лицу места, „блажени“ надбискуп Алојзије Степинац, то није знао су бесмислене. Бројни историјски извори (као и здрав разум) говоре против тога, као само један пример – у… Печат, 13. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – покретна слика вечности
Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Колико покретна слика може да утиче на евокацију стварности из сасвим недавне прошлости, али и из миленијумског памћења целог једног народа, показала је недавно емитована тв серија Тврђава о голготи српског… РТС, 24. 2. 2026, Напади на српске светиње на КиМ – између физичког разарања и ревизије историје [Видео]
Историчарка уметности Јасмина Ћирић рекла је за РТС да најновији напади на цркве и верске објекте на КиМ јесу нови, али је тактика која се примењује на терену стара и добро позната. Објаснила је шта значи „албанизовање“ и „косоваризовање“ културне баштине. Иако су поједини споменици под заштитом Унеска, професорка сматра… СРНА, 25. 2. 2026, Навршиле се 34 године од монструозног убиства породице Радосављевић у Дарувару
Навршиле су се 34 године од убиства четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару коју је ликвидирао хрватски војни полицајац само зато што су двоје дјеце и њихови родитељи били Срби, а потом њихова тијела разнио експлозивом. Информационо-документациони центар „Веритас“ подсјетио је да је 25. фебруара 1992. године у Дарувару припадник… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 30. 5. 2025, Авиони сејали бомбе по цивилима 10 минута после литије: Сећање на НАТО злочин, на Свету Тројицу 1999. и страдале на Варваринском мосту
ЈЕДНА рука је вирила кроз прозор аутомобила који је тонуо у Мораву ускипелу од врелине експлозије ракета.
Кроз облак прашине чули су се крици девојчица са изобличене конструкције Варваринског моста. Свештеник је истрчао из цркве да помогне унесрећенима појући псалме Богу... који га није чуо. Амерички „фантоми“ су се вратили и испалили још две ракете. Људи који су дошли да помогну унесрећенима у првом нападу сасечени су другим ураганом пламена и усијаних гелера помешаних с људским месом и костима.
Ове апокалиптичне слике нису прошлост за преживеле очевице напада НАТО авиона на Варварин неколи[...]
Печат, 14. 6. 2024, Никола Милованчев: Смрт у Павиљону – логор Земун 80 година касније
На 75. годишњицу распуштања стравичног концентрационог логора Земун, 2019. одржано је прво сабрање на јеврејском делу земунског гробља, служен парастос и опојане српске и друге православне жртве логора којe ту почивају. Ове, 2024. године, уприличен је крсни ход, а први пут у осам деценија служена је и заупокојена литургија. Доказ да никада није касно, да је васкрсли Господ Исус Христос жив, и да ће нам помоћи када год се ми макар и мало потрудимо да исправимо оно што је у прошлости пропуштено.
МОНСТРУОЗНЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ
Шта рећи о логору Земун, обележавање чијих жртава је најпре[...]
Глас Српске, 14. 2. 2024, Злочин без казне, 31 година од стравичног злочина над Србима у Чајничу
На данашњи дан прије 31 године, припадници тзв. АРБиХ из Горажда, напали су незастићена села у општини Чајниче.
Тада су убијена 24 српска цивила, најмлађа жртва био је 13 годишњи Жељко Машић.
Напад је изведен с леђа, територије Црне Горе. Према ријечима преживјелих мјештана у злочину над Србима учествовали су и муслиманима из пљеваљских села у Црној Гори.
Ивана Тупеша имала је седам година, рањена је у обје ноге, пред очима су јој убијени двије баке и деда, с мајком је одведена у логора у Горажду што је чини најмлађим логорашем у Републици Српској.
Као и сви мјештани Чајнича разоча[...]
Политика. 28.8.2012, Шумановић уморен без кривице
Навршило се 70 година од бруталног убиства Саве Шумановића, једног од најистакнутијих српских и југословенских сликара 20. века. У Сремској Митровици је, у ноћи између 29. и 30. августа, на простору уз старо православно гробље, мученичку смрт нашло око 150 недужних мушкараца, жена и деце из Шида, међу којима и четрдесетогодишњи сликар.
Хрватске усташке власти су ту, током Другог светског рата, систематски убиле више хиљада недужних цивила, највећим интензитетом управо током августа и септембра те 1942. године.
Сава је ухапшен 28. августа рано ујутро, замолио је да се спреми, окупао се, узео [...]
Епархија будимљанско-никшићка, 29. 7. 2019, Владика Јоаникије: Вучедолска битка је, као сјајна побједа, залијечила косовске ране
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Атиногена, у понедјељак 29. јула 2019, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној данашњем празнику на Вучјем долу, чиме је молитвено обиљежена 143. годишњица славне Вучедолске битке и прослављена храмовна слава.
Владика Јоаникије: Вучедолска битка је, као сјајна побједа, залијечила косовске ране
Преосвећеном Епископу је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке, уз молитвено учешће вјерног народа, сабраног из разних к[...]
