За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 20. 3. 2017, Новица Пешић: Горела су читава српска села [из Архиве]
Почетком лета 1917. Бугари мењају тактику и доводе 64 комитске чете за чишћење терена. Десетковали су преживеле устанике и разбили топличко-јабланичко четничко језгро КРАЈЕМ маја 1917. године бугарска команда је била присиљена да констатује: „У бугарском подручју мир није у потпуности успостављен… устанички покрет поново је оживео у поређењу са… СРНА, 1. 4. 2026, Мркоњић Град: обиљежавање 30 година од отварања масовне гробнице
На православном гробљу у Мркоњић Граду данас ће бити служен парастос и положени вијенци поводом 30 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског цивила и борца убијених у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а. Служење парастоса и полагање вијенаца предвиђено је у… Глас Српске, 22. 3. 2026, Злочини над Србима у Сарајеву морају се до краја истражити
Чувени хирург из Источног Сарајева Славко Ждрале на округлом столу Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека подсјетио је да је са убиством српског свата Николе Гардовића 1. марта 1 992. године на Башчаршији почео рат у Сарајеву и БиХ. Здравствени систем је био на удару и суочили смо се… Печат, 27. 3. 2026, Србоцид – Знак за брзо препознавање – Интервју са Др Владимиром Умељићем [Ажурирано]
Поводом објављивања књиге „Србоцид хрватске државе 1941-1945 – Крвави чвор српско-хрватских односа“ (Прометеј, Нови Сад) Србоцид је врло битан појам за брзо препознавање геноцида хрватске државе 1941-1945. над Србима, аналогно називима Холокауст у односу на геноцид над Јеврејима и Самударипен за геноцид над Ромима. Тај појам сам увео у… РТ Балкан, СРНА, 29. 3. 2026, Одата почаст Србима и Јеврејима у Модричи
Са Старог моста у реку Босну, у знак сећања на страдање Срба и Јевреја у марту 1942. године, на Велики четвртак, спуштен је венац У Модричи је данас одата пошта и спуштен венац са Старог моста у реку Босну, у знак сећања на страдање Срба и Јевреја у марту 1942.… Политика, 15. 3. 2026, Живојин Ракочевић: Псовање српске мајке по европским прописима
Међународна заједница две и по деценије покушава да Србе, Роме и Горанце доведе у позицију Стокхолмског синдрома „Ударио ми два шамара, али нисам приметио да имам неке последице од тога”, каже Бојан Здравковић из Паралова. Пре два дана тукао га је млади полицајац Албанац на интегрисаном административном прелазу Бела Земља,… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 1. 3. 2022, Три деценије од убиства српског свата на Башчаршији
На данашњи дан прије 30 година у Сарајеву, на Башчаршији, пуцано је на српске сватове, а том приликом убијен је Никола Гардовић, отац младожење, рањен православни свештеник Раденко Мировић и спаљена српска застава.
Свједоци су међу нападачима препознали Расима Делалића Ћелу, који је накнадно и признао да је убио Гардовића, затим Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, сина оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Један од српских сватова Ацо Јо[...]
Слобода, 10.8.2020, Марина Дабић: Краљево - Прича о времену зла
Тема о злочинима комуниста у краљевачком крају 1941. и после 1944. од почетка је добро скривана са обавезама тајности, уништавања трагова и доказа, a једна књига покушава да сачува приче о „мачу револуције“
Мирослав Костовић рођен 3. децембра 1944. године у Краљеву никада није упознао свог оца Саву Костовића. Саво никада није сазнао да је добио другог сина. Био је први на списку оних које је у Краљеву, тек ослобођеном од немачке војске ликвидирала нова – комунистичка власт. Саво, рођен 1909. убијен је у ноћи између 3. и 4. децембра 1944. као прва жртва без суђења.
Ухапшен је 1. децембра,[...]
![Покрет за одбрану Косова и Метохије, Светосавље, 5. 5. 2021, Владика Атанасије Јевтић: Арнаутско-муслимански злочини у Старом Расу и околини у Другом светском рату [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27843-350x200-no.jpg)
Покрет за одбрану Косова и Метохије, Светосавље, 5. 5. 2021, Владика Атанасије Јевтић: Арнаутско-муслимански злочини у Старом Расу и околини у Другом светском рату [из Архиве]
Древна Српска држава Рашка, са престоницом Расом (у коме је недавно откривена хришћанска базилика из 6. века, из времена кад су се Срби ту настанили), са Немањином крстионицом у Петро-павловој цркви и Ђурђевим Ступовима и Сопоћанима, ових је дана (1990) опет угрожена покушајима поновне арнаутско-муслиманске окупације.
Били смо заиста сви запањени оним што се 29. јула 1990.г. збило у Новом Пазару, на градском стадиону, приликом одржавања изразито анти-српског скупа санџачких муслимана (преко 30.000), уз присуство и подршку и Косовских Шиптара и босанских муслимана. Јавности је већ познато шта [...]
Саво Штрбац: ВУКОВИЋИ
Три брата Вуковића - Славко, Милутин и Ранко, крајем шездесетих година из родног Костића у општини Кнежево (бивши Скендер Вакуф), у потрази за бољим животом, доселише се у плодну Славонију. Са Славком је дошла супруга Божица и син Мире. Настанише се у селу Машићи у општини Нова Градишка, гдје им се ускоро роди и син Зоран (1970). Славкова браћа Милутин и Ранко се населише у сусједно село Медари. Милутин се ту и оженио са Цвијетом са којом изроди три кћерке: Мирјану (1976), Радмилу (1978) и Драгану (1987). Ранко се такође оженио. Анђелија му је родила двоје дјеце: Горана (1985) и Гордану (1987)[...]
РТС, Танјуг, 19. 8. 2017, Српска Света Гора у Македонији сачувала корене Срба
Око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века, на простору Скопске Црне Горе, на северу Македоније, готово да је непознато већини грађана Србије. Све цркве и манастири који су раније припадали Пећкој патријаршији, уведене су катастарски у тзв. Македонску православну цркву.
Посетилаца из Србије нема, јер, како за Танјуг наводе мештани неколико већински српских села у том крају, не постоји нити једна организована тура из Србије, коју организује било СПЦ, било неко други, а да има манастире Скопске Црне Горе у понуди.
Планинска област у Македонији, Скопска Црна Гора, крај је са већинс[...]
