За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 27. 4. 2025, Дан сећања на жртве усташког геноцида, слике које никад не бледе
У Спомен-подручју Доња Градина обележава се Дан сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Ове године обележава се 80 година од пробоја последње групе логораша из Јасеновца, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи. У систему логора Јасеновац убијено је 700.000… Искра, 5. 1. 2017, Љиљана Сталетовић: Српска кандила на Косову – Црква Светог Илије у Вучитрну [из Архиве, Фото]
Прича о цркви Светог Илије у Вучитрну, чија је градња трајала 43 године, је прича о невероватном стрпљењу, довитљивости и несебичности вучитрнских Срба. Али и прича о заједништву и солидарности православних и муслимана који су градили цркву и џамију. Изградња цркве и школе у Вучитрну сматра се једним од најкрупнијих… Политика, 26. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У ЗАПАДНОЈ СЛАВОНИЈИ (1): Бљесак” донео смрт, разарања и егзодус
Од 1. до 3. маја 1995. године убијено је 283 Срба, међу несталима се води 127 особа, а протеране су хиљаде људи Пакрац – Срби повратници у Западну Славонију и Срби који су након избеглиштва пре 30 година заувек одабрали друге средине као места трајног боравка, са сетом и тугом…
РТРС, Срна, 26. 4. 2025, Брод: Одата пошта за 88 Срба пронађених у масовној гробници [Мапа]
На градском гробљу у Броду данас су положени вијенци и одата пошта за 88 Срба који су убијени током окупације ове општине и бачени у масовну гробницу, откривену тек послије ослобођења града у Одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да су међу убијенима били цивили…
Српски меморијал, Небојша Озимић Блог, 27. 1. 2017, Писмо Светолика М. Драгачевца Адолфу Хитлеру [из Архиве] Фото
Светолик М. Драгачевац је до 25. марта 1941. године био један од бројних пензионисаних среских начелника Краљевине Југославије – пензију је дочекао у Параћину и уживао у њој све до оног дана када је влада Цветковић-Мачек потписала приступање Краљевине Југославије Тројном пакту. Изнервиран, понижен и шта све још не Драгачевац… РТ Балкан, 24. 4. 2025, Миломир Степић: Томпсон – Друштвени симптом или дијагноза
Томпсон – то су Хрвати. Односно, велика већина Хрвата. Зар пола милиона људи на његовом „перформансу“ почетком јула 2025. неће бити још један доказ који оповргава (псеудо)теорије о „хрватској демокрацији“ из 1991, а још више о „два камиона усташа“ из 1941? U Загребу се 5. јула спрема велика (нео)усташка „фешта“.… Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 28. 9. 2024, Чика Ђорђе и даље бди над сенима српских јунака: Последњи чувар Зејтинлика добио спомен-бисту
У оквиру комплекса војничког гробља Зејтинлик, испред куће у којој је живео, откривена је спомен-биста посвећена чика Ђорђу — старини који је читав свој живот посветио очувању сећања на хероје из Првог светског рата.
Ђорђе Михајловић, у народу познат једноставно као чика Ђорђе, још за живота је проглашен за Солунца, и иако то није био, унапређен у ратника, иако се није борио, као херој одликован од отаџбине оних чије је гробове попут највећих светиња чувао, херој је заправо и био! Јер, читав живот посветити, не само бризи о хумкама наших славних предака, већ и о очувању српске историје и ко[...]
Политика, 5. 8. 2023, Озрен Милановић: Како је амерички „Сторм” постао хрватска „Олуја”
Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да да нису чак ни аутори имена те ратне операције у којој је учествовало око 1.200 плаћеника, махом Американаца
Навршило се 28 година од највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, а Олуја", злогласни поход америчких ваздухопловних снага, хрватске војске и полиције и Хрватског вијећа одбране (војска Хрвата у БиХ), страшни је злочин који није кажњен.
Мада то желе да сакрију од светске јавности, у операцији „Олуја” директно на терену, учествовало је око 1.200 плаћеника, махо[...]
РТРС, Срна, 21. 1. 2024, Прошла је 31 година од некажњеног злочина над Србима у акцији „Масленица“
Од 348 српских жртава, убијених у акцији „Масленица“ и агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине прије 31 годину, до сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11 особа, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Међу жртвама хрватске агресије су 34 жене, просјечне старости 57 година и троје дјеце до 12 година, као и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ који су дошли на Равне Котаре да заједно са тамошњим Србима бране њихова вјековна огњишта.
Међу 11 лица на евиденцији несталих, шест је цивила, од којих с[...]
РТ Балкан, РТС, 10. 4. 2024, Расељени и после четврт века: Више од тридесет хиљада Срба са КиМ нашло уточиште у Врању
У Врању и околини расељене породице у привременом смештају боре се да преживе у изузетно тешким условима за живот, али кажу да им најтеже пада то што што се се мало зна о жртвама које су поднели Срби на КиМ
У Врању је током 1999. године уточиште нашло више од тридесет хиљада расељених Срба са Косова и Метохије. Међу њима су и припадници Ромске заједнице. У самом Врању и околини расељене породице у привременом смештају боре се да преживе.
Од када су морали да напусте своје куће у Призрену живе тешко, али су, кажу, барем безбедни.
"Од када смо избегли нисам ишао у Призрен. Кућа упаљена,[...]
РТС, 16.09.2017, Скот у Прањанима: Прави јунаци су Срби који су спасавали пилоте
У Прањанима је обележена годишњица мисије Халијард током које је у Другом светском рату спасено више од 500 америчких ваздухопловаца.
Венце на Галовића пољу положили су амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, представници министарства одбране, представници Фондације Халијард као и председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић.
Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот посебно је захвалио Фондацији Халијард на ономе што раде сваке године, као и председнику општине Горњи Милановац.
"Стојим иза споменика, а иза мене је поље, тако изгледа, али није обично, то је поље јунака и јунаштва. Ав[...]
