За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, 30. 11. 2021, Драган Крстић: Одржавање ’Другог заседања АВНОЈ-а‘ упоредо с Техеранском конференцијом као давање изговора Енглеској за легитимизовање комуниста [из Архиве]
На инсистирање Енглеза Техеранска конференција дала легитимитет партизанима и комунистичким партијама Хрватске и Словеније као представницима Југославије 26. V 1976. Нигде веза између међународног капитала и међународног комунизма није била тако јасно обелодањена као у Србији пред рат, током рата и после рата. Цела Србија била је антитоталитарна. С… РТ Балкан, 17. 11. 2025, ’Игра сенки‘ недвосмислено потврђује: Месецима пре бомбардовања припадници САС-а вршљали Косметом
У јужној српској покрајини тада су били и припадници такозване „Четрнаесте обавештајне“, елитне британске војне јединице која је обављала такозвано „дубинско надгледање“ Да су се припадници британских специјалних јединица месецима пре агресије на СР Југославију, односно Србију, убацили на подручје Косова и Метохије, сведочи књига Игра сенки – петооктобарска смена… Покрет за одбрану Косова и Метохије, 5. 11. 2025, Митра Рељић: Болница у Грачаници
Прилично фреквентан простор на ободу Грачанице више од две и по деценије препознатљив је по монтажним баракама и тесним гвозденим контејнерима – конзервама, како су их називали Срби, ту смештени непосредно по Мартовском погрому 2004. године. Надомак контејнера су плаво-беле металне бараке – нека врста скромне ратне болнице отворене заслугом… Stella polare Books, 2. 5, 2023, Петар Драгишић: Како је Лешак 1959. године припојен Косову [из Архиве] Мапа
Историчарима ни данас није до краја јасно зашто је руководство Србије крајем 1959. године одлучило да се општина Лешак, која се до тада налазила на територији краљевачког среза припоји општини Лепосавић и тако из „уже Србије“ премести на Косово, односно Аутономну косовскометохијску област. Општини Лешак су, читамо у Закону о… e-Veritas, НСПМ, РТ Балкан, 25. 11. 2025, Скупштина Србије одбила предлог Декларације о геноциду у НДХ [pdf]
У току усвајања дневног реда Прве седнице јесењег заседања Скупштине Србије одбијен је предлог да се на дневни ред заседања Скупшрине стави предлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, који су 1. августа 2025. године поднели „Ми – снага народа“ и Коалиција НАДА (Нови ДСС, ПОКС и… РТ Балкан, 15. 11. 2025, Бранко Жујовић: Давали ветар у леђа терористима: Британски специјалци деловали на КиМ још 1998. године?
Медијски, али и званични извори, указују на такву могућност, али су за утврђивање чињеница и целовите слике потребна системска, а не појединачна истраживања Постоји велика могућност да су оперативци британских специјалних снага, које често збирно називамо САС-овцима, на простору југа Србије били већ 1998. године, када су терористи такозване ОВК… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 12. 1. 2020, Динко Давидов: Главни стожер усташке војнице јављао да Јасеновац може да прогута неограничен број Срба
Мало познати документи о ужасима НДХ из обимног истраживања академика Динка Давидова, недавно коначно угледали светлост дана
НЕЗАВИСНА Држава Хрватска све до свог краја спроводила је тотални геноцид над Србима - биолошки, верски и културни. Цела држава и огроман број грађана НДХ учестовали су у истребљењу својих комшија православаца. Геноцид су спроводиле усташе, раме уз раме са врхом католичког клера, који је водио кардинал Алојзије Степинац. Државни апарат НДХ, Сабор и Влада, Расним законима су оправдавали бестијалност ретко виђену у историји цивилизације, а један од најстрашнијих примера ц[...]
СРНА, 1. 10. 2023, Кукољ: У Јасеновцу сам гледала како усташе живо дијете бацају псима
Испред мене жена са дјететом у рукама које је имало годину дана, одузимају јој дијете, она плаче, бори се, туче саму себе, али кад су усташе дијете одузели, тада су га набили на бајонет и још живо бацили псима који су га растргали, док су мајку докрајчили кундацима и ножевима, прича Добрила Кукољ, која је као једанаестогодишња дјевојчица прошла голготу Јасеновца
Добрила Кукољ из села Међеђа код Козарске Дубице 1942. године у Јасеновцу гледала је својим очима како су усташе живо једногодишње дијете бацили псима, ту страхоту деценијама не може да заборави и њом започиње своје свједочење о бор[...]
Вечерње новости, 21. 3. 2023, Десанку представљају као Албанку: Беспризорна албанска манипулација фотографијом Српкиње
КОСОВСКИ Албанци не само што прекопавају српске гробове, већ бестидно присвајају и мртве Српкиње, о чему сведочи вишегодишња манипулација фотографијом Десанке Десе Димитријевић, кћери српског духовника, научника и патриоте протојереја Стевана Димитријевића. Они упорно на друштвене мреже пожутелу слику девојчице у призренској ношњи са крстићем на грудима предствљају као албанску хришћанку из 19. века.
- То је срамни фалсификат. На фотографији је Деса у време када је прота Стеван од 1899. до 1903. био професор и ректор Призренске богословије - каже Зорица Пелеш, аутор биографије проте Ствана [...]
Политика, 5. 2. 2017, Заборављени поморски војвода – ђенерал Илија М. Гојковић
Илија Мише Гојковић био је један од ретких српских – како се то тада говорило – трупних официра који је стигао и до највишег ђенералског чина.
По свршетку другог разреда Крушевачке гимназије, мали Илија са 16 година, 1870, ступио је у стајаћу војску Кнежевине Србије.
Момак је био веома лако примљен јер је у то доба и даље било мало писмених људи.
Војну академију није уписао и почео је да ради као писар у разним јединицама од најнижег подофицирског (капларског) чина. Шест година доцније, стекао је прво официрско звање потпоручника пешадије.
Са све вишим чиновима трупног официра, њег[...]
СРНА, 13.11.2021, Освештан споменик српској мученици сарајевских логора Нади Томић
ВЛАСЕНИЦА, 13. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Власеници је данас освештан споменик Нади Томић, српској мученици сарајевских логора, који су подигли представници Удружења логораша регије "Бирач".
Предсједник овог удружења Винко Лале рекао је да су логораши били једина породица Наде Томић из Вогошће, која је након заробљавања преживјела страшне тортуре, мучења и злостављања у сарајевским логорима.
Он је навео да је Томићева након размјене 1995. године дошла у Власеницу и ту преминула 2018. године у 72. години.
Лале каже да је споменик Томићевој подигнут захваљујући хуманитарној акцији чланова Удру[...]
