За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, N1, Kaldrma.rs, BeogradUživo, 8. 12. 2025, Како је изгледао Булевар краља Александра пре… – Цветко Јовановић, човек кога су Београђани сачували у памћењу
Ако сте икада прошли Булеваром краља Александра и застали код вреве Цветкове пијаце, вероватно нисте размишљали о томе да управо ту лежи прича о једном од најважнијих београдских предузетника с почетка 20. века. Овом човеку су одузели имовину, добротворни фонд, чак и улицу која је носила његово име, а учинио… Политика, 11. 2. 2012, Милан Четник: Култ Светог Саве код римокатолика [из Архиве]
Бискуп Иван Томко Мрнавић написао је за првог српског архиепископа да је „пресјајни изданак“ немањићке лозе, а фрањевац Андрија Качић Миошић каже да је најмлађи Немањин син „ружа изабрана“ односно „круна, дика, поштење и слава“ Духовни ауторитет Светог Саве Српског у далматинском приобаљу, од почетка шеснаестог па до краја осамнаестог… Глас Српске, 30. 11. 2025, Драган Мијовић: Како су Турци затварали бањалучке школе
Кад су Турци покорили средњовјековну Босну, све дотадашње државне културне, економске и друге тековине нашег народа за многе вијекове су гурнуте у мрак ропства. Обесправљеној хришћанској раји је остало само да усменим предањем и народном епиком чува сјећање на своје краљеве и цареве из времена успона и угледа српских држава.… СРНА, 28. 12. 2025, Навршавају се 34 године од бруталног и некажњеног злочина над Србима у Горњим Граховљанима
Навршава се 34 године од ликвидације 18 српских цивила, међу којима шест жена, из села Горњи Граховљани код Пакраца, које су „зенге“ разапеле на дрвеће, а њихова тијела до данас нису пронађена, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Хрватске „зенге“ ушле су у рано јутро 29. децембра, 1991. године у… РТ Балкан, 12. 12. 2025, После жалби Албанаца: Из уџбеника у Северној Македонији „избачена“ Метохија
Јужна српска покрајина именована је како треба Косово и Метохија, али је после интервенције Албанаца остало само „Косово“ У уџбеницима за географију седмог разреда у Северној Македонији писало је Косово и Метохија, али је „грешка“ уклоњена, па је реч Метохија склоњена. Наравно, после интервенције Албанаца. Реч Метохија одавно је Приштини… Српски меморијал, СРНА, 27. 12. 2025, Пале – Добој: Изложба и ученички филм поводом 110 година од отварања Добојског логора [На данашњи дан]
Централно обележавање 110. годишњице довођења првих затвореника у Добојски логор који ће пуни капацитет достићи у пролеће 1915. године одвијало се ове године у Добоју и на Палама, приказивањем документарног филма „Добојски логор неиспричана прича“ и изложбом „Свједочанства добојског мартиријума“. Аустроугарске власти формирале су концентрациони логор за Србе у Добоју… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 5. 12. 2024, Александар Вујовић: Записи из старе штампе (4) O разрушењу манастира Косијерево
У рубрици “Записи из старе штампе” представљамо вам занимљиве текстове из старе црквене штампе и периодике и богословских и других листова и часописа.
У четвром дијелу рубрике “Записи из старе штампе”, можете прочитати текст поводом 110 година разрушења манастира Косијерево.
У прилогу доносимо текст чувеног Архимандрита Леонтија Нинковића о разрушењу Манастира Косијерева. Архимандрит Леонтије Нинковић је текст записао у Неји код Париза на Светог Аранђела 1917. године, а објавио га је Државни календар, 1918, стр. 73-76.
У другом дијелу доносимо и народну пјесму „Рушење манастира Косијерева 1[...]
СРНА, 28. 6. 2024, Приказан филм ’Заборављени злочин у Бравницама‘
У Бијељини је вечерас приказан документарни филм „Заборављени злочин у Бравницама“ о злочину Хрватске војске над више од 80 српских цивила у протеклом рату за који до данас нико није одговарао.
Аутор Бојан Тргић рекао је Срни да је овај филм о егзодусу српског становништва, прије свега из Доњег Вакуфа, али и Бугојна и Травника, претходно приказан у Градишци јер се највећи дио становништва ова три града раселио у Градишку, потом у Бијељину, а затим и у Нови Сад, гдје ће ово филмско остварење такође бити промовисано.
– У филму говоре људи који су се 13. септембра 1995. године задесили у ко[...]
![СПОНА, 16. 11. 2017, Откривање злочина бугарских окупатора над српским колонистима код Крушева [из Архиве] Maпа](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23240-350x200-no.jpg)
СПОНА, 16. 11. 2017, Откривање злочина бугарских окупатора над српским колонистима код Крушева [из Архиве] Maпа
После 75 година разоткривена је стравична истина о смакнућу недужних Срба иза Великог рата придошлих у Македонију с надом у бољи живот и сугурну кору хлеба. Помен ретких расутих потомака страдалим прецима у тешком ратном злочину новембра 1942. масакрираних српских колониста из Врличке крајине у Далмацији, монструзно изведен од бугарских окупационих слугу у селу Милошеву, код Крушева у западној Македонији.
Подсећање на мученичку смрт деветорице Срба из Милошева, зверски до смрти у тешким мукама, под ударцима тољага „чувара бугарског поретка“, те ратне 1942. у окупираној Македонији, претучених [...]
![Глас Српске, 14.9.2020, Објављен трејлер документарног филма Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8651-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 14.9.2020, Објављен трејлер документарног филма Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић [Видео]
СОЛУН – Прича деведесетдвогодишњег Ђорђа Михаиловићa, који је живот посветио чувању српског војничког гробља из Првог свјетског рата на Зејтинлику у Грчкој, испричана је у двадесетпетоминутном документарном филму, чији се тејлер, који је данас објављен, гледа у једном у даху.
Краћа верзија филма Чувар части и поноса -Ђорђе Михаиловић, који је настао по идеји Вере Сајић, а у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Грчкој и World Media Banjaluka, објављен је данас у сусрет Дану пробоја Солунског фронта и новог празника "Дан српског јединства, слободе и националне заставе", а који се сут[...]
Срна, 7.6.2015. Пробој за спас више од милион и по Срба
"Коридор" је био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на југу, до Градишке на сјеверу, Новог Града на западу до Добоја на истоку, за Србе у западној Славонији, Банији, Лици, Кордуну и Книнској Крајини...
Приредила: Марија БОГДАНОВИЋ
БИЈЕЉИНА, 7. ЈУНА /СРНА/ - Од операције "Коридор живота", којом је више од милион и по Срба од Добоја до Книна избављено из обруча муслиманских и хрватских снага, овог љета навршавају се 23 године.
Војска Републике Српске је у љето 1992. године пробојем коридора извојевала побједу над снагама Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и [...]
