За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 1. 3. 2026, Ова тема је била забрањена: Први пут на виделу – све о језивом злочину над Србима у Долини суза [Мапа]
Ово није само историјско истраживање, већ покушај да бројеви постану имена, да се врати достојанство жртвама баченим у јаме. Тема је била забрањена, али о тим догађајима се говорило на славама, крштењима, породичним окупљањима. Одрастао сам и уз приче мог прадеде Лазе, слушали смо савременике злочина. То је у Херцеговини… Покрет за одбрану Косова и Метохије, Курир, 10. 3. 2026. Премилула Милена Павићевић, последња Српкиња у Гњилану
Бака Милена Павићевић, једина Српкиња која је живела у Гњилану, преминула је у 90. години. Времешна бака, о којој је Курир писао пре скоро две и по године одбијала је да напусти своје Гњилане и када је последњи Србин изашао из овога града, а живела је тихо и повучено у… ИСКРА, 10. 3. 2026, Владимир Умељић: Снови и Косово и Метохија
„Човек бежи у снове, животиња је у сваком тренутку спремна да побегне из њих.“ (Theodore Sturgeon, „More Than Human“, New York, 1953) Није тешко погодити шта сања смртно болесни човек, заљубљена жена, гладно дете или осуђеник на доживотни затвор. Но што сања верски и национално свесни Србин? Једном је… Политика, 9. 1. 2026, Саво Штрбац: Православни Божић у северној Далмацији, некад и сад
Свестан да сећања протеком времена бледе, организовао сам једну „трибину сећања” на тему обележавања православног Божића у Северној Далмацији, на којој су, поред мене, учествовали Жељко из Куле Атлагића са Равних Котара и Биљана из Звјеринца са Далматинског Косова. У мом селу Раштевићу, у којем су живели у подједнаком броју… Печат, 27. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Немањићи у Далмацији [II]
Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Двехиљадегодишњи континуитет хришћанске цркве у Далмацији, од апостолског доба до данас, у најужој је вези са српском државом и црквом дуго пре настанка самородних српских краљевина и црквене аутокефалије у немањићко… Политика, 10. 3. 2026, Саво Штрбац: Хрватска уклања гвоздена православна спомен-обележја са гробаља
Недавно, 21. фебруара, Епархија горњокарловачка на својој веб страници објавила вест о уклањању стотинак гвоздених православни крстова са старих гробаља на подручју Града Врбовског, што су пренели и скоро сви медији у региону. Представници локалне власти тврде да је крстове уклонила надлежна комунална служба, уз образложење да је реч о… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 6. 4. 2025, Веритас: Голгота купрешких Срба у хрватским казаматима 1992. године
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је да су се навршиле 33 године откад су хрватске војне снаге у априлу 1992. године убиле 54 српска цивила и територијалца у српским селима на Купресу, а 150 заробиле и скоро два мјесеца тешко злостављале, за шта до данас нико није одговарао.
Од оних који су преживјели голготу хрватских и херцеговачких казамата, многи су у међувремену помрли, а они који су још живи осакаћени су и физички и душевно, наводе из "Веритаса".
Прије 33 године хрватске јединице састављене од припадника ЗНГ, ХОС и ХВО напале су и заузеле српска села на купрешко[...]
СРБски ФБРепортер, 21.2.2018, Зашто се ћути о покољу Срба у Бугојну 1992: Живе их спаљивали и секли секирама
Када су 27. маја 1992. године, бежећи од напада хрватске бојне Франкопан и осталих јединица ХВО, Срби из Чипуљића и Бугојна напустили своје домове и преко Мандалца, Гарачких подова и Стожера, избегли у Купрес, Миле (Васе) Лукић (49) остао је у својој кући у Чипуљићу.
Десетак дана касније хрватски војници су га одвели из куће и након мучења привезали за трактор и вукли улицама кроз Чипуљић и Бугојно. Када им се учинило да су над везаним и изломљеним човеком показали довољно јунаштва и „домољубља“, полили су га бензином и запалили.
Сличну судбину доживео је и Илија (Косте) Праљак. И њега [...]
![РТРС, Срна, 6. 7. 2025, Милановић: Заклали ми мајку која је вјеровала у добро у људима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28942-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 6. 7. 2025, Милановић: Заклали ми мајку која је вјеровала у добро у људима [Мапа]
Нинослав Милановић, најмлађи од троје дјеце Радивојке Милановић коју су муслимански војници свирепо заклали у сребреничком селу Залазје на Петровдан прије 33 године, изјавио је да је једини гријех његове мајке био то што до свог земаљског краја није дијелила људе по имену и вјери, него је као медицинска сестра несебично лијечила све Сребреничане.
Нинослав је имао само 13 година када је на Златибору, гдје су га родитељи склонили од рата, чуо да се његова мајка никада више неће вратити.
- Био сам код баке и деде, маминих родитеља. Мама није хтјела да изађе са нама, остала је у Сребрени[...]
Глас Српске, СРНА, 3. 10. 2023, Бољанић: Спасавање савезничких пилота потврда да су Срби увијек на страни правде - Додик
БОЉАНИЋ - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас у Бољанићу да је акција “Халијард” још једна потврда да су Срби увијек били на страни правде, побједника и антифашиста, а да је данас српска саборност опаснија од оружја.
Додик је истакао да је ова акција дио славног дијела историје српског народа и херојски подвиг, те да се показало да Срби дјелују на исти начин у борби за слободу без обзира на оскудицу.
- И поред чињенице да овдје нема америчких представника, то не утиче на чињеницу шта су Срби радили - рекао је Додик поводом обиљежавања 79 година од спасавања савезн[...]
Вечерње новости, 11. 4. 2023, Априлски рат: ИЗДАХНУО НАМ ЈЕ НА РУКАМА Сећање на деду - прича унука мајора Драгутина
НИЈЕ познат тачан број жртава током бомбардовања Крушевца, на који су се обрушили немачки авиони одмах после Београда, 6. априла 1941, али је сигурно да је прва жртва био резервни мајор Драгутин Вучић.
Страдао је као радник барутане Војно-техничког завода "Обилићево", данашњег "Трајала", која је била прва мета. Његов унук Бранко Вучић (90) добро се сећа последњег тренутка када је видео деду.
- Није хтео да руча тог дана, мој отац Момчило му је рекао да седне за сто, већ смо поставили - каже за "Новости" Бранко Вучић.
- Сећам се добро да је рекао: "Дужност је преча од ручка" и отишао у барут[...]
