За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 2. 2. 2026, Представљена књига ’Степинац и геноцид над Србима‘ проф. др Предрага Илића [Преузимање]
Тротомна монографија аутора проф. др Предрага Илића „Степинац и геноцид над Србима у НДХ“ представљена је на самом крају децемба, некако пред серију празничних дана, 22. децембра 2025. године на Фалкултету политичких наука у Београду. О књизи су, поред аутора, говорили др Вељко Ђурић Мишина, историчар и доскорашњи директор Музеја… Политика, 18. 1. 2026, Војвода Вук у сећању Јадра, Подриња и Србије
Савременици су команданта Јадарског четничког одреда описивали као човека строге личне дисциплине, ненаметљивог, а чврстог ауторитета и јасно израженог моралног кодекса Име Вojина Поповића, познатијег као Војвода Вук, не припада само војној историји Србије, већ и простору из којег је црпео снагу, Јадру и Подрињу. Веза између овог краја и… Политика, 19. 1. 2026, Свештеник из Лакташа: Светосавска мисија и страдање проте Рувима Бубњевића
Иако је од његовог страдања 1944. године, када су савезнички авиони у Другом светском рату бомбардовали кућу у Лесковцу, где се заједно са супругом Савком склонио након тамновања у усташком логору Цапраг, прошло осам деценија, свештеник Рувим Бубњевић, како је то у књизи „Крајишке проте” написао теолог Дарио Дринић, живи… Политика, 17. 1. 2026, Прича из Великог рата: У рату има више среће него памети – Страхиња Рогић
У селу Дубу код Бајине Баште, где вековима одолева невелика црква брвнара, није избледело сећање на Страхињу Рогића, солунског ратника из овог села одликованог Карађорђевом звездом. За страх није знао Страхиња, јуначки се борио на Кајмакчалану и другим ратиштима за част и слободу свог народа. О њему су у књигама… Српски меморијал, 29. 1. 2026, Предраг Р. Драгић Кијук: Цивилизација постхуманизма [In memoriam]
Никада нас актуелније но данас, и никад са више застрашујућег упозорења, нису опомињале речи светог Кипријана Картагинског који је упозоравао да „изван цркве нема спасења“. У ствари завештање: Extra ecclesiam nulla salus српском национу јасно предочава да свој смисао не може тражити изван хришћанске православне цркве, пошто једино у њој… Искра, 26. 1. 2026, Владимир Умељић: Јасеновац 1945, па надаље…
Јасеновац је већ 1945. забележен на филмској траци (Filmsko poduzeće Demokratske federativne Jugoslavije, Gustav Gavrin, Kosta Hlavaty) а филм се чува у United States Holocaust Memorial Museum, courtesy of Public Institution Memorial Area of Jasenovac. Снимљен је „само неколико дана по ослобађању Јасеновца и приказује страхоте почињене у логору Јасеновац“… Не заборављамо – Памтимо
![Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12659-350x200-no.jpg)
Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]
Зашто је један од најмудријих потеза српске елите икада – пуч од 27. марта 1941, и данас под сумњом? Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мнењу. У оно време, маневар није успео
У оштрој конкуренцији, државни удар од 27. марта 1941. године спада међу историјске догађаје о којима наша јавност има најмање информација. Разлог је тај што се 27. март, упорно и систематски, од новинских чланака до научних радова, представља као једна од највећих грешака [...]
![СРНА, 23. 7. 2024, Српска памти: Сјећање на страшно страдање јабучких Срба - 32 године тишине и туге [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21360-350x200-no.jpg)
СРНА, 23. 7. 2024, Српска памти: Сјећање на страшно страдање јабучких Срба - 32 године тишине и туге [Мапа]
Све је мање преживјелих свједока злочина у фочанској Јабуци у којем је муслиманска војска 23. јула 1992. године свирепо убила 43 мјештанина српске националности, а као да се чека да поумиру и сви извршиоци да се не би имало коме судити, поручили су преживјели Јабучани који су се данас окупили на Градском гробљу Божовац на обиљежавању 32 године од првог масовног страдања фочанских Срба у посљедњем рату.
Муслиманска војска је тада у 18 српских села подно Јахорине попалила све куће и помоћне објекте на које је наишла, убијала је све пред собом.
Милости није било ни за слијепе и непокретне с[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Бољанић: Обиљежено 77 година од операције Халијард
У селу Бољанић код Добоја данас је организовано обиљежавање и положени су вијенци у знак сјећања на јунаштво и жртве у спасавању савезничких пилота “Халијард - ваздушни мост” прије 77 година.
Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић Тепавчевић у својству изасланика предсједника Србије.
Пошту су одали представници Амбасаде САД у БиХ, Амбасаде Велике Британије у БиХ, Фондације “Халијард”, Трећег пјешадијског Република Српска пука, те града Добоја.
На церемонији Бољанићу истакнуте су за[...]
![РТС, 26. 11. 2025, Политичка битка за нестале три деценије после рата – болна тачка прелома између Загреба и Београда [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31336-350x200-no.jpg)
РТС, 26. 11. 2025, Политичка битка за нестале три деценије после рата – болна тачка прелома између Загреба и Београда [Видео]
Тридесет година од краја рата у Хрватској, а ране не зацељују. Једна од најболнијих – питање несталих. Уместо хуманитарно, већ годинама политичко питање. Загреб прети Београду да ће ово бити кључни услов хрватског “зеленог светла“ Србији за приступ ЕУ.
Укратко
Вељко Одаловић из Канцеларије за нестале Владе Србије коментаришући претње Загреба да ће питање несталих бити услов за "зелено светло" Србији пред улазак у ЕУ, каже да Хрватска нема “ни један рационалан разлог“ да се тако понаша: "Све што су затражили од нас смо доставили, а од њих не добијамо баш ништа."
Саво Штрбац из Веритаса упо[...]
РТВ Врање, 4. 10. 2023, Александар Динчић: Ослобођење Врања у Првом светском рату
КАКО СУ СРПСКИ СЕЉАЦИ ПОНИЗИЛИ МОЋНУ АУСТРОУГАРСКУ ВОЈСКУ
Штаб Прве српске армије је примио 30. септембра обавештење од Врховне команде о прекиду непријатељства са Бугарском и наређење да се армија одмах припреми за покрет у правцу Куманова.
Моравска дивизија је своје наступање требало да настави заједно са Дринском, Дунавском и 17. француском колонијалном дивизијом преко Пчиње у циљу прекида непријатељске комуникације Куманово-Крива Паланка. Петнаест дана од почетка пробоја Солунског фронта завршен је рат са Бугарском. На бугарској граници спремно је стајала Друга српска армиј[...]
