За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Чачански Глас, 24. 12. 2024, Ђорђе Рош: Живот попут епских јунака – Премијера документарног филма ’Рош‘ Душана Крстића у Чачку [из Архиве] Видео
Живот Ђорђа Себастијана Роша (Београд,1896 – Неа Рода, 1977) по много чему се може поредити са животом античких или наших епских јунака. По далеким прецима француски племић, по родитељима Словенац, Рош је читав свој живот посветио Србији и српском народу, који му се, нажалост, још није одужио. Сматра се пиониром…
Danas, 2. 10. 2025, Откривање непознате историје: Аустралијски историчар Бојан Пајић о филму ’Кајмакчалан‘ после европске премијере у Дому омладине Београда [Видео]
У оквиру ревије „У сусрет 72. Мартовском фестивалу“, 1. октобра одржана је ексклузивна европска премијера документарног филма „Кајмакчалан“. Реч је о филму „Кајмачкалан“, заснованом на открићу историчара Бојана Пајића о до сада неиспричаној причи: аустралијским добровољцима који су се борили заједно са Србима у Првом светском рату. Истражујући аустралијске,… РТРС, Срна, 15. 10. 2025, Веритас: Годишњица ликвидације госпићких Срба
Прије 34 године, у јесен 1991. године, извршена је ликвидација госпићких Срба од стране Хрватске војске и полиције чији су припадници, углавном под маскама, одводили цивиле из њихових кућа и станова и убијали их на разне начине и на више мјеста. Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, убијено је најмање 129…
Глас Српске, 4. 10. 2025, Страдање херцеговачких Срба у Великом рату: Терор који су покушали да заташкају
Тог 26. септембра 1915. освану над Мостаром ведро недјељно јутро, без облачка на свијетлом небу. Ништа није говорило да је тај лијепи дан одређен за умирање и да ће се црни косач за који сат надвити над Неретву и наставити жетву српских глава, која широм Херцеговине траје већ дуже од… Глас Српске, 3.10. 2025, Насљеђе српског народа заштићено – рестаурација Чајничког јеванђеља и одбрана културе
Кроз зборник „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља“, раскринкан је покушај приказивања свих српских рукописа из савремене БиХ као „босанских“, кад већ не могу бити утврђени као „јеретички“ кроз одвајање од српског културног корпуса. Каже то члан Комисије за очување националних споменика БиХ из Републике Српске… РТРС, 13. 10. 2025, Злочин над Србима Јошанице – да ли ће неко одговарати за покољ 56 цивила? [Мапа]
Сутра се наставља суђење за злочин над Србима у у фочанској мјесној заједнини Јошаница. Ускоро се навршавају 33 године од покоља 56 српских цивила, које су у освит Никољдана 1992, на кућном прагу или у збјегу, убиле муслиманске снаге. Страдале су комплетне породице. Пред неуставним Судом БиХ, од фебруара прошле… Не заборављамо – Памтимо
Независне новине, 12. 5. 2025, Тешка реалност Срба у западној Славонији: За годину 49 опијела и два крштења
Ови подаци су најјаснији оквир за слику западне Славоније у садашње вријеме и статуса Срба на том подручју.
„Тај тренд се наставља. Мало је кршења, вјенчања готово и нема, све се своди на опијела и понеки парастос. То је наш реални живот. На литургију долази пет до десет душа, већином старијих“, испричао нам је парох који је у ову средину дошао прије двије године.
Претходно је службовао у Банату, у општини Ковачица, у селу Дебељача.
У том мјесту било је 70 одсто парохијана поријеклом из западне Славоније, са подручја Воћина, Слатине, Славонског Брода, Липика, Пакраца…
Када су се ст[...]
![РТРС, Срна, 3. 6. 2021, Литургија поводом 80 година од страдања Срба из Корита и околних села [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12958-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 3. 6. 2021, Литургија поводом 80 година од страдања Срба из Корита и околних села [Мапа]
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије данас је пред капелом над Корићком јамом, у коју су усташе бациле више од 130 Срба, служио заупокојену литургију поводом 80 година од мученичког страдања српског народа из Корита и околних села.
У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села.
Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања устан[...]
![Вечерње новости, 19. 2. 2025, Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара - Преминуо на рукама регента Александра [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26058-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 19. 2. 2025, Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара - Преминуо на рукама регента Александра [Мапа]
Када је у нашем листу, у празничном броју за Сретење 2021. године, објављен интервју са архитектом Ивом Оташевићем, потомком породице Бадер, пореклом из Немачке, која је током Великог рата дала двојицу својих синова, Карла и Петра, који су своје животе уградили у темеље победе српске војске, Нишлија Мирослав Величковић, члан Удружења за неговање и чување српске баштине "Кајмакчалан", пронашао је Петров гроб, за којим су потомци трагали више од 100 година.
Овај интервју открива и оживљава причу о двојици браће - Карлу и Петру, који су положили своје животе за победу српске војске. Карл је био [...]
Вести, 26. 6. 2021, Цео Генералштаб почива у Оснабрику
Експресно поражена у априлском рату 1941. године, Војска Краљевине Југославије је убрзо капитулирала, а велики број високих официра је послат у заробљеништво хиљаду километара од отаџбине, у Доњу Саксонију, у комплекс војних логора Oflag VI C, у Оснабрику.
Новица Андрејић, председник Црквеног одбора Оснабирк, хроничар живота српске заједнице у овој – територијално највећој, а по броју Срба – најмањој црквеној епархији у Немачкој, објашњава да је пандемија короне покварила планове да се 26. априла достојно обележи осам деценија од доласка српских официра у Оflag VI C.
– У плану је било да[...]
Глас Српске, Агенције, 3. 5. 2022, Обиљежена годишњица злочина над војницима ЈНА у Добровољачкој: Правда мора бити достижна за све
САРАЈЕВО - Полагањем бијелих ружа и прислуживањем свијећа на мјесту страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву данас је у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова обиљежено 30 година од овог злочина, без иједног инцидента.
Цвијеће су положили и свијеће прислужили преживјели припадници ЈНА, чланови породица страдалих, представници Владе и Народне скупштине Републике Српске, српски званичници у институцијама БиХ, представници локалних власти Сарајевско-романијске регије, борачких и других удружења.
Некадашњи војник ЈНА Срђан Лукић[...]
