За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести Онлајн, 1. 9. 2025, Помен борцу за слободу – Лозничани одали пошту Веселину Мисити
Представници Војске Србије и Касарне „Поднаредник Момчило Гаврић“ у Клупцима, Града Лознице, Центра за културу „Вук Караџић“ и удружења грађана која негују традицију ослободилачких ратова положили су венце код споменика пуковнику Веселину Мисити, на старом делу лозничког гробља. Тиме је у суботу обележена 84. годишњица од првог ослобођења Лознице у…
Глас Српске, 24. 8. 2025, Ђорђе Вуковић: Прогон професора који нам је видио судбину – академик Михаило Ђурић In memoriam
Цијела савремена српска историја прожета је прогоном српских интелектуалаца. Иако се у прошлости многих европских народа могу пронаћи периоди када су мучки посијецане сопствене учене главе, само код Срба у томе постоји – континуитет. Негдје су интелектуалце прогонили апсолутистички владари, негдје црквене инквизиције, готово свагдје су то чинили страни окупатори… РТРС, Срна, 29. 8. 2025, Веритас: Непозната судбина 1.490 Срба
Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је поводом Међународног дана несталих – 30. августа, да се међу 8.631 до сада верификованом жртвом српске националности са подручја Хрватске и Републике Српске Крајине, укључујући припаднике ЈНА и добровољце, налази и 1.490 лица чије судбине још нису расвијетљене. Међу њима је 1.065 цивила, од којих…
Политика, 19. 8.2025, Саво Штрбац: Самоиницијативно протеривање Крајишника
„Огромна вест: Након 30 година, председник невладиног удружења ‘Веритас’, Саво Штрбац, коначно је признао да су ‘крајишки Срби’ напустили Хрватску ‘самоиницијативно’ без контакта с хрватским снагама, а не зато што их је Хрватска протерала. Анте Готовина провео је седам година у притвору на темељу оптужнице да су Срби протерани из…
СРНА, 29, 8. 2025, Лопаре: Први пут после 84 године служен парастос за 38 мјештана стријељаних 1941. године
У Лопарама је први пут након 84 године служен парастос код споменика у знак сјећања на 38 недужно пострадалих мјештана Бруснице, Вакуфа, Пирковаца и околних села који су стријељани 1941. године, изјавио је Срни одборник СНСД-а у Скупштини општине Ђоко Васић. Васић, који је био и иницијатор парастоса рекао је…
РТ Балкан, 21. 8. 2025, Миломир Степић: (Северно)Македонска салата
Унификација, односно формирање државне, политичке македонске нације није успело и по свој прилици неће. А и друштвена кохезија је крхка и одржава се на вештачки начин захваљујући утилитарним утицајима споља Почетком растакања југословенске државе, појавила се индикативна и упозоравајућа геополитичка карикатура. Чиниле су је три сличице. На првој човек… Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 22.9.2020, Фреске у Дубровнику које Хрвати узалуд покушавају да прекрече
На зидинама једног фрањевачког манастира у Дубровнику испод малтера су се појавиле православне фреске из 14. века. Међутим, као да некоме у Хрватској не одговара да се та вест прочује, те је потпуно игноришу, а чак и крију од објављивања.
Наиме, како прича Милош С. (38), који је посетио Дубровник и на зидинама фрањевачког манастира Мале Браће и цркве Преображења Кристова угледао православне фреске, нико од свештених лица није желео да му објасни о чему се то ради.
„Приметио сам да се испод малтера појављују фреске, одмах сам препознао православни иконопис, јер сам неко ко редовно обилази[...]
РТ Балкан, 1. 5. 2024, Годишњица НАТО напада на аутобус Ниш-експреса: На 20 метара лежала је откинута рука детета
Напад на јарко црвено обојени аутобус десио се по ведром дану, пилот авиона мора да је видео шта гађа, од можда и 60 путника преживело је само четворо
Ракета испаљена са НАТО авиона преполовила је аутобус "Ниш-експреса" који је у том моменту био на мосту код села Лужане, на путу Приштина-Подујево. Сви путници у аутобусу у трену били су спржени, први који су стигли на место трагедије затекли су стравичне призоре, угљенисана и измасакрирана тела. Део спаљене конструкције аутобуса остао је на мосту, други је пао.
Други напад на мост десио се 50 минута касније док су на мосту били људи који [...]
![Вести, 4.5.2015, Стрељање у Драгинцу 1941 – први масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p4515-350x200-no.jpg)
Вести, 4.5.2015, Стрељање у Драгинцу 1941 – први масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији [Мапа]
Вермахт је током Другог светског рата оставио крвав траг у лозничком крају, а стрељање у Драгинцу 1941. први је масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији и претходио је масовним стрељањима у Крагујевцу и Краљеву у октобру исте године. О нехуманом поступању окупатора по нашој земљи сведочи изложба „Злочини Вермахта у Србији за време Другог светског рата“, аутора Мирољуба Филиповића, отворена до 13. маја у Музеју Јадра у Лозници.
Посетиоци могу видети фотографије, текстове и предмете о стравичним злочинима почињеним над цивилима у Крушевцу, Краљеву, Крагујевцу, Панчеву, [...]
![СПОНА, 13. 11. 2017, ВМРО створио и Павелића [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26799-350x200-no.jpg)
СПОНА, 13. 11. 2017, ВМРО створио и Павелића [из Архиве]
Редовни гледаоци серије "Сенке над Балканом" свакако се сећају треће епизоде, када један од главних јунака ове телевизијске сторије, инспектор Андра Танасијевић Тане (Драган Бјелоглић) одлази у ћелију Хаџи Дамјана Арсова (Тони Михајловски), једног од првака сепаратистичке и терористичке организације ВМРО, да покуша да од њега извуче податак ко се крије иза надимка Калуђер, односно ко је човек који се налази на челу ланца који шверцује опијум. Да подсетимо, овај сусрет се завршава тако што припадник ВМРО-а тражи од Танета да му ангажује адвоката из Загреба Анту Павелића.
Да ли је захтев Арсова[...]
Глас Српске, 27. 10. 2024. Драган Мијовић: Вишеград 1914 - Јунаци који не смију пасти у заборав
Био је један од оних врућих љетних дана кад у Вишеграду ваздух трепери од вреле јаре, а негдје се притаји увијек присутни вјетрић што хлади дринске обале. Тада би сваки живи створ тражио расхлађење или какав заклон од звијезде што пече са високог свијетлог неба. У ово вријеме би раније на Дрини и Рзаву било мноштво купача, но сада ту не бјеше никог, чак ни увијек присутних Циганчића. Почео је рат...
Он се августа те 1914. убрзано примицао из правца Добруна, са хуком борби и потмулом грмљавином топова. У граду је владала велика нервоза док је многа војска у плавим аустро-мађарским униформама ж[...]
