За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 31. 1. 2026, Ово је геноцид над мртвим Србима: Митрина мисија свету открива: 100.000 разорених гробова на Косову
Временом сам сваки разрушени гроб почела да доживљавам као једну малу цркву замишљајући како душа ту почившег осећа моје молитвено ћутање и радује се што је дошао неко свој. По мојим оквирним проценама, број уништених гробаља примиче се стотини хиљада. У том варваризму назире се дубоко запретана несигурност неког ко… Вечерње новости, 1. 2. 2026, Да ли турски војни музеј крије ’српски мач‘ Обилића: Барон де Тот оставио сведочанство да је оружје којим је убијен султан Мурат лично видео
БАРОН Франсоа де Тот, француски официр, дипломата и шпијун, војни саветник султана Мустафе Трећег и Абдула Хамида Првог видео је око 1769. мач Милоша Обилића и сведочанство о томе оставио у својим мемоарима, наводи се у многим радовима турских научника. То судбинско оружје које је зауставило „гази рат“, османску верзију… РТС, 14. 9. 2016, Траг: Трагом гробова светлих [из Архиве] Видео
Аутор: Новица Савић Уредник: Љубисав Алексић Трагом спомен обележја српским војницима страдалим у Првом светском рату кренула је екипа емисије „Траг“. Новица Савић је са екипом обишао војничка гробља и појдиначна спомен-обележја у Француској, Холандији, на Крфу у афричким земљама где су сахрањени српски војници. Полазак из порте цркве Светог Ђорђа… Српски меморијал, 10. 2. 2026, Претећи графити ОВК и Хамаса на амбуланти и вртићу у с. Добротин код Лиљана [Фото]
У сред дана на зидовима вртића и српске амбуланте у селу Добротин код Липљана непознати Албанац исписивао је графите претеће садржине, викао и вређао на албанском и енглеском језику а затим се одвезао док су га васпитачице молиле да се удаљи, саопштила је Канцеларија за Косово и Метохију. На фотографијама… Политика, 31. 1. 2026, Приче из Великог рата: Издржи, сине, Србија гледа у тебе.
У тексту који више личи на последњу молитву него на историјски запис, историчар и кустос Музеја Јадра у Лозници Зоран Тошић оживљава пакао Мачковог камена из септембра 1914. године, дајући глас потпоручнику Драгутину Дмитровићу, једној чети и једној Србији која је у најтежим тренуцима Великог рата гледала у леђа својих… Искра, 2. 2. 2026, Владимир Умељић: Глупост и зло
Сећам се да сам формулацију: „Људска глупост је једина пандемија, за коју се вероватно никада неће пронаћи вакцина.“ први пут изговорио као врло млад, док сам стајао на једној београдској улици пред једним много јачим жестоким момком и чекао на његове шамаре. Он се толико збунио, да се окренуо и… Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11572-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]
Посмртни остаци седам Срба, придворачких мученика, које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму 23/24. јуна 1941. године данас су положени у новоизграђену гробницу на требињском гробљу у Подгливљу.
Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је након службе да се ови преци, који су пострадали невино и часно само зато што су били Христови и православни, нису постидјели кад су дошли пред лице Божије.
"Тако и ми да живимо, да се не бојимо ничега осим гријеха", рекао је владика Димитрије који је истакао да је људска слобода у томе да се свој крст носи[...]
РТ Балкан, 4. 8. 2023, Миломир Степић: "Гласно ћутање" о Крајини
Крајина је "пуштана низ воду" фазно. На погрешан колосек, на коме су све станице погрешне и који води у провалију, скренуло се српским пристајањем да се за бадентеровски принцип поделе СФРЈ прихвати титоистички принцип тзв. АВНОЈ-ских граница
Срби рођени у време пада Републике Српске Крајине већ одавно су зрели људи. Знају ли они барем основне чињенице о њој или су подлегли антисрпској хрватско-западној пропаганди. Или само сваке године почетком августа дан-два слушају и гледају о српском егзодусу током "Олује", да би онда, до следећег августа, све поново прекрила "заглушујућа тишина"?
А[...]
Глас Српске, 24. 8. 2025, Ђорђе Вуковић: Прогон професора који нам је видио судбину – академик Михаило Ђурић In memoriam
Цијела савремена српска историја прожета је прогоном српских интелектуалаца. Иако се у прошлости многих европских народа могу пронаћи периоди када су мучки посијецане сопствене учене главе, само код Срба у томе постоји - континуитет.
Негдје су интелектуалце прогонили апсолутистички владари, негдје црквене инквизиције, готово свагдје су то чинили страни окупатори и завојевачи, кидисали су на њих и тоталитарни режими и разуларена свјетина, али када је у питању српска интелигенција - на њу су се обрушавали буквално сви: Турци, Аустроугари, Швабе, шуцкори, усташе, прве комшије, али и српски књаже[...]
Политика, 13.5.2015, Антић: Пресуда Дражи Михаиловићу писана после стрељања
Оспорена одлука број 1/46 од 15. јула 1946. године којом је ђенерал Драгољуб Михаиловић осуђен на смрт, уз трајни губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине, донета је из политичких и идеолошких разлога, оценио је јуче износећи завршну реч Оливер Антић, пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини. Он је навео и да у процесу нису поштована основна људска права, нарочито право на одбрану и правично суђење, да одбрана и окривљени нису имали право жалбе на пресуду, нити могућност да изврше увид у писмене доказе на које се по[...]
ИН4С, 20. 2. 2023, Рожајски парох Слободан Радојевић: Српски народ у Рожајама хтио да сачува од заборава своје жртве, ако то било коме смета има проблем са историјом и чињеницама
Парох рожајски Слободан Радојевић, који је свештеник и парох рожајски, и служи свету службу у цркви Ружици, казао је да се фреска која је изазвала негодовање дијела јавности зове „Рожајски мученици“, да се налази на десној страни зида цркве Ружица у Рожајама и да су на њој приказани историјски догађаји.
„На десној страни зида осликана је сцена рушења цркве. Са једне стране налазе се Турци који су цркву Ружицу порушили 1684. године. Ова црква је саграђена у доба Немањића и непозната је година изградње. Њени темељи се налазе недалеко од фабрике „Ибар“ у мјесту Сухо Поље. Поред цркве Ружице по[...]
