За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 17. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак 1917. године – Херојска смрт Нике Вукчевића [из Архиве]
Тешко је набројати све страхоте које су чињене приликом гушења устанка. Народ је платио страшну цену бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили Злочини бугарског окупатора су, у ствари, материјализација смишљене стратегије уништавања једног народа зарад проширења сопствене територије. Чињенице то јасно показују: од новембра… Глас Српске, 22. 2. 2026, Богдан Жерајић: Принципов идол и ватрени српски родољуб
Био је спаран дан, сриједа, 15. jуна, 1910. године. Сељак из Руде Међе на Требевићу – Алекса Чоло квргавом шаком уздиже своју олињалу шубару уз наборано знојно чело, док је бангавим тешким кораком слазио низ Бистрик. За њим је на повоцу једва гавељало мршаво зекасто коњче, којим је на шкрипавом… РТРС, Срна, 13. 3. 2026, Премијера филма ’Жетва‘ о злочинима над Србима на Космету 17. марта
Филм ’Жетва‘, који говори о трговини органима – стравичном злочину над Србима на Косову и Метохији, биће премијерно приказан у Београду 17. марта, рекао је Веселин Џелетовић, аутор романа ’Српско срце Јоханово‘ који је био инспирација за овај филм. Џелетовић је нагласио да је снимање било праћено бројним притисцима и… РТС, 16. 3. 2026. Ноћ када је горела Пећка патријаршија – 45 година од напада на српску светињу и европску баштину [Видео]
Навршава се 45 година од пожара у Пећкој патријаршији, када је у ноћи између 15. и 16. марта 1981. године запаљен стари манастирски конак и уништен део вредне архиве, рукописа и црквених предмета. Експерт за српску средњовековну баштину, историчарка уметности и професорка Универзитета у Крагујевцу Јасмина С. Ћирић наводи за… РТ Балкан, 16. 3. 2026, Приштина се не зауставља: Траже додатне папире за конак манастира Грачаница и помињу базилику
Из тзв. археолошког института захтевају фотографије свих објеката српског манастира од пода до плафона Приштина је наставила са нападима на Српску православну цркву, а овога пута за то је послужила изградња конака у близини манастира Грачаница. Након што су у фебруару објавили да је СПЦ укинута дозвола за градњу, указујући… РТРС, 4. 3. 2026, Десет убијених Тешановића као симбол страдања српског народа у Сарајеву [Видео, Мапа]
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде Рада Цвијетић, која је у Одбрамбено-отаџбинском рату изгубила десет чланова породице, у свједочењу за Меморијални центар Републике Српске, испричала је да су страдали од руке комшија муслимана. Рада Цвијетић је 6. јуна 1992. године изгубила осам најближих сродника који… Не заборављамо – Памтимо
Политика: Да вам се затре семе - Геноцид над Србима у Сарајеву (6)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Почели су нас боцкати ножевима и посипати бензином да нас запале. Тражили су шибицу, говорећи: “Сви ће четници овако горети!" - посведочио је Ш.Њ.
Ш.Њ. сведочи:
Стрпали су нас у “Тамић” предузећа "Хидроградња" и повезли у сабирни центар у Електротехиичкој школи у Бућа Потоку (ул. Првомајска). У камиону су ме тукли, псовали четничку мајку, пријетили. Испред школе je било око тридесетак људи, сви наоружани. Наредили су да станемо уза зид и окренемо се према њему. И ту су нас ударали. Подземним ходницима повели с[...]
Спутњик, 7. 8. 2023, Чемерно - планина која чува једну од најкрвавијих тајни српске историје
Чемерно, планина која у самом свом имену као да носи сав чемер, патњу и страдања српског народа те ратне 1915. Страдања, које би било још страшније да није било јунаштва војника Четвртог пешадијског пука другога позива који су својим животима штитили одступницу Прве српске армије.
Штитили су, не само војску и врховну команду, већ целу Србију, јер да је фронт пробијен, све би било готово. Да није било Чемерна, не би било ни Мојковачке битке, Горничева, Кајмакчалана...
Почетком новембра 1915. док су житељи Краљева живели прве дане под аустроугарском окупацијом, околна брда су подрхтавала о[...]
СРНА, 25. 2. 2026, Убиство Гардовића била порука Србима шта их чека у ’независној и сувереној‘
У недјељу, 1. марта, навршавају се 34 године од убиства Николе Гардовића на сарајевској Башчаршији, а овим чином муслиманско руководство у Сарајеву недвосмислено је показало шта српски народ чека у такозваној "независној и сувереној" БиХ коју тек што су биле прогласиле перјанице коалиције повезаних застава СДА и ХДЗ-а.
Тог 1. марта 1992. године на Башчаршији, на паркингу близу Старе православне цркве, убијен је Гардовић, отац младожење и домаћин српских сватова, рањен је православни свештеник Раденко Миковић, а отета и запаљена српска застава.
„Ово није био само пуцањ у Николу Гардовића већ [...]
Срна, 16. 8. 2016, Необориви докази о геноциду у НДХ
У Независној Држави Хрватској /НДХ/ су, осим Срба, страдали Јевреји и Роми. Све је вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке.
Историчар Горан Латиновић рекао је да постоје необориви докази да је у Независној Држави Хрватској /НДХ/ извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, али да, нажалост, с обзиром на политику братства и јединства након Другог свјетског рата, никада није до краја истражено шта се то заиста догодило.
"Никада није прецизно утврђено колико је Срба заиста убијено у НДХ, постоје само претпоставке[...]
![Mинистарство одбране Републике Србије, 24. 2. 2025, Топлички устанак фебруар–март 1917. [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25732-350x200-no.jpg)
Mинистарство одбране Републике Србије, 24. 2. 2025, Топлички устанак фебруар–март 1917. [Видео]
Топлички устанак
фебруар–март 1917.
Повлачењем српске војске са државне територије није престао и оружани отпор окупатору на територији Краљевине. У земљи је остао један број српских војника који је заостао у повлачењу, као и рањеника који су избегли заробљавање. Били су ту и младићи који у време окупације 1915. године нису стасали за војну службу. Они су се крили од окупатора по шумама и планинама. Многи су поседовали оружје које нису хтели да предају. Почео је постепено да се рађа организован покрет отпора.
На стварању отпора током лета 1916. почео је да ради двадесетшестогодишњи резервни[...]
