За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 20. 4. 2026, Умељић за РТ Балкан: Резолуција о Србоциду је дуг према жртвама и једини пут ка истини [Видео]
Сви покушаји релативизације и негирања злочина су дубоко неморални и представљају „завршни чин геноцида – народоубиства“, истиче за Јутро на РТ Балкан др Владимир Умељић Писац књиге „Србоцид Хрватске државе 1941–1945.“ др Владимир Умељић, која се бави највећим страдањем Срба у историји, истакао је за РТ Балкан да је термин… Вечерње новости, 8. 4. 2026, Преко Албанске голготе до партизнаске егзекуције: Обнавља се вила-атеље сликара Михаила Миловановића
Изградња реплике виле сликара Михаила Миловановића (1879-1941) у селу Рибашевина код Ужица, приводи се крају. Након отварања легата овог значајног аутора, биће то још један начин да се исправи историјска неправда према уметнику који је иза себе оставио значајна дела као сведочанства бурне епохе, а убијен је 1941. године када… Политика, 15. 4. 2026, Саво Штрбац: Мистериозна смрт у Карину из времена “Олује”
’Веритас‘ је пре неки дан дошао у посед пресуде Високог казненог суда РХ од 2. децембра 2025, којом је потврђена првостепена пресуда Жупанијског суда у Задру од 17. децембра 2024, којом је Стеван Лакић (1968) ослобођен оптужбе „да је почетком августа 1995. у Карину Горњем, општина Крушево, засеок Лакићи, када… Политика, 15. 4. 2026, Највеће страдање Срба у историји
Књига „Србоцид хрватске државе 1941–1945“ Владимир Умељић се бави ужасима које је претрпео српски народ на подручју НДХ У Библиотеци града Београда представљена је књига „Србоцид хрватске државе 1941–1945“ Владимира Умељића, у издању новосадског „Прометеја“, а у разговору су поред аутора учествовали и издавач Зоран Колунџија и др Софија Божић,… Глас Српске, 18. 4. 2026, Стравични записи о усташким звјерствима: Кад крв кључа из земље [На данашњи дан]
– У току нашег боравка у жици нисмо имали никаквог заклона од сунца и кише, нити смо имали било какве хране. Прву ноћ смо провели без имало воде, тек нам је у 10 сати ујутро довезена цистерна мутне воде са Саве до капије ограде у којој смо били. Око подне… Ravnoplov, 18. 4. 2019, Априлско страдање Сомбораца 1941. године [из Архиве] ФБ
У три наврата грађани Сомбора били су, током Другог светског рата, жртве сурових прогона. У априлу 1941. године, након уласка окупационих трупа Хортијеве Мађарске, страдало је претежно српско становништво. У априлу 1944. г. мађарске власти су депортовале преко хиљаду сомборских Јевреја, од којих је већина пострадала у немачким концентрационим логорима.… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 1. 2. 2024, Саша Недељковић: Соколско друштво Дрниш
После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер. Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска.
Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце. Шести жупски слет одржан је у Пр[...]
Вечерње новости, 1. 2. 2026, Да ли турски војни музеј крије ’српски мач‘ Обилића: Барон де Тот оставио сведочанство да је оружје којим је убијен султан Мурат лично видео
БАРОН Франсоа де Тот, француски официр, дипломата и шпијун, војни саветник султана Мустафе Трећег и Абдула Хамида Првог видео је око 1769. мач Милоша Обилића и сведочанство о томе оставио у својим мемоарима, наводи се у многим радовима турских научника.
То судбинско оружје које је зауставило "гази рат", османску верзију џихада на Европу, чувано је вековима у Цркви Свете Ирине, коју је недалеко од Свете Софије подигао у 4. веку Константин Велики, а после пожара у 6. веку ју је обновио император Јустинијан. Древни хришћански храм је султан Мехмед Освајач после заузимања Цариграда 1453. претвори[...]
Срна, РТРС, 12.5.2016, „Наша исповијест“ у Вашингтону
У организацији Представништва Републике Српске у Вашингтону одржан је округли сто о страдању жена из Републике Српске у протеклом рату у БиХ, а повод је био промоција монографије "Наша исповијест" у Америци.
У монографији, која је 8. маја промовисана у Њујорку, садржана су свједочанства 15 жена из Српске о тортурама којима су биле изложене током рата деведесетих година у БиХ.
Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић говорила је о потресним свједочењима жена, али и личној голготи током 322 дана заточења у логору у Сребренику.
„Ово је прва монографи[...]
Геополитика магазин, 25. 8. 2025, Срби и Италијини против усташа – Мила Михајловић
Др Мила Михајловић, писац, преводилац и уметник, аутор књиге „Југославија: април 1941−септембар 1943.“, говори за Геополитику.
Италијански војници су 1941. године били запрепашћени и згрожени усташким терором над Србима у НДХ. Велики број Срба, бежећи испред усташког ножа, спас je нашао у италијанској окупационој зони. Српски политички прваци из Лике и Северне Далмације 1941, покушавајући да избегну подаништво НДХ, затражили анексију Италији.
Разговор водио: Слободан Ерић
Поштована госпођо Михаиловић, Ваша књига „Југославија: април 1941−септембар 1943.“, која представља анализу италијанских[...]
![РТРС, 3. 7. 2023, У Горњем Храсну служена литургија на темељима цркве Светог Јована [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14967-350x200-no.jpg)
РТРС, 3. 7. 2023, У Горњем Храсну служена литургија на темељима цркве Светог Јована [Мапа]
У Горњем Храсну, које административно припада општини Неум, јуче је служена света архијерејска литургија на темељима цркве Светог Јована.
Црква је била потпуно девастирана и оштећена током одбрамбено-отаџбинског рата, а недавно су рашчишћени остаци овог велелепног храма, како би мјештани започели његову обнову.
Ријеч је о једином православном храму у општини Неум, који је некада био један од највећих храмова изграђеним на селу, а мјештани се надају широј подршци како би успјели да обнове цркву.
Свету литургију служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Думитрије.
Уједно, м[...]
