За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 30. 10. 2025, Порука бала вампира из хрватског Сабора: Зашто се толико труде да изједначе Јасеновац и Сребреницу
Скуп је део следа догађаја међу којима је важна вододелница концерт у Загребу на коме се окупило пола милиона, углавном младих људи, који су клицали „За дом спремни“, каже за РТ Балкан професор Милош Ковић Одавно скупови попут оног какав је пре који дан одржан у хрватском Сабору, са којих… Политика, 30. 10. 2025, Сећање преживелог: Гојковићи из Поткозарја масакрирани су у Јасеновцу
Градишка – Никола Гојковић (83), данас пензионер у Бањалуци, рођен је поред пута у Врбашкој 19. децембра 1942. године, само дан након што је његова мајка Стојна успела провући се кроз жицу и побећи преко Саве у Босанску Градишку, искористити непажњу усташких стражара у логору Стара Градишка, где је доспела… РТ Балкан, 24. 10. 2025, Миломир Степић: Шта Србима данас значи Крајина?
Неретко се управо од политичара, научника, књижевника, новинара, филмских и ТВ стваралаца који су пореклом из Крајине, а докопали су се Београда и Новог Сада, може чути она позната самопоричућа и фаталистичка алиби-парола „Српско питање у Хрватској је решено, тамо Срба више нема“ Тек што је у сукоб Гази примирен,… Политика, 6. 9. 2025, Подсећање на великог добротвора дубровачког Србина Божу Бошковића
Велики добротвор, уважени дубровачки грађанин и честити Србин Божо Бошковић, чије је породично порекло из Ораховог Дола крај Требиња, рођен је 18. фебруара 1815. године у Дубровнику, где је његов отац Василије радио као терзија. Василије је у браку с Аном Петровић, женом из гледне православне дубровачке породице, имао синове…
Српски меморијал, Ipress Portal, Distrikt.rs, 2. 11. 2025, Од малог Париза до српског Вердена – На данашњи дан 1918, ослобођен Шабац у Великом рату
Шабац је у Првом светском рату претрпео страховита страдања и крвожедну освету аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу. Током Великог рата становништво Шапца је преполовљено, а град опустошен. Због великих страдања Шабац је одликован са три ратна ордена – француским Ратним крстом са палмом, чехословачким Ратним крстом и… Mинистарство одбране РС, 2. 11. 2025, Мајор Војин Танкосић [Видео]
Мајор Војин Танкосић 1880–1915. Војин Танкосић рођен je у селу Рукладе код Ваљева 28. септембра 1880. године. Када се породица преселила у Београд, Војин је у главном граду завршио шест разреда гимназије, а потом и Војну академију. По завршетку академије службовао је у 6. пешадијском пуку. Учествовао је у Мајском… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 17. 12. 2024, Матрица вековног насиља над косметским Србима
Скоро свакодневно насиље на Космету одвија се, по некој устаљеној матрици, од најезде Турака. Најизраженије је у другој половини 19. века, кад се постојеће албанско становништво, ојачано досељавањем из Албаније, сродило с турским манирима испољавања власти аговањем и беговањем. То је забележено у списима из тзв. Конзулских времена.
Село Гораждевац, забележено у повељи Стефана Првовенчаног почетком 13. века под називом Горажда вас, претрпело је бројна насиља и злочине кроз дуговеко постојање, као и бројна друга насеља на Космету. Матрица окрутног самовлашћа Албанаца у периоду два светска рат[...]
ИН4С, 18. 3. 2023, Говор Владике Николаја Велимировића (1880-1956) у катедрали Светог Павла у Лондону, на Видовдан 1916. (67 година од упокојења) Видео
Свети Николај Велимировић је на Видовдан, у катедрали Светог Павла у Лондону, 1916. године одржао говор за памћење.
„Господо и пријатељи!
Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду Архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Величанством краљем Џорџем Петим и најугле[...]
Вечерње новости, 15. 4. 2023, ПУЦАО ЈЕ ДОК ЈЕ МОГАО, А ОНДА ЈЕ ТЕЛОМ ШТИТИО РАТНЕ ДРУГОВЕ: Драган погинуо је на Васкрс на Кошарама 1999. године
ДРАГАН Милићевић-Шумар (1978-1999) из Мијајловца код Трстеника погинуо је на Васкрс, трећег дана херојске борбе на Кошарама. Како би омогућио саборцима одступницу, пуцао је из митраљеза до последњег метка. Када их више није имао, бацио је ручну бомбу на ОВК терористе.
Млади граничар се спомиње у сваком запису ове битке, о њему данас сведоче, људи који су преживели пакао Кошара, сви они који знају како је бранио коту 502.
- Шумар је шарао лево и десно косећи терористе из прве и друге линије напада - записао је Ненад Милкић у својој књизи „Зов карауле“. - Са првим хицима адреналин је почео[...]
![СРНА, 25. 11. 2023, Нови Град, Равнице: Служен помен убијеним цивилима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17745-350x200-no.jpg)
СРНА, 25. 11. 2023, Нови Град, Равнице: Служен помен убијеним цивилима [Мапа]
Представници Општинске борачке организације Нови Град и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама гдје су спомен-обиљежја Србима које су у Другом свјетском рату убиле усташе и погинулим српским борцима из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.
Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио свештеник Небојша Њежић.
Њежић је рекао да су ове жртве страдале јер су били Срби те да се овај и други злочини не смију заборавити.
Предсједник Борачке организације Нов Град Маринко Гачић рекао је да сваке године 25. нов[...]
РТРС, Срна, 14. 10. 2025, Свједок: У Брајковићима нико није преживио
У наставку суђења припадницима такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича свједок Тужилаштва БиХ Милан Кулић рекао је да је дан након напада на Јошаницу са рођаком Момом Кулићем кренуо да нађе родитеље, те да му је на путу до тамо сазнао да нико у његовом селу - Брајковићи није преживио.
- Одвео ме је до тијела мога оца Ристе, који се покушао заштитити иза дрвета, али је погођен рафалом у груди. Мајка је убијена 40 метара од оца, а у близини је било и тијело Славојке Кулић - рекао је Кулић и додао да је његов отац том приликом био у радном одијелу, те да [...]
