За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 9. 3. 2026, Обиљежавање сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева
Основна школа Свети Сава у Источном Новом Сарајеву наредна два дана обиљежиће сјећање на страдалу дјецу Српског Сарајева, међу којом су ученице Наташа Учур и Милица Лаловић, које су убијене 11. марта 1995. године док су се играле испред зграде. Директор школе Жељка Топалић изјавила је данас Срни да ће… Стање ствари, 2. 5. 2023, Дејан Антић: Као што је заборављена Стара Србија, тако су заборављени и њени јунаци – војвода Крста Ковачевић [из Архиве]
Пуних 120 година прошло је од тренутка када су се становници Старе Србије и Македоније подигли на оружје, не желећи да трпе злочине турских власти, албанских одметника и бугарских комита. У домаћој историографији тај оружани отпор Срба из јужних крајева понео је име „Српска четничка акција 1903‒1912“. Један од див… Политика, 19. 2. 2026, Живојин Ракочевић: Срби у гето, Албанци на Запад – Годишњица самопроглашења независности Косова
На кружном току у Подујеву, око великог двоглавог орла који мења боје из црвене у црну, врти се неколико трактора. Застрти су заставама Косова, Албаније и ослободилачке војске Косова. Све се претворило у једну колону од Подујева до Приштине. „Упадох данас у колону са ОВК заставама. БГ таблице, какав адреналин!“,… Стање ствари, 14. 9. 2019, Војвода Василије Трбић: Арнаути отимају лепотицу Ванку [из Архиве]
„Слушајте, Турци! Ви се нећете Богу молити докле год девојку не изведете из куће па да је овде пита мудур, а и њени родитељи, пред свима нама како је доспела у ову кућу“ Тог лета, 29. августа 1911, на сам дан Усековања, оморански Арнаути отму једну девојку Српкињу из Оморана… Вечерње новости, 11. 8. 2025, На лицу места: Кад срце задрхти над Плавом гробницом: Острва Крф и Видо заувек уписана у генетски код српског народа [из Архиве] Мапа
Од 23. јануара до 23. марта 1916. године трајало је сахрањивање преминулих ратника Српске краљевске војске на острву Видо и у Плавој гробници. Када тешки прамац трајекта засече воду пред последњи заокрет из правца Игуменице ка луци на Крфу, и по најмирнијем мору задрхте таласи и заљуља се тло… Политика, 14. 2. 2026, За част Србије и за славу Француске – Михајло Ж. Куртије (1891-1914)
Стари Жозеф Куртије, поручник француске војске, упознао је током рата са Прусима поручника Петра Карађорђевића, доцније краља Србије, тада добровољца у француској војсци и постали су одлични пријатељи… Ни француска нација, ни Жозеф нису заборавили улогу „поручника Пјера Кара”, како су Петра Карађорђевића звали, те чим је избио Српско-турски рат… Не заборављамо – Памтимо
![Вести, 7. 11, 2023. Гредиг: Сећање на страдале претке [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17376-350x200-no.jpg)
Вести, 7. 11, 2023. Гредиг: Сећање на страдале претке [Мапа]
На Митровданске задушнице одржан је парастос за страдале војнике и војсковође на војничком гробљу у Гредигу поред Салцбурга. После Свете литургије у Храму Покрова пресвете Богородице, верници су се окупили на гробљу са свештеником протојерејем ставрофором Драганом Ерићем који је служио парастос пострадалим Србима.
У Гредигу је током Првог светског рата био заробљенички логор, пре свега за руске ратне заробљенике и интерниране цивиле, а они који су преминули у логору су сахрањени на војном гробљу. Међу око 2.000 њих је и један број српских војника и цивила.
Споменик посвећен страдалим Срб[...]
Standard.rs, 7.11.2021, Леон Којен: Треба нам споменик жртвама комунистичког терора
Тај споменик био би доказ да се српско друштво полако враћа великим традицијама слободе и правде, херојства и праштања, за које је толико жртвовано у српској историји
а помен који овде одржавамо сваке године жртвама комунистичког терора у Београду после 20. октобра 1944. године никада не дође много света, можда око 200-250 људи. Ипак, мени никада није изгледало да нас је мало; у мислима су ми стално били сви они који су тих страшних дана били довођени на ово тада пусто место да ту, недужни, буду ликвидирани а њихова тела сахрањена негде у близини да им се ни гроб не зна. Замишљао сам ту огром[...]
Глас Српске, 12.9.2021, Прича о Аделини Павлини Ирби: Пола вијека бриге за српску сиротињу
Прије 110 година престало је да куца једно велико племенито срце, срце најревносније добротворке српског народа, која нас је задужила за сва времена. Аделина Павлија Ирби, вођена филантропском идејом помагања потлаченима, обесправљенима и невољнима, срела се са Србима под тиранским османским јармом 1851. и увидјела да је таква помоћ баш њима насушно потребна, као најугроженијем народу у Европи тога времена.
Осјећајући тежину српске несреће и страдања, она је остала са њима и сваки дан од преосталих 50 година свога живота неуморно и несебично радила да нахрани, обуче, заштити и школује српск[...]
Б92, 19. 8. 2010, Крагујевац: У гробници 647 особа
Крагујевац -- Из "Заставине" Капислане, на парцелу број 9 Варошког гробља у Крагујевцу, 1980. пренети су посмртни остаци 647 особа стрељаних после Другог светског рата.
Њих су као такозване "народне непријатеље" стрељале послератне власти, тврди потпредседник СУБНОР-а у Крагујевцу и публициста Жељко Зиројевић.
Ова прича изазива бурне реакције у Шумадији.
Четворица радника предузећа “Градска гробља” у Крагујевцу, пренели су 64 пластична џака са посмртним остацима Крагујевчана стрељаних у “Заставиној” капислани на парцелу број 9 Варошког гробља.
Уз надзор Службе државне безбедности ц[...]
РТ Балкан, 16. 8. 2024, На маргинама тензија са Хрватском око културног блага СПЦ: Загонетни пут најскупље цигле на свету
Прича о сирмијумској "најскупљој цигли на свету", на којој се Душан Дрмановић трудио целих 60 година, није никога потресла. А самом Дрмановићу се и осветила. Археролози који су докторате стекли на цивилизацијским слојевима тла нису никада уважили његов аматерски рад у археологији, па су напросто игнорисали и његову упорност на друкчијем осветљавању "најскупље цигле на свету"
Потпуно изван актуелне тензије са Хрватском око културног блага Српске православне цркве, које Хрватска силно жели да чува у "привременим" депоима јер је порушила православне храмове који су га чували, један антич[...]
