За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 12. 8. 2025. Сабрао судбине из Оснабрика: Др Жељко Драгић међу корице ставио биографије неких од 6.500 заточених краљевих официра
СУДБИНА сваког од 6.500 југословенских краљевских официра, већином Срба, интернирах у логор Oflag VI C за време Другог светског рата, дирљива је прича о заточеништву у Оснабрику у Немачкој. Историчару др Жељку Драгићу, као потпредседнику Удружења „Барака 53″, те чињенице су одавно познате, јер је више година посветио истраживању, сакупљању… РТРС, 21. 8. 2025, Трифковић: Филм у Европарку рекламира „Прелијепу Хрватску Николе Тесле“ – али бриљантни проналазач био је поносни Србин
Контроверзе око националности познатих личности нису ништа ново. Да ли је Алберт Ајнштајн био Нијемац, Швајцарац или првенствено Јеврејин? Да ли је отац модерне астрономије Никола Коперник био Пољак или Нијемац? Хитлер, Нијемац или Аустријанац? Моцарт, исто? И Марија Калас: Американка или Гркиња?, истакао је у колумни за швајцарски недељник… Политика, 22. 8. 2025, Тражимо их као и првог дана отмице
ОБЕЛЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ОТМИЦЕ НОВИНАРА СЛАВУЈА И ПЕРЕНИЋА Овим догађајем почело је велико страдање новинара и медијских радника, а УНС и колегиница Јелена Петковић су истражили да је у тим ратним и поратним годинама убијено, отето и нестало седморо Срба, седморо Албанаца и тројица новинара немачког листа „Штерн” Прошло…
Глас јавности, 22. 8. 2025, Веритас: Пре 34 године у Сиску почињен један од најтежих злочина над Србима у Хрватској
На данашњи дан пре 34 године, на подручју Сиска почињен је један од најтежих злочина над Србима у Хрватској, када су припадници хрватске полиције и војске убили 15 особа, а више десетина ранили, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Како се наводи, најмлађа жртва била је девојчица Жељка Боиновић. За овај…
Спутњик, 4. 8. 2025, ’Олуја‘ и ’Бљесак‘ – наставак геноцида из Другог светског рата
Шта би се десило ако би неко дошао у Загреб и почео на било који начин да вређа Хрвате? Не би жив изашао из Загреба. Само у Србији се може тако нешто десити јер нас је део међународне заједнице довео у ситуацију да се српски народ може потпуно некажњено вређати… СРНА, 21. 8. 2025, Дрињача: Положено цвијеће на мјесто страдања српског народа у августу 1941.
Парастос је служио свештеник Марко Данојловић, а цвијеће положили представници града Зворника и Удружења грађана „Мост“ Сребреница-Скелани. Предсједник Удружења грађана „Мост“ Сребреница-Скелани и потомак страдалих Радомир Павловић рекао је Срни да се мора сјећати и ужасних детаља које су вршили локалне усташе муслимани и Хрвати, тако што су вадили очи,…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 31. 3. 2024, ЦИА од 1948. обучавала терористе из ОВК: Сарадници нациста и ратни злочиници утицали на политику САД према КиМ
ЈЕДНО име, ЦИА, повезује наизглед контрадикторне догађаје: пријем марионетске творевине САД под именом "држава Косово" у скупштину НАТО и суђење некадашњим лидерима ОВК, на челу са Хашимом Тачијем, против кога је управо сведочио амерички дипломата Шон Бернс, а кога је Тачи одликовао док је био председник приштинских власти!
Бернс је 2016. "одликован за заслуге" јер је био челни човек Посматрачке мисије САД на КиМ (КДОМ) у време уочи НАТО агресије, задужен за дневне оперативне контакте са ОВК. Тај статус му је омогућио да валидно сведочи како су терористи са знањем и одобрењем свог главног шта[...]
Вечерње новости, 23. 4. 2023, Први пут доступни докази о усташком масакру код Гацка: Проти Видаку спалили браду, па га живог бацили у нужник
УСТАШКИ бојник Махмут Туновић из села Мрђеновића доставио је, 21. августа 1941. године, извештај претпостављенима о масовном злочину који су његове јединице, састављене од 100, већих делом муслиманских усташа, починиле у српским селима у околини Гацка. Он је до детаља описао у која су села његови саборци упадали, како су им обећаване куће оних који убију, чиме су ударали и клали, ко су починиоци...
Овај извештај нови је експонат у Музеју жртава геноцида, откупљен од приватних лица у Канади, а директор Музеја Дејан Ристић представио га је поводом 22. априла, националног Дана сећања на жртве [...]
Православље, 23.12.2013, Ненад Антонијевић: Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату
Нацистички геноцид над Србима
После Априлског рата 1941, споразумом фашистичке Италије и нацистичке Немачке од 23. априла 1941, Косово и Метохија су подељени између италијанског, немачког и бугарског окупатора,. Највећи део Косова и Метохије остао је под италијанском окупацијом и анектиран је „Великој Албанији“ краљевским указом и указом краљевског намесника од 12. августа 1941. (територија површине 8.900 км2, са 560.000 становника, укључујући плавску, рожајску и тутинску префектуру).
Призренска котлина, Метохија, централни део Косова, део Неродимља и Горњег Поморавља, Дреница, а од апри[...]
Вечерње новости, 22. 07. 2023, Школу српског језика у Ђеврскама похађа 36 малишана: Чувају искру српства
ДЕЧЈА граја, игра, смех и раздраганост, дочекали су нас минуле суботе у Ђеврскама код Кистања у Далмацији. У школи српског језика, где наши најмлађи сународници из овог краја, уче своју ћирилицу, језик, историју, културу, традицију... Поглед на њих био је отелотворење речи да не постоји ништа што доноси веће задовољство од срећног и насмејаног дтета.
Али, гледање у њихова лица, радознале окице, помало стидљиве осмехе, понеку плетеницу и писањем заузете ручице, носило је и нешто више од задовољства због дечје среће. Имало је позитивну "тежину" изниклу из још тежег осећања које је до не тако [...]
Политика, 27. 6. 2024, Споменик посвећен младости страдалој у ратовима деведесетих
На четрдесет гранитних плоча у Улици Мишка Крањца урезано је 1009 имена оних који су живот оставили на Космету, 43 имена погинулих војника у оружаном сукобу у Словенији и 90 имена страдалих Раковичана у ратовима од 1991. до 1999.
На Дан ратних ветерана, на Видовдан, сутра тачно у подне у Раковици у Улици Мишка Крањца 2 биће освештан и откривен јединствен споменик на нашим просторима посвећен погинулим и несталим борцима на Косову и Метохији у борбама од 1998. до 1999. године.
На четрдесет гранитних плоча урезано је 1009 имена оних који су свој живот оставили на Космету. Међу њима је и 10[...]
