За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 29. 9. 2017, Борисав Челиковић – САГА О МОЋИ СРПСКИХ КОРЕНА [из Архиве] Интервју, први део
Наш циљ је да укажемо на корене који појединца повезују са прецима. Сведоци смо шта се данас дешава са српским ентитетом у пре свега у Црној Гори и Хрватској, затим и у Македонији, о Косову и Метохији да и не говоримо. Књиге из библиотеке Корени установљене пре више година у… РТРС, Глас Српске, СРНА, 10. 10. 2025, Мркоњић Град: Сјећање на некажњен злочин; Обиљежено 30 година од егзодуса Срба из Санског Моста
Спуштањем ружа и вијенца у Сану, у Приједору је обиљежено 30 година од егзодуса Срба из Санског Моста. До Одбрамбено-отаџбинског рата у тој општини живјело их је 27.000 . Сваког 10. октобра, породице погинулих и прогнаних којима је Приједор од 1995. године постао нови дом, обиљеже ову тужну годишњицу. Није… Српски меморијал, 10. 10. 2025, На данашњи дан 1941. године бомбардован манастир Жича [Мапа, ФБ]
Манастир Жича је први пут тешко пострадао током Другог светског рата 10. октобра 1941. године у немачкој одмазди за убиство једног официра и рањавање неколико војника (уз два заробљена), у операцији пробијања опсаде Краљева претходног дана код села Јарчујак, током устаничке опсаде Краљева која је трајала од 4. октобра до… Седма сила, Српска реч, 26. 4. 2020, Богољуб Пејчић: Немар према сународницима – Егзодус галипољских Срба [из Архиве]
Једна егзотична оаза Срба на Галипољском полуострву, потресно везана са старим завијачем – негујући свој језик и свест о својој етничкој припадности, четири века живела је у потпуној изолацији, без икаквог сазнања о матичној земљи, из које су њихове праоце повели Турци као своје сужње. Потомци ових робова у селима… РТВ, Танјуг, СРНА, 9. 10. 2025, Штрбац: Тужилаштво Унско-санског кантона послало поруку да Срби нису добродошли
Председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оценио је да је јасно да се пуштањем исламског екстремисте Адила Ћенановића, који је претио Србима на подручју Бихаћа, шаље порука да Срби на том простору нису добродошли. Штрбац каже да га уопште не чуди ослобађање Ћенановића, који је недавно узнемиравао српску породицу, јер… Политика, 4. 10. 2014, Први извештаји др Рајса из Србије [из Архиве]
Доктор Рудолф Арчибалд Рајс, Швајцарац који и после 100 година важи за највећег пријатеља Срба, на данашњи дан је пре једног века кренуо је по други пут из Београда пут Ваљева. Наша влада позвала је овог познатог криминолога да сведочи о томе шта се дешава у Великом рату и о… Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, Срна, 3. 6. 2025, Обиљежене 84 године од страдања Срба у Корићкој јами [Мапа] На данашњи дан](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28315-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 3. 6. 2025, Обиљежене 84 године од страдања Срба у Корићкој јами [Мапа] На данашњи дан
У селу Корита код Билеће служен је парастос за најмање 134 српска цивила из овог краја које су усташе прије 84 године убиле и бациле у јаму.
Парастос за мученчики пострадале Србе служен је код спомен-костурнице, а претходила му је Света Литургија.
Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на простору Херцеговине, у њу су усташе, према до сада прикупљеним подацима, бациле 134 Срба тог краја у Другом свјетском рату.
У ту јаму су 3. и 4. јуна 1941. године, након покоља српског становништва тог краја, који су извршиле њихове комшије муслиманске усташе из мјеста[...]
SrpskaDijaspora.info, 6.9.2005, Српска гробља из Првог светског рата, Велики Међер – нов почетак сарадње
Мр Небојша Кузмановић о књижевној логорологији
Приликом преводјења на српски књиге словачког писца Лаца Зрубца Побуна у Крагујевцу (која ускоро излази у издању Матице словачке), која говори о трагедији словачких војника у време Првог светског рата – размишљао сам о могућем „реципроцитету” – јер су у то време сви Словени имали исту судбину: Аустро-Угарску. Празнине у мојим сазнањима је допунио, приликом случајног сустрета, приатељ из времена сарадње са часописом новосадских студената Гаудеамус Небојша Кузмановић, садашњи житељ Бачке Паланке.
Већ дуги низ година се мој саговорник бави српс[...]
Стање ствари, 28. 3. 2022, Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава (II) – 823.000 Срба убијено по изјави Пирциа Биролија (до почетка 1943)
Досад побијено у Југославији 823.000 Срба. О овоме изјавио талијански Гувернер Црне Горе према подацима које имају Италијани, пише Дража Михаиловић емигрантској влади у Лондон
Осим извештаја Драже Михаиловића, који је председник емигрантске владе др Слободан Јовановић послао краљевском посланству у Лисабону 27. јануара 1943, сачуван је још један телеграм са сличном садржином, који је председник владе послао у Лисабон пола месеца касније, 11. фебруара 1943. Док је први извештај краћи и претежно политичке природе (уз навођење броја о 600.000 Срба убијених у Независној Држави Хрватској), други[...]
РТРС, СРНА, 10. 6. 2025, У Чемерну код Илијаша, обиљежено страдање 32 српских цивила
У Чемерну, код Илијаша, обиљежено је страдање 32 мјештана из овог и околних села, које су 10. јуна 1992. године звјерски убили припадници тзв. Армије БиХ. Мучки напад у раним јутарњим часовима ријетки су преживјели. Суду БиХ очито се не жури да за овај злочин осуди бар неког од починилаца, јер се судски поступак развалачи дугих седам година.
Десетине цивила избјегли и сабрани у удаљеном Чемерну надали су се да рат неће ни закорачити ка њиховим праговима. Но, у зору, 10. јуна 92 , са злом намјером, ка њима су се упутиле комшије, дојучерашњи пријатељи, чак и кумови. Преживио је, али сузе Бранка[...]
СРНА, 20. 6. 2025, Пуне 33 године од некажњеног злочина над Србима на Миљевачком платоу
Навршавају се 33 године од некажњеног злочина Хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша, која је у зони под заштитом УН напала и убила 40 српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након што су се предали, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
У "Веритасу" истичу да је уочи напада хрватска страна од српске затражила уздржавање од провокација због одржавања "Међународног фестивала дјетета", који је тог дана требало да почне у Шибенику.
Међутим, баш тог јутра, 21. јуна 1992. године, хрватске снаге су безобзирно напале српске положаје и заузеле сед[...]
