За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 26. 10. 2025, Кандило за мученике: Осам деценија од ликвидације Шапчана без суђења [Видео]
Свечаном академијом Кандило за мученике и поменом у Саборном храму, Шапчани обележавају 80 година од страдања угледних суграђана, које су комунисти на крају Другог светског рата, без судског поступка и утврђене кривице, ликвидирали код старог моста на Сави. Четири дана после одступања немачких јединица, на Свету Петку, 27. октобра 1944.…
СРНА, 12. 10. 2025, Српска памти – Шиканић: Муџахедини су вршили ритуална клања у мучили нас жеђу
Некадашњи припадник Лаке Прњаворске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ Бранко Шиканић, који је преживио заточеништво у злогласном кампу Каменица код Завидовића, изјавио је Срни да ће, осим страшних сцена ритуалног клања његових сабораца и мучења која су вршили припадници одреда „Ел муџахедин„, заувијек памти и лекције о џихаду и острашћеност… РТРС, Срна, 25. 10. 2025, Штрбац: Процес суочавања хрватског друштва са прошлошћу трајаће јако дуго
Процес суочавања хрватског друштва са властитом прошлошћу из Другог свјетског и протеклог рата биће јако дуг, јер колико траје индоктринација, толико је потребно и учити младе о толеранцији према другим, изјавио је директор Информационо-документационог центра Веритас Саво Штрбац. Поводом пријаве коју је неколико невладиних организација у Хрватској поднијело против пјевача…
РТРС, Срна, 22. 10. 2025, Жељко Пантелић свједочио о тортурама након заробљавања у Добровољачкој
Некадашњи поручник ЈНА Жељко Пантелић данас је на суђењу у предмету „Ејуп Ганић и остали“ свједочио како је заробљен 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, пребијању на барикадама и голготи кроз коју је прошао. Пантелић, који је родом из Шапца, испричао је да је прије 2. маја било… РТРС, Срна, 14. 10. 2025, Свједок: У Брајковићима нико није преживио
У наставку суђења припадницима такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича свједок Тужилаштва БиХ Милан Кулић рекао је да је дан након напада на Јошаницу са рођаком Момом Кулићем кренуо да нађе родитеље, те да му је на путу до тамо сазнао да нико… ИН4С, Митрополија, 24. 10. 2025, Одговор Србије и Црне Горе на анексију Босне и Херцеговине – 24. октобар 1908. [На данашњи дан]
На данашњи дан, 24.октобра 1908. године поводом анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, склопљен је уговор између Црне Горе и Србије, којим је изражена одлучност обије државе да своје интересе заједнички бране оружјем, ако буде потребно, што ће, како је у уговору записано, зависити од процјене и споразума надлежних… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 30. 8. 2025, Луј Франше д’Епере: Куцнуо је час за повратак српске војске у отаџбину: Почетком офанзиве 15. септембра прву победу над Бугарима остварила је српска Прва армија
САМО неколико сати после напада српски војници су дефинитивно загосподарили кључним котама.
Тринаести септембар - Да бисмо заварали бројне шпијуне у Солуну, ујутро идем на фронт код Струме да бих обишао 1. грчки корпус и одликовао храброг команданта Параске Вопулоса орденом команданта Легије части.
У повратку, на ручку је био Орфанидес, кога сам довео из Нареша да са Данглисом исправи оно што његовој дивизији недостаје да би изашла на фронт. У Солуну постоји обиље депоа из којих само треба узети оно што је неопходно.
Увече, врло хитан телеграм од генерала Ферера који се плаши да Аустријанци[...]
Вечерње новости, 3. 4. 2023, На данашњи дан 1915. умрла Надежда Петровић, лечећи српске ратнике у Ваљевској болници
СРПСКА хероина, велики сликар, хуманитарни радник и прва Српкиња ратни репортер умрла је на данашњи дан 3. априла у Ваљеву од тифуса, у трећем рату у коме је учествовала као добровољна болничарка.
Одбила је позиве на конференцију у Риму и из болница страних мисија да би се вратила у град чије су улице биле "авеније болница" где су у мукама умирали ратници које је Надежда пратила из битке у битку од 1912. године.
- Ми овде живимо у непрекидном јауку рањеника, превијању рана, покличу наше јуначке војске, маршевима њиховим,дочеку и испраћању њиховом на бојно поље, да их отуда рањене примамо[...]
Политика, 4. 1. 2023, Расветљавање ратних и поратних судбина припадника ЈВ(уО)
Књига Дејана Ђерића „Тежина заклетве” својеврсно је подсећање на епопеју Југословенске војске у отаџбини у ужичком крају
Ужице – Војевали су храбро у ратовима за ослобођење Србије и служили народу, краљу и отаџбини. Кад је букнуо Други светски рат, а зреле године их стигле, нису се склонили и заклетву погазили, наставили су да јој служе. Одгајани су тако и васпитавани, положена заклетва краљу и отаџбини правно и морално их је обавезивала да не чине другачије. Стали су под барјак првог герилца окупиране Европе, пошли на пут страдања са тешким бременом и осетили тежину заклетве. Да су били ве[...]
СРНА, 5. 8. 2024, Аустроугарска власт за таоце бирала виђеније Србе, и са много деце
Од масовног страдања Срба фочанског краја навршило се 110 година, када је аустроугарски окупатор на почетку Првог свјетског рата стријељао 126 и у логоре одвео 356 српских родољуба, од којих се већина није вратила.
Убијања фочанских Срба почела су у ноћи између 9. и 10. августа 1914. године, када су Аустроугари на два дринска моста изболи бајонетима и стријељали шесторицу угледних припадника српског грађанског сталежа, од којих су тројица били свештеници и тројица трговци.
Они су заједно са осталим виђенијим Србима претходно утамничени и требало је да послуже као таоци, односно да својим[...]
Политика, 16. 9. 2025, Споменик Диани Будисављевић у Јасеновцу
На обележју се налазе и четири бронзане спомен-табле исписане на ћирилици, латиници, енглеском и немачком језику
Хуманитарка Диана Будисављевић, која је из усташких логора у току Другог светског рата спасла више хиљада српских малишана добила је спомен-обележје у манастиру у Јасеновцу. Идеја да ова хероина, рођена Обескер, пореклом Аустријанка, има достојно обележје родила се пре две године када су представници СПОЈИ (Српска православна омладина Инзбрук) боравили у Јасеновцу, где су уручили донацију од 330 књига важних за Истраживачку библиотеку Јасеновца. Тада су добили и усмени благослов еп[...]
