За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, 30. 12. 2025, Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: На сто десету годишњицу мученичке кончине протојереја-ставрофора Онуфрија Поповића [именослов свештеномученика Југоисточне, Јужне и Старе Србије и Маћедоније]
Мученичка смрт мог прадеде један је од бројних примера страдања србског православног свештенства на простору Јужне и Старе Србије током бугарске окупације у Првом светском рату У предвечерје 6. на 7. децембар 1915. године, у време литургијског спомена светог Амфилохија иконијског и уочи празника свете великомученице Катарине александријске, на свиреп… Геополитика, 20. 7. 2023, Између “Велике Албаније” и окупиране Србије – Нови Пазар, Тутин, Ибарски Колашин (1941–1944) – Интервју др Милутин Живковић [из Архиве]
Aутор књиге, Између „Велике Албаније“ и окупиране Србије – Нови Пазар, Тутин, Ибарски Колашин (1941–1944), историчар др Милутин Живковић, говори за Геополитику Због једностране примене „Уредбе о уређењу и управи у области Косова“ од стране албанских власти у Дежевском срезу са центром у Новом Пазару, али и спаљивања Ибарског Колашина… Народни музеј Краљево, 28. 12. 2025, Предавање Ненада Карамијалковића „Злочин и казна: Судбина официра Вермахта одговорних за Краљевачки и Крагујевачки масакр 1941.” [Видео]
Предавање Ненада Карамијалковића, помоћника директора Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, „Злочин и казна: Судбина официра Вермахта одговорних за Краљевачки и Крагујевачки масакр 1941“, поводом 84 године од последњег дана боравка генерала Франца Бемеа у Србији, одржано је у Галерији Народног музеја Краљево, у уторак, 2. децембра 2025. године, са… РТРС, Срна, РТ Балкан, 9. 1. 2026, Штрбац: Захвалност Српској што није заборавила борце РСК
Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац поручио је да породице погинулих војника Републике Српске Крајине (РСК) дугују захвалност Републици Српској, односно свима који су учествовали у изградњи монументалног споменика у Бањалуци и омогућили да се ту нађу и борци бивше РСК. Поштоване породице погинулих и несталих бораца Републике Српске… HelmCast, 27. 12. 2025, Разбуђивање: Микро-геноцид на Мајевици и у Семберији 1941. Милутин Тешановић [Видео] Мапа
Милутин Тешановић је Србин који је рођен 1961. године у селу Кореташи, општина Лопаре, подно планине Мајевице у сјеверо-источним дијеловима Босне. Скоро двије деценије Милутин Тешановић се бавио изучавањима прошлости, кроз приче и документе о свом родном крају. Ту је наишао на занимљиве пописе из времена Османске царевине, који јасно… РТ Балкан, 6. 1. 2026, Зоран Шапоњић: Крвави Божић у Кравици – Ни казне, ни кривице, ни кајања ни намере да се ико казни
Непокретну Мару Божић (89) нашли су у њеној кући, најстрашније злостављали па живу запалили, претходно су старици убили и сина. И Негосав (80) и Крстина (81) Ерић, мучени су па запаљени у својој кући Тридесет и три године је од крвавог Божића у Кравици а нити има казне за злочин,… Не заборављамо – Памтимо
![РТС, Kosovo Online, 22. 5. 2024, Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН [Мапа, Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20444-350x200-no.jpg)
РТС, Kosovo Online, 22. 5. 2024, Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН [Мапа, Видео]
У Уједињеним нацијама одржан је панел "Ми говоримо, јер они не могу - гласови који се чују", на којем су говорили Срби који су доживели или су били сведоци злочина у претходним деценијама.
Вучић: Дубоко сам дирнут сведочењима, позивам вас да не гласате за резолуцију
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је дубоко дирнут сведочењима која је чуо и захвалио се свим жртвама на томе што су се обратиле на данашњем панелу.
"Ово је само група људи која живи у САД. Нисмо довели стотине и хиљаде људи српског порекла из Босне и Србије. Хтели смо само да покашемо свим државама чланицам[...]
СРНА, 10.9.2020, Митрополит Хризостом: Возућа - симбол страдања српског народа
ЗАВИДОВИЋИ, 10. СЕПTЕМБРА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да је Возућа симбол страдања српског народа у отаџбинском рату и захвалио свима који чувају успомену на ове жртве.
"Код нас нема мртвих, сви су живи пред Богом, неки као праведници, неки као грешници осуђени, али сигурно Господ никога не оставља незаштићеног", поручио је митрополит Хризостом након што је пред Спомен-крстом у порти Цркве Светог Ђорђа у мјесту Стог у општини Завидовићи служио парастос страдалим Србима.
Митрополит Хризостом поручио је да се данас одаје помен и свим [...]
Вечерње новости, 27. 2. 2023, Кости јунака испод олтара: У Цркви Светог Пророка Јеремије у Врбовцу спомен-костурница са лобањама српских ратника пострадалих 1915.
У ЦРКВИ Светог пророка Јеремије у Врбовцу, својеврсној Ћеле кули на Дунаву, обележена је јуче стогодишњица преноса моштију српских ратника пострадалих 1915. године у Врбовачком боју, из заједничке гробнице на сеоско гробље.
Кости српских мученика налазе се испод олтара сеоске цркве, а у њихову част јуче су у костурницу спуштене и освећене реплике застава српске војске.
Јучерашњи празник, Свети Симеон Мироточиви, био је у Врбовцу и празник у славу храбрих, помало и заборављених српских војника који су своје кости оставили баш овде, крајем октобра 1915. године када је царска аустријска и немач[...]
Глас Српске, СРНА, 2. 2, 2025, Посљедњи ход кроз вољени град: Како је Мостар испратио Алексу Шантића
Велики српски пјесник Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а у Мостару и даље препричавају његову сахрану, јер се таква ни прије ни послије није догодила у граду на Неретви.
Шантић је, који је преминуо од тада неизљечиве болести – туберколозе, сахрањен на православном гробљу Бјелушине у Мостару.
Када се сазнало за његову смрт, ријеке људи сливале су се ка Ћоровића кући, гдје је Шантић код сестре Персе провео посљедње дане живота. Долазили су да би се поклонили свом пјеснику и изјавили саучешће породици.
Због пристизања великог броја људи, Шантићев ковчег је до сахране би[...]
![СРНА, 11. 11. 2024, Цивилне жртве усташких злочина на Раковцу не смију бити заборављене [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23094-350x200-no.jpg)
СРНА, 11. 11. 2024, Цивилне жртве усташких злочина на Раковцу не смију бити заборављене [Мапа]
У селу Раковац код Пала данас је служен парастос за 162 цивила, међу којима је 67 дјеце до 14 година, које су убиле усташе у Другом свјетском рату, те истакнуто да цивилне жртве из овог, али и других мјеста, никада не смију бити заборављене.
Влатко Савић, потомак Луке који је успио да побјегне из колоне тјеране кроз Криводоле, прича да је његов отац замолио наредника да га пусти да оде то тоалета и то искористио како би побјегао.
„Он је побјегао, као и Живан Клачар, и тако су преживјели. Остао је жив да би свједочио о страхотама у селу Раковац које су се десиле 11. новембра 1943. године.[...]
