За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Krug Portal, 13. 10. 2025, Попов поток: Забрањено и заборављено место наших страдања
Читавих осамдесет година, сваке године, 15. октобра, у раним јутарњим часовима или касно увече, у Попов поток су долазили Драгачевци, најпре деца, онда унуци, а сада и праунуци страдалника. Долазили су њих десетак, да их нико не види и не дочека, да ту, у тајности, упале свеће својима… Попов поток… РТС, 11. 10. 2025, Квадратура круга: Био је леп и узвишен као Бог – Страдање дечанског монаха Гаврила [Видео]
Био је леп и узвишен као Бог. Тако је монаха Гаврила, у својој књизи Црвена куга, описао историчар и књижевник Антоније Ђурић, који је био Гаврилов сапатник у затвору у Сремској Митровици. Гаврило је рођен 1920. године у Мостару, у богатој трговачкој и винарској породици Ковачина. После завршетка школовања у… ИН4С, 18. 6. 2021, Курти присваја српску културну баштину – Др Видоје Голубовић у Српском св(иј)ету [из Архиве] Видео
„Добро је да наша власт инсистира на томе да се ништа не дира са Косова, да се не носи одатле. Међународна заједница нема искрени прилаз чувања те баштине, то је светска баштина. Па и ми чувамо те римске споменике. Имовина око тих манастира не сме да се наруши, али је… Политика, 3. 2. 2024, Милан Четник: Улога мраморја у распиривању братства и јединства [из Архиве]
Историографска, политичка и идеолошка манипулација мраморовима (такозваним стећцима) која траје од доба владавине босанског гувернера Калаја добила је нови подстицај одлуком Унеска 2016. да ове јединствене споменике уврсти на листу светске културне баштине Америчка историчарка Мариен Венцел, која је каријеру посветила проучавању стећака, стигла је 1960. године у Сарајево како… Kosovo Online, 19. 10. 2025, Прерада историје „по мери“: Како спречити злоупотребе?
Није први пут, није омашка нити непознавање историје. Више од две деценије нижу се примери преименовања српске културне баштине у албанску, па ако се на Гугл мапи на албанском натрчи на ознаку Пећке патријаршије као албанског манастира, то није изненађујуће, али јесте срамотно и апсурдно. Овде није реч о чињеницама… Глас Српске, 19.10.2025, Сјећање на 400 страдалих у Великом Паланчишту [На данашњи дан]
У Великом Паланчишту код Приједора обиљежене су 83 године од страдања више од 400 цивила из овог и сусједних села. Усташе су, за једну ноћ, на звјерски начин убиле 342 становика српске националности, међу којима је било 259 дјеце. У ноћи између 19. и 20. октобра 1942. године, група усташа,… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 27.9.2016, Хероји отаџбине остали верни заклетви
За вечни спомен и незаборав хероја, Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца представило је у Дому војске монографију „Хероји отаџбине”, новинара и публицисте Новице Пешића. Књига је изашла 25 година после херојске погибије официра Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су свесно жртвовали своје животе у одбрани војног складишта наоружања, муниције и војне технике Барутана у Бјеловару у Хрватској.
– Милан Тепић био је командант складишта које је данима било у непријатељском окружењу. У одсудном тренутку он није желео да се преда, нити да складиште пре[...]
НСПМ, РТС, Агенције, 5.10.2021, Преминуо генерал Др sci. Зоран Станковић
Генерал Др sci. Зоран Станковић (66), патолог, председник Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу и бивши министар, преминуо је јутрос.
Како је објавила Нова.рс, Станковић је преминуо од последица коронавируса. Станковић је преминуо у Војно-медицинском центру на Карабурми, где је био хоспитализован пре две недеље.
Рођен је 1954. године у Трговишту, код Владичиног Хана.
Завршио је Медицински факултет у Нишу 1980. године, а докторирао је 1997. године. Специјализацију за судску медицину и патологију затвршио је на ВМА. У чин генерал-мајора је унапређен 2001. године.
Карије[...]
Политика, 11.11.2021, Момчило Павловић: Крај великог страдања – Дан примирја у Првом светском рату
октобру 1918. године није могло више да се сумња да ће Немачка бити побеђена. Дана 29. септембра 1918. Врховна команда немачке војске обавестила је цара Виљема Другог и канцелара Рајха, грофа фон Гертлинга, у њиховом штабу у граду Спа (Белгија), да је немачко војно стање безнадежно.
Генерал Ерих Лудендорф, који се очигледно плашио катастрофе, рекао је да не гарантује да ће фронт издржати наредна 24 сата и захтевао да се од савезничких снага затражи хитан прекид ватре. Осим тога, саветовао је да се прихвате основни услови америчког председника Вилсона („Четрнаест тачака” из јануара 1918) у на[...]
![СПОНА, 13. 11. 2017, ВМРО створио и Павелића [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26799-350x200-no.jpg)
СПОНА, 13. 11. 2017, ВМРО створио и Павелића [из Архиве]
Редовни гледаоци серије "Сенке над Балканом" свакако се сећају треће епизоде, када један од главних јунака ове телевизијске сторије, инспектор Андра Танасијевић Тане (Драган Бјелоглић) одлази у ћелију Хаџи Дамјана Арсова (Тони Михајловски), једног од првака сепаратистичке и терористичке организације ВМРО, да покуша да од њега извуче податак ко се крије иза надимка Калуђер, односно ко је човек који се налази на челу ланца који шверцује опијум. Да подсетимо, овај сусрет се завршава тако што припадник ВМРО-а тражи од Танета да му ангажује адвоката из Загреба Анту Павелића.
Да ли је захтев Арсова[...]
![РТРС, 1. 4. 2017, Злочин без казне у Горажду: Подсјећање на стравично убиство фамилије Делић [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21410-350x200-no.jpg)
РТРС, 1. 4. 2017, Злочин без казне у Горажду: Подсјећање на стравично убиство фамилије Делић [из Архиве]
Четврт вијека је како потомци породице Делић из Црквина код Горажда трагају за посмртним остацима својих очева, које су припадници тамошње муслиманске ратне полиције и војске одвели с кућног прага и исто толико чекају казну за злочинце. Истрага је интензивирана или је при крају, понављају из бх Тужилаштва!? Ко пере крваве руке горажданских ратних и поратних господара?
Потомцима Делића, деценију већ, из Тужилаштва БиХ стиже исти одговор. Још из времена давно заборављеног Дејвида Швендимена. Шаблонски - смјењују се само потписници! Швендимен, Милорад Барашин, Горан Салиховић, Бехаија Крњић и [...]
