За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 8. 9. 2025, ’Браниоци‘ из Јемена, ’агресори‘ с Озрена
Озрен, вјековна планина српског народа, у Одбрамбено-отаџбинском рату оскрнављена је звјерским убиствима бораца и цивила на озренско-возућком ратишту гдје су српске главе качене на зидове, а заробљеници проживљавали паклене муке све до посљедњег даха. Наређењем 3. корпуса тзв. Армије БиХ од 31. марта 1995. одред Ел муџахид директно је био… Печат, Фонд стратешке културе, 18. 8. 2014, Витали Жучни: Век после битке на Церу „дођи Швабо, да видиш“ [из Архиве]
Аустро-Угарски Генералштаб сачинио је после јапанског напада на далеком истоку и пораза руске флоте код Цушиме, почетни операцијски план као стратегиски документ за превентивни оружани напад на Србију иза проглашења анексије БиХ. План је као кључну битну одредницу садржавао предвиђање реакције руске војске, на агресију против Србије. Ако Русија не… Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, СРНА, 6. 9. 2025, Сарајево ћути о злочину који је Додик спасио од заборава – Гаравице
У сарајевском јавном простору ни данас нема мјеста за страдање 12.000 Срба у Гаравицама 1941. године, које је од заборава спасио предсједник Републике Српске Милорад Додик, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ. „Захвални смо предсједнику Српске Милораду Додику јер је Гаравице спасио од заборава. Додик…
Седма сила, 23. 3. 2023, Драган Р. Млађеновић: Трајна криза хрватског идентитета [из Архиве]
У чланку „Истина о Македонији“ српски писац и племић Спиридон Гопчевић (Трст, 1855 – Берлин, 1928) износи статистичке податке из непристрасних страних извора. Гопчевић пише да је Француз Лавале за 1873. годину проценио „илирску или српску породицу“ на осам милиона душа: у Србији 1,500.000, у БиХ 900.000, у Црној Гори… РТРС, 6. 9. 2025, У Сребреници приказан филм ’Горан Зекић – први од нас‘
У сребреничком културном центру синоћ, 5. септембра, премијерно је приказан документарни филм „Горан Зекић – први од нас“ аутора ратног новинара Љубише Милутиновића, који говори о животу и смрти пријератног сребреничког судије и народног посланика Горана Зекића. Горан Зекић био је судија и адвокат у Сребреници, затим народни посланик у…
РТРС, Глас Српске, Срна, 6. 9. 2025, Подгорија, Мркоњић Град: Служен парастос српским страдалницима у Другом свјетском рату [Мапа]
У мјесту Подгорија код Мркоњић Града данас је служен парастос за 204 српске жртве из овог села, које су усташке хорде мучиле и убиле на данашњи дан 1941. године. Душко Милетић из Борачке организације Мркоњић Град рекао је да су на овом стратишту из Другог свјетског рата усташе на превару…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 23.5.2015, Смрт мајора Ивана Фрегла
Југословенска војска у отаџбини и избегличка влада прогласили су ослобођење свих Јужних Словена, уједињених под окриљем заједничке мајке - Велике Југославије, као основни ратни циљ
Чим га је југословенска избегличка влада поставила за команданта "свих патриотских снага у Југославији", пуковник Михаиловић је свој покрет преименовао у Југословенску војску у Отаџбини. Ова последња назнака у називу војске била је нужна због тога што су се југословенске ваздухопловне и поморске снаге 1941. године, заједно с владом, такође повукле из земље и биле су под директном британском командом на Блиском ис[...]
Срна, 11.5.2016, Мајски покољи Срба на Петровој гори
БАЊАЛУКА, 11. МАЈА /СРНА/ - Усташе и домобрани су у jарку "Метаљка", на Петровој гори, oд 9. до 14. маjа 1942. године, заклали 57 жена и дjеце.
Јарак "Метаљка" само jе jедно од многоброjних стратишта на Петровоj гори, подсјећају из Удружења "Јадовно 1941.".
У своjоj књизи Радио сам своj сељачки и ковачки посао Ђуро Затезало наводи свjедочанства о овим злочинима.
Свjедочанство Ђуре Студена о масакрирању српских избjеглица у Петровоj гори у маjу 1942. године Затезало је записао 21. априла 1961. године. Тада jе Студен имао 32 године и трпио је тешке болове од задобиjених рана усташким но[...]
![СРНА, 3. 12. 2023, Приказан документарни филм „Гаравице“ [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17774-350x200-no.jpg)
СРНА, 3. 12. 2023, Приказан документарни филм „Гаравице“ [Мапа]
На Палама је вечерас приказан документарни филм "Гаравице" режисера Драгана Радовића који говори о једном од највећих стратишта над Србима код Бихаћа, али и другим стратиштима у том дијелу Крајине током Другог свјетског рата, а представљена је и књига "Корана ко рана".
Пројекцију је организовао Културно-спортски центар Пале, а филм је снимљен у продукцији Фондације "Заборављени коријени".
Радовић је рекао да је филм рађен у претходне три године, да је његов значај непроцјењив јер говори о злочину у бихаћком срезу на основу 3.000 докумената - судских пресуда, саслушања, записника, извјешт[...]
РТ Балкан, 11. 7. 2025, Зоран Шапоњић: И Србе су убијали, зар не: Зашто Запад не жели да види хиљаде српских жртава Братунца и Сребренице
Мајке Сребренице данас ће поново у Поточарима своје мртве жалити окружене пажњом половине света, мајке Залазја, Бјеловца и Кравице, Ратковића и Јежештице саме као и до сада
Из центра Братунца, са велике раскрснице са које пут право води ка Поточарима и преко које ће овог јутра проћи бројни ескорти са западним дипломатама из Сарајева до центра Бјеловца, ваздушном линијом, нема ни пет – шест километара. Магистралом, можда ни пет минута. А, село Бјеловац, да је у данашњем свету само за мрвицу мање лицемерја и тешке неправде, могло би заиста да буде занимљиво њиховим екселенцијама.
Десно од пута[...]
![Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16875-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]
ПРВА научна монографија на тему страдања Срба у Другом светском рату која је у потпуности преведена на страни језик управо је објављена у издању Музеја жртава геноцида. У питању је научно дело историчарке и музејске саветнице Силвије Крејаковић под насловом "Identities of the Victims Executed in Kraljevo in October 1941".
Рад је посвећен злочину против човечности су починиле немачке окупационе власти и оружане снаге над цивилима, у Краљеву, између 15. и 20. октобра 1941.
После чак три издања ове студије, која су објављена од 2013. на српском, од данас је пред стручном и широм јавношћу пр[...]
