Миљевачки плато, жртве агресије хрватске војске на Републику Српску Крајину, Миљевчаки плато, јун 1992, насловница публикације Фото: ДИЦ Веритас, скенирано
Лобање 40 српских територијалаца, које су убиле и измасакрирале хрватске снаге на данашњи дан прије 34 године након предаје на Миљевачком платоу, код Дрниша, биле су разбијене, а тијела некомплетна, изјавио је директор Документационо информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац.
Штрбац је нагласио да се увидом у хрватске и српске записнике са ексхумације и обдукције посмртних остатака, који су извучени у врећама из крашке јаме, виде поразни резултати иживљавања над заробљеним Србима.
„Нема ниједне лобање, од тих 40, да није расцопана. Нема ниједно тијело са свим удовима. Негдје рука, негдје нога. Лобање су све расцопане. Невјероватно је толико иживљавање“, рекао је Штрбац.
Указао је да су то ритуална убиства о којима често говори, односно да није довољно непријатеља поразити или стријељати, него се таквим масакрима шаље порука његовим сународницима.
Он је навео су тим клањима, маљевима, ударањима, жртве сводили на ниво неке животиње, појаснивши да се за њих Срби то били.
„Друга је порука да се покаже – ево видите шта вас чека, ако дођете у блиске сусрете са нама“, додао је Штрбац.
Он је рекао да су спелеолози из јаме за два дана извадили 20 врећа са посмртним остацима убијених Срба, али су претходно дизалицом морали да уклоне огромно смеће које су набацали за мање од два мјесеца, јер је град Шибеник у ту рупу-безданку довозио гломазни отпад, кауче, отомане, аутомобиле…
Истакао је да су хрватске снаге наставиле са својом брутанолшћу кроз Масленицу, Медачки џеп, „Бљесак“, „Олују“, тако да су Срби имали страх од блиских сусрета са хрватском војском, имајући у виду шта су им Хрвати радили у Другом свјетском рату.
„То је био окидач за тај велики егзодус /Срба/. Не толико због снаге хрватске војске, колико због страха шта се може десити дјеци, женама српских војника и нејачи“, додао је Штрбац.
Он је рекао да Хрватска нема намјеру да се суочи са својом прошлошћу, за њих је тај „домовински рат“ светиња и нико ништа не смије да каже против.
„Не смијете им рећи ово што ја причам или што сам видио, доживио и о чему пишем. Не могу да идем тамо, не дају ми, јер истина боли“, рекао је Штрбац за Срну.
У Београду је данас у Цркви Светог Марка служен парастос за 40 Срба убијених на Миљевачком платоу, код Дрниша, 21. јуна 1992. године, које су, након предаје, мучки убиле и масакрирале снаге Хрватске војске.
