Миливоје Иванишевић: Спомен свим српским жртвама

Вечерње новости | 28. август 2015.

Миливоје ИВанишевић Фото: Вечерње новости

Године 1996. покренута је едиција са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару

АКТУЕЛНА иницијатива за подизање меморијалног споменика – мада у овом случају само српским жртвама последњих оружаних сукоба – значајна је за Београд, Србију, а пре свега за српску нацију. Уз раније најављену реконструкцију Старог сајмишта – објекта посвећеног страдалим у Другом светском рату – Београд, наставља да одужује историјски дуг према генерацијама сународника страдалих током прошлог века. Међутим, прави монументални меморијал, то што је насушна потреба српског народа, још увек се само разматра и одлаже за боља времена.

За то време Друштво за подизање меморијалног споменика српским жртвама геноцида у 20. веку (председник УО академик Василије Крестић), формирано захваљујући ангажовању „Вечерњих новости“, посвећено је пословима за које нису потребна велика средства. То је библиографија научних и стручних радова објављених током 20. века. У току је истраживање о заступљености литературе о српским страдањима у књижним фондовима народних библиотека. Трећи, такође пионирски, подухват је идентификација необјављених старих рукописа и сведочења о локалним догађајима и страдањима који се налазе на чувању при библиотекама, архивима, неретко и код свештеника или у приватном власништву.

Најмањи проблем су имена српских жртава последњег оружаног сукоба 1991-1995. Тај посао су одавно привеле крају две српске невладине организације и Музеј геноцида у Београду. За БиХ то је Центар за истраживања злочина над српским народом у БиХ, при Удружењу Срба из БиХ у Србији, од 2009. Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, а за Хрватску познати „Веритас“ и Саво Штрбац.

Пошто се имена српских жртава Хрватске налазе на сајту „Веритаса“ и јавности су доступна, ми ћемо скренути пажњу на неке публикације у којима су објављена имена већег броја од укупно око 31.000 српских жртава у БиХ. Људски губици српског народа у БиХ чине око две трећине укупних губитака које је имао српски народ у назначеном раздобљу на просторима некадашње Југославије.

Прво је 2. јуна 1993. године СБ ОУН уручен „Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против српског народа од априла 1992. до априла 1993″. Ту су наведена имена до тада страдалих 980 мештана са тог подручја, а потписао је председник Југославије, покојни Добрица Ћосић.

Године 1996. покренута је едиција са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару.

Поводом десет година случаја Сребреница, „Вечерње новости“ су 2005. у посебном прилогу објавиле имена 3.287 страдалих Срба тог краја, а 2007. објављена је „Књига мртвих Срба: Горажде, Вишеград, Фоча, Чајниче, Рудо“, потом „Књига мртвих Срба – пострадали 1992-1995. Сребреница, Братунац, Олово, Кладањ, Шековићи, Власеница, Хаџићи, Зворник“ (на српском и енглеском). Књигу мртвих Срба Сарајева – пострадали 1992-1995. објавио је „Српски борац“, Бањалука 2008. „Књига мртвих Срба Херцеговине 1992-1995. општине: Билећа, Гацко, Груде, Јабланица, Лиштица, Коњиц, Љубиње, Љубушки, Мостар, Невесиње, Неум, Посушје, Столац, Требиње, Чапљина, Читлук“, издата је 2008. Да даље не набрајамо.

У току су припреме за публиковање монографије са подацима о укупним људским губицима и именима српских покојника у Босни и Херцеговини 1992-1995. (Уређивачки одбор је 2005. године именовала Академија наука и уметности Републике Српске.)

Имајући све изнето у виду, једини актуелни проблем је естетско и функционално решење споменика који по објављеним условима треба да садржи имена свих који су у раздобљу 1991-1995. године страдали у Словенији, Косову и Метохији, Србији, Хрватској и БиХ. То, нажалост, није у медијима помињаних 26.000, већ 45.000 наших сународника који су страдали у наведеном раздобљу.