Епитаф на споменику пилоту Михаилу Петровићу Фото: Политика, лична архива
На основу раније донете одлуке, Дан ваздухопловних жртава ове године обележавамо у виду комеморативног скупа, 20. марта, с почетком у подне, код вечне куће пилота Михаила Петровића на Новом гробљу, парцела 2, гробница 27, 4. ред.
У овој години, кад обележавамо 110 година од прве жртве нашег ваздухопловства, с правом очекујемо да Национални савет надлежног министарства усвоји наш предлог и донесе одлуку да се 20. март, као Дан ваздухопловних жртава, уврсти у државни програм обележавања значајних датума из ослободилачких ратова Србије.
Основано и аргументовано сматрамо да се на тај начин, кроз културу сећања, изражавају незаборав и поштовање према свим знаним и незнаним ваздухопловцима, припадницима војне, комерцијалне и спортске авијације, који су на олтар професије и за слободу нашег народа положили сопствени живот.
Бурна историја, непредвидиве личне судбине и ризична професија довели су до тога да наши многобројни пилоти трагично окончају своје животе, како на Балкану, тако и широм света, од Канаде до Новог Зеланда и од Норвешке до Јужноафричке Републике. Та болна и непобитна чињеница јесте разлог више да један дан у години посветимо одавању примерене, достојне и дужне поште тим храбрим и одважним људима.
Ми, ововремени ваздухопловци, ратни ветерани, имамо генерацијску обавезу и частан задатак да добро знамо, памтимо и преносимо будућим пилотима исконску, праву и важну поруку о херојству, решености, одлучности и свесној жртви наших небеских ратника за слободу народа и славу отаџбине.
Епитаф на споменику пилоту Михаилу Петровићу су последње речи које је упутио свом брату непосредно пред трагичну погибију код Скадра, тог судбоносног 20. марта 1913. године. „Славно је за отаџбину мрети” био је, јесте и биће снажан патриотски позив и трајни завет свих војних пилота који су, по природи своје специфичне професије, увек на првој борбеној линији чувања, заштите и одбране слободног неба изнад земље Србије.
Бориша Мандић,
пилот инструктор, Београд
