За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 1. 8. 2024, Гламоч: Обиљежен дан сјећања на 108 српских бораца и цивила [Мапа]
Служењем парастоса у Саборном храму Свете Тројице у Гламочу и полагањем вијенаца код спомен-плоче у мјесту Камен данас је обиљежен дан сјећања на 108 српских бораца и цивила који су убијени у нападу хрватских снага у љето 1995. године, а чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице „Камен“. Предсједник Републичке…
Политика, 31. 7. 2024, Клина, Долац – Албанци затиру трагове светиње
У специјалној, заштићеној зони код манастира Долац у општини Клина, у Метохији, косовске власти граде пут. Из радова на проширењу пута Приштина–Пећ који су до сада изведени види се да ће се они наставити кроз специјалну и заштићену зону, а она се простире 50 метара око манастира и остатака средњовековног…
ИН4С, 31. 7. 2024, На данашњи дан 1648. године у борби са Турцима погинуо прослављени српски јунак Вук Мандушић
На данашњи дан, 31. јула 1648. године у борби са Турцима погинуо је прослављени српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић. О њему има мало историјских података, али се поуздано зна да се истицао изузетном храброшћу у борбама против Турака. Вук Мандушић рођен је око 1610. године у околини Шибеника.…
Фондација ’Заборављени корени‘, 31. 7. 2024, Покољ у садиловачкој цркви 31. јула 1942. године – На данашњи дан [Мапа]
У цркви у Садиловцу на Кордуну 31. јула 1942. године спаљене су 463 српске жртве из Садиловца, Бугара и околних села. То је био само један у низу злочина извршених над српским народом током офанзиве хрватских и муслиманских усташа. Српски народ је од својих кућа у збјеговима кренуо за Мочила…
РТРС, Срна, 30. 7. 2024, Од 4. до 7. августа обиљежавање 29 година од страдања Срба у ’Олуји‘
У Републици Српској ће од 4. до 7. августа биће обиљежено 29 година од страдања Срба у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, речено је Срни у Документационо-информационом центру „Веритас“. Према програму обиљежавања који је сачинио „Веритас“, у недјељу, 4. августа, у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци у 10.30…
СРНА, 30. 7. 2024, Српска памти – Трново: Вијенци и свијеће у знак сјећања на страдале Србе
Литургијом у Храму Светог Георгија, парастосом и полагањем вијенаца код централног споменика у Трнову, данас је обиљежен Дан сјећања на страдање српског становништва ове општине. Вијенце на спомен-обиљежју у Трнову положили су савјетник предсједника Републике Српске Урош Бјелица и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелници општина Трново и…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, Блиц, Јужне вести, JugPress, 12. 4. 2025, Комеморативним скупом обележено 26 година од бомбардовања воза у Грделичкој клисури [На данашњи дан]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27382-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, Блиц, Јужне вести, JugPress, 12. 4. 2025, Комеморативним скупом обележено 26 година од бомбардовања воза у Грделичкој клисури [На данашњи дан]
Комеморативним скупом и полагањем венаца обележен је 12. април 1999. године, дан када је гранатиран воз на железничком мосту у Грделици у НАТО агресији. И ове године венце и цвеће на споменик жртвама, чији тачан број никада није утврђен, положиле су породице страдалих, Војске Србије, представници Железнице Србије и разних синдиката при железници, града Лесковца, као и разних удружења и политичких странака.
Окупљенима се обратио градоначелник Лесковца Горан Цветановић наглашавајући да се окупљамо с тугом у срцима, обележавајући 26. годишњицу страшног догађаја који је заувек обележио наш град и[...]
Вечерње новости, 5. 9. 2024, Сахрана уз војне почасти: Коначно идентификовано тело војника Слободана Спасојевића (19)
НА Институту за патологију и судску медицину ВМА у Београду данас је обављена коначна идентификација војника бивше ЈНА Слободана Спасојевића, чије је посмртне остатке Комисија за нестала лица Владе Србије преузела од Управе за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља, 3. септембра, на граничном прелазу Батровци - Бајаково.
Слободан је као деветнаестогодишњак нестао са редовног одслужења војног рока у касарни бивше ЈНА у Вараждину, у октобру 1991. Мајка Јорданка последњи пут га је видела приликом полагања заклетве. Тражење је покренула још 1994. године при Југословенском црвеном к[...]
![ATV, Срна, 7. 5. 2024, Алија Селимагић признао злочин над Србима у Кострешу, али три деценије нема ни оптужнице [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20463-350x200-no.jpg)
ATV, Срна, 7. 5. 2024, Алија Селимагић признао злочин над Србима у Кострешу, али три деценије нема ни оптужнице [Видео]
Пуне три деценије није подигнута оптужница за масакр Срба у селу Костреш у општини Дервенти за вријеме окупације Посавине 1992. године, иако је Алија Селимагић пред камером признао ове тешке злочине почињене заједно са осталим припадницима хрватско-муслиманских снага.
Селимагић је признао да је заклао Милана Митрића на гробљу и да су тада силоване Митрићеве малољетне кћерке и потом заклане.
Приликом упада у село заклано је 66 Срба.
Убијени су: четири члана породице Зорић, три члана породице Станић, по два члана породица Митрић, Гојковић, Ивић, Павић, Мишић и Ђурић, по један члан пород[...]
Искра, 27. 6. 2024, Владимир Умељић: Србоцид, као (узалудни) покушај духовног суицида?
Представници хрватске Владе прете (српским) члановима парламента Црне Горе последицама, уколико демократски, скупштинском већином изгласају предвиђену „Резолуцију о Јасеновцу“. То међутим нема никаквог значаја, осим као показатељ колико хрватске водеће елите прецењују себе, али и држе сопствени народ као таоце једне неискрене и контрапродуктивне политике.
рбоцид хрватске државе 1941-1945. јесте био, као и сви други велики геноциди у историји, државни пројекат, али упадљиво је при прегледу примарних историјских извора, да су у том злочину учествовали као џелати и многи „нормални“, „обични“ људ[...]
![Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26463-350x200-no.jpg)
Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]
Знате, господине мој, лако је убити човјека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић
Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог.
Мада је тај ратни злочин био само један у незамисливом низу отпочетом готово одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске под окриљем Немачког Рајха, оно што га чини необичним јесте сама личност његовог изврши[...]
