За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 21. 7. 2023, У славу Хајдук Вељка Петровића
Монодрама „Чучук Стана-Српкиња и Гркиња“, по тексту и у режији Жељка Хубача, а у интерпретацији глумице Наташе Петровић изведена је синоћ у оквиру „Зајечарског културног лета. Представа је играна на летњој сцени која је понела име „Ненад Цигановић”, у препуном дворишту Позоришног музеја у Зајечару, поводом годишњице смрти Хајдук Вељка…
Политика, 20. 7. 2023, Косовско етничко право
Бивши градоначелник Штрпца Братислав Николић и још шесторица од укупно 12 оптужених у случају “Брезовица”, налазе се у притвору већ 19 месеци. Адвокати одбране тврде да је реч о кршењу Устава и закона Косова и Метохије, као и Европске конвенције о људским правима, а за двојицу оптужених то је потврдио…
Вести онлајн, 19. 7. 2023, Истина увек васкрсава
Прошле недеље, 16. јула, навршило се 77 година од смрти Генерала Драгољуба Драже Михаиловића, вође четничког покрета у Другом светском рату, кога је 1946. убио комунистички режим тадашње Југославије. Многобројни потомци четника који данас живе у Аустралији, као и поштоваоци Михаиловићевог лика и дела, заједно са Српском Православном Црквом обележили…
Вечерње новости, 20. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Гробна места су морала да остану тајна – ОЗНА за Србију формирана на Вису
ПРОЦЕСОМ чишћења, највећом делом, руководило је Одељење за заштиту народа (Озна). Озна је од самог настанка, 13. маја 1944. у Дрвару, устројена методолошки по совјетском моделу као политичка полиција вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију. Директно је била подређена Повереништву за народну одбрану НКОЈ, прве… Вечерње новости, 19. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Мржња ослободилаца према београдској чаршији: Србија на револуционарном удару због политичких и националних противречности
ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНИ облици репресије или такозвана дивља чишћења оптужених за сарадњу са окупатором, уз незаобилазне елементе политичке и личне освете, нису били ретка појава у послератној Европи. Овај феномен је нарочито био изражен на територијама карактеристичним по масовној колаборацији у току рата и друштвеној поларизацији, али нису без значаја ни фактори… РТРС, 18. 7. 2023, Злочин над Србима у Ораховачкој жупи 25 година без казне
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ подсјећа да ни након 25 година нико није одговарао за злочине терористичке ОВК почињене над Србима у Ораховачкој жупи, иако постоје живи свједоци, жртве овог злочина, међу киднапованим Србима. Српска координација у саопштењу подсјећа да…
Не заборављамо – Памтимо
![Спутњик, 30. 8. 2023, Охрид: Обележје покоља 400 српских кадета из 1915. године префарбано црвеном бојом уз потпис ВМРО [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16539-350x200-no.jpg)
Спутњик, 30. 8. 2023, Охрид: Обележје покоља 400 српских кадета из 1915. године префарбано црвеном бојом уз потпис ВМРО [Мапа]
У току повлачења српске војске према Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, војска Краљевине Бугарске заробила је 400 кадета и голобрадих питомаца ђачке чете, узраста од петнаестак година. Спровели су их до села Рамне, крај Охрида, и ту их - болесне, изнемогле, измрзле и измрцварене од тешког марша, мучки побили
Лане постављену таблу као подсетник стравичног покоља, на остацима срушеног меморијала са костурницом „Четири стотине - 1915“ код села Рамне, надомак Биљаниних извора, крај Охрида, подигнутог 1925. на месту где су бугарски окупатори убили 400 српских кадета, недавно [...]
![Политика, 11. 9. 2023, Помен за Србе убијене у Шипову у време НДХ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16188-350x200-no.jpg)
Политика, 11. 9. 2023, Помен за Србе убијене у Шипову у време НДХ [Мапа]
Сваког 11. септембра житељи овог краја окупљају се код спомен-обележја на Шиповачким барама да би одали почаст невино страдалим, каже свештеник Драган Шкалоња
Бањалука – Мало место Шипово је један од бројних градића у Босни и Херцеговини који су синоним за масовно страдање Срба на почетку Другог светског рата. Уз Сански Мост, Бихаћ, Бањалуку, Пребиловце, Стари Брод и многа друга стратишта широм тадашње НДХ, и Шипово је једно од места масовног страдања у процесу истребљења који је системски спроводила Независна државна Хрватска (НДХ) не само у логорима, већ и масовним убиствима по селима и г[...]
Глас Српске, СРНА, 16, 5. 2023, Прошла 31 година од мучког напада на ненаоружане Србе у Пофалићма
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Прва реакција на изненадни напад милитантних комшија муслимана на Србе у сарајевском насељу Пофалићи 16. маја 1992. године била је паника, невјерица, разочарење и страх, те питање како да им се ненаоружани и неспремни одупремо и заштитимо нашу нејач, присјећа се бивши житељ Пофалића Васо Елез.
Он истиче за Срну да им ништа друго није преостало него да у том првом тренутку спашавају дјецу, жене и родитеље, огорчени чињеницом да ће се спасити само ако хитно напусте огњишта.
Елез, демобилисани борац Војске Републике Српске и секретар Борачке организације општине Источно Ново [...]
РТРС, Срна, 25. 5. 2023, Брадина: 31 година од некажњеног злочина над Србима
Светом литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје, у Брадини је обиљежена 31 година од уништења и спаљивања овог и околних села, у којима је на најбруталнији начин убијено 48 српских цивила.
Свету литургију у Цркви Вазнесења Господњег служи локално свештенство, након чега је служен помен и положени вијенци на спомен-обиљежје страдалима.
Обиљежавању, које је организовала Православна црквена општина коњичка, присуствовали су чланови породица погинулих, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, представници борачких организација п[...]
Вечерње новости, 31.10.2021, Јунаке народ затрпао цвећем и сузама - Како је српска војска ослобађала Београд 1. новембра 1918. године
Праскозорје 15. септембра 1918. године. На заравни Добро поље, која спаја планине Козјак и Ниџе, у рововима, на првој линији фронта, са припадницима српске Друге армије су регент Александар Карађорђевић и војвода Живојин Мишић, начелник штаба Врховне команде.
Пробдели су целу ноћ са својим војницима и официрима. Положаји немачке и бугарске солдатеске су удаљени само педесетак метара. У 6.15 војвода изговара шифру за напад „Шаљите једног официра и осам војника“. И кренули су сви као један. У ушима су им одзвањале последње реченице из заповести главнокомандујућег Мишића: „Треба дрско продират[...]
