За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 16. 7. 2024, Скакале у Саву да не гледају смрт своје деце: Потресна сведочења преживелих из Битке на Козари, која је окончана 17. јула 1942.
Седамнаестог јула завршена је једна од најкрвавијих битака на подручју некадашње Југославије – Битка на Козари, која је трајала у северозападној Босни током лета 1942 (почела 10 јуна). Битка је завршена тешким поразом Другог крајишког партизанског одреда, великим масакрима цивила и депортацијом у логоре, махом Јасеновац и београдско Сајмиште. Како…
РТРС, Срна, 16. 7. 2024, У српском селу Грмуша нема ниједног повратника [Мапа]
У српском селу Грмуша код Бихаћа гдје је прије рата живјело око 400 мјештана у 89 кућа, данас нема ниједног сталног становника, рекао је парох бихаћки Славиша Милиновић. Милиновић је навео да данас у овом селу нема струје, да воде није било ни прије рата, те да све то отежава…
Глас Српске, 15. 7. 2024, Град Лукавац опструише окупљање Срба на Озрену [Мапа]
Град Лукавац у Федерацији БиХ опструише изградњу објекта у Бријесници Горњој на Озрену гдје би се окупљали Срби, што је још један вид притиска на српски народ тог краја, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ. Ријеч је објекту старе школе у Бријесници Горњој који се намјерава…
Вечерње новости, 14. 7. 2024, Чемпреси са Хиландара изнад гробова српских јунака: На Крфу где лежи Јанис Јанулис који је ковао братство наша два народа током Великог рата
СЕЛО се зове Епископијана, а гробље је на самом врху, путем из села, нема 50 метара. И даље се не може никуд – пута нема. Изнад мермерних споменика је небо и сунце. Лево испод пуца видик на море, а иза и десно су макија и камењар. Баш ту, на врху,… Вечерње новости, 14. 7. 2024, Албански нацисти и ЦИА важни сарадници: Тирана и Приштина више од 70 година деле сан о ’Великој Албанији‘ са америчком администрацијом
Након вишегодишњег праћења његове делатности, ЦИА је 1956. године одлучила да Џаферу Деви одобри америчку визу и долазак у САД. У извештају о Деви који је претходио његовом доласку у Америку, ЦИА га није означила као нацистичког функционера и ратног злочинца, него као „антикомунисту“ са „истинским патриотским мотивима“ за политичко…
Глас Српске, Танјуг, 13. 7. 2024, Загреб не жели да призна да је НДХ водила геноцидну политику према Србима
Изложба о Холокаусту и усташким злочинима, у организацији Музеја Холокауста из Вашингтона и хрватских институција, отказана је крајем прошле године, јер је хрватска страна одбила да се на једном паноу наведе да је НДХ водила геноцидну политику према Србима, пише портал портал „Новости“ позивајући се на више извора. Портал наводи…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 22. 3. 2024, Годишњица злочина у Старом Броду: Девојке скакале у ледену Дрину само да не падну усташама у руке
Матија Бећковић једном је за Стари Брод рекао да је то "Титаник" за који нико не зна, иако је, како је казао, "у Дрини подављено више него у Атлантском океану, на броду за који зна читав свет"
Данас, на Младенце, 22. марта, обележава се осамдесетдруга годишњица страшног злочина у Старом Броду испод Вишеграда, када су усташе Јуре Францетића сустигли српски збег и на обали реке побили више од 6.000 људи.
На Дрини, у Старом Броду, тек пре 15-так година подигнут је споменик побијеној нејачи, подсећање, наук онима који брзо заборављају:
"У прољеће 1942. из Сарајева је кренуло десет хиљада [...]
![Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23636-350x200-no.jpg)
Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]
Поводом 80 година од страдања великог народног збјега од од Везировог до Зиданог моста, у уторак, 10. децембра, у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржан је округли сто на тему: „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“, са почетком у 10 часова.
Модератор округлог стола протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски захвалио се посебно Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију као и родбини пострадалих и свима присутнима које је поздравио у име организације ,,Открићемо истину Душан и Владо Никлановић“ из Будве.
Он је на по[...]
Вечерње новости, 14.12.2017, Хиљаду прича, а ниједна истина о "Панди"
Данас се навршава пуних 19 година од свирепог убиства шесторице српских младића у пећком кафићу. Родитељи огорчени што се ни после толико времена још не зна ко је крив за смрт њихове деце
КАКО време одмиче, све је теже. И даље се, нажалост, може чути хиљаду прича око имена налогодаваца и извршилаца свирепог убиства наших синова, па је нормалној особи тешко да поверује у све то. Изгледа се се ту крије нешто крупно, али видећемо шта ће истрага да покаже - каже за "Новости" Милена Радевић, мајка Ивана Радевића (25), који је на данашњи дан 1998. године, са још петорицом српских младића, убијен [...]
Глас Српске, 12.7.2017, Служен парастос за Србе побијене на Петровдан 1992. године
Сребреница - У Залазју код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене свијеће за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 25 година од трагичног Петровдана и великог српског страдања у сребреничкој општини.
Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Радомир Павловић, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, делегација Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и[...]
РТ Балкан, 19. 6. 2023, Теслa чува идентитет: Успомену на српског научника понели и име ратлука, вина и парфема
Део стратешке кампање српске дипломатије у чувању идентитета нашег народа прати упечатљива порука "Тесла – енергија мира", настала поводом 80 година културе сећања на нашег најпознатијег научника
Линија одеће високе моде, парфем, композиција, вино, шљивовица, енергетска бомбона, специјални дипломатски пасош – само су неки од брендова који носе име славног научника, светског а нашег, а који су лансирани за само шест месеци обележавања 2023. године – "Теслине године Теслиног народа".
Према речима амбасадора др Љиљане Никшић, националног координатора "Теслине године Теслиног народа" покрену[...]
