За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Portal Novosti, 11.7.2023, SNV-ov vijenac završio u smeću na Teslinom spomeniku [Foto]
Veoma dobro znamo što se sa stavljanjem vijenca SNV-a i drugih srpskih organizacija u komunalnu vreću za smeće na spomenik Nikoli Tesli u centru Zagreba htjelo poručiti nama i o nama. Taj biljeg znanja predugo i presvakodnevno nosimo, poručio je Milorad Pupovac Gledajući po portalima vijesti kako je na spomenik…
Политика, 9. 7. 2023, Др Оливер Суботић: Тесла и Карађорђевићи
Док сам ишчитавао примарне изворе за потребе писања књиге „Тесла: Духовни лик”, имао сам прилике да се лично уверим у оно што су готово сви Теслини биографи у мањој или већој мери уочили у његовој личности, а то су изразите „осцилације” (неретко и противречности) у разним темама. Ипак, приметио сам…
Глас Српске, СРНА, 10. 7. 2023, Почела изградња споменика страдалим Србима требевићког краја
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – У порти цркве Светог Илије на Лукама на Требевићу данас је отпочета изградња споменика страдалим Србима требевићког краја, жртвама усташког терора и припадницима Југословенске краљевске војске у периоду 1941-1945. година, као и погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је Срни да је…
Глас Српске, 10. 7. 2023, Смиљан, мјесто гдје је Тесла спознао прва открића: Прича о научнику који је освијетлио свијет
Смиљан. Родно је то мјесто, нашег највећег научника свих времена Николе Тесле. Када у Смиљан дођете, препоручујемо вам, да најприје посјетите Православни храм Светих апосотола Петра и Павла. Овај храм је изграђен 1765. За вријеме Другог свјетског рата је порушен, па је обновљен 1986. године. У овом храму је својевремено…
Вести онлајн, 10. 7. 2023, На данашњи дан рођен је Никола Тесла
Никола Тесла, један од највећих умова у историји, човек који је својим изумима умногоме преобразио свет односно поставио правац развоја, рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, Лика, тада Војна граница (Војна крајина) у склопу Аустријског царства, данас Хрватска. Рођен је као четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле,…
Блог наставника Дамира С. Живковића, 9. 7. 2023, ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ: Јаме Капавица и Пандурица – гробнице љубињских Срба [Мапа]
Љубиње Први талас усташког геноцида жестоко је погодио и ондашњи љубињски срез. Пошто је српско становништво било већинско, у Љубињу су се све до пред крај маја задржали стари органи државне власти. У Љубињу је 19. маја створено усташко повереништво, са Леоном Тогоналом на челу, а потом и усташки логор,… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 5. 5. 2024, Приче из кутије за ципеле: Пут у Призрен по тело брата Будимира, који је погинуо од напада Арнаута
– Једва чекам да пођем, нешто ме неодољиво вуче у Гувију, луку у којој су се, после албанске голготе, искрцали преживели српски војници, о чему сведочи и натпис на спомен-плочи постављеној у пристаништу. У војсци је био и мој прадеда Љубисав (рођен 1883), чије име носим, другопозивац треће чете другог батаљона десетог пука. Прадеда је преживео и острво Видо, опорављао се на Крфу и стигао на Солунски фронт – говори нам Љубисав Дамљановић, поверавајући нам овећу пластичну врећу папира са мноштвом квита, тапија, уговора, објава, војничких и заробљеничких писама и дописница, а све с краја 19. и по[...]
![Вечерње новости, 13. 6. 2019, Злочин у Велици: Убијено више од 500 људи [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19678-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 6. 2019, Злочин у Велици: Убијено више од 500 људи [Мапа]
Нови подаци Стручног тима за утврђивање истине о геноциду у Велици код Плава. Величани дошли до докумената СС дивизије "Скендербег"
СТРУЧНИ тим Невладиног удружења "Клуб Велика" за утврђивање истине о геноциду у селу Велика 28. јула 1944. године, истраживачким радом дошао је до нових података о злочину о ком се дуго ћутало, а који је по размерама један од највећих у Другом светском рату. Прикупљен је велики број фотографија насталих тог кобног датума, које ће бити изложене од 27. до 29. јула у месту у ком су злогласне СС дивизије "Принц Еуген" и "Скендербег" уз помоћ вулнетара и балиста из [...]
Вести онлајн, 9.5.2020, Македонија брише српску баштину
Највише мојих научних радова, текстова и гостујућих предавања је на енглеском језику зато што је важно упозорити јавност Запада на непријатну истину да западноевропска политика латентно одбацује српско средњовековно и византијско наслеђе.
Сведоци смо тога да су неке српске средњовековне задужбине тек од 2004. године под номинацијом Републике Србије уписане на Унескову листу баштине. Али, на Унесковој мапи споменици српске средњовековне културе ни не постоје у Републици Северној Македонији. Та ужасна неправда навела ме је да се дубље загледам у материјалне трагове нашег наслеђа, нарочито из [...]
Спутњик, 28. 4. 2023, Коначно на дневном реду Резолуција о усташким зверствима над децом – предлаже се Дан Србоцида
„Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логрима смрти (1941-1945)“ усвојена је данас у Народној скупштини Републике Србије. По први пут после Другог светског рата, оваква резолуција ће бити покренута пред Уједињеним нацијама, на Међународни дан победе над фашизмом.
Резолуција је представљена на другом дану четвородневне научне конференције „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, организоване у знак сећња на преживелу децу усташких стратишта. То је уједно и прва Међународна научна конференција о дечјим логорима смрти, а одржала се у Н[...]
РТРС, 27.7.2018, Обиљежавање Дана устанка против фашизма
На Бањ брду у Бањалуци и Милића Гају код Козарске Дубице данас се обиљежава Дан устанка против фашизма 1941. године.
Прије 77 година, на данашњи дан, у Дрвару је изведена прва устаничка акција на територији БиХ, којом су народи започели оружану борбу против фашистичког окупатора и његових савезника у Другом свјетском рату.
На спомен-обиљежју на Бањ брду, вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, делегације СУБНОР-а, изасланик предсједника Републике Српске, градоначелник и предсједник скупштин[...]
