За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести Онлајн, 3. 6. 2023, Горели су камен и ваздух!
На њих су прво ударили, али су прошли као боси по трњу! У сенци битке за Кошаре, све ове године остала је неиспричана ништа мање епска битка српске војске такође са саме границе Србије и Албаније. Током покушаја копнене инвазије на Србију 1999. кодног назива “Стрела 2”, НАТО је од… Глас Српске, СРНА, 3. 6. 2023, Служен помен за више од 130 Срба жртава усташког злочина [Мапа]
БИЛЕЋА – Код Корићке јаме у Билећи, у коју су усташе бациле више од 130 Срба, данас је служен литургија поводом 82 године од мученичког страдања српског народа из билећког села Корита и околних села. Литургију је служио свештеник Саша Којовић из Гацка у пристуству народа из Корита и околних…
ИН4С, 2. 6. 2023, Раковић: Хрватизација имала успјех у западним деловима српства, али и у Црној Гори
Историчар Александар Раковић изјавио је Срни да је такозвана хрватска православна црква (ХПЦ) фантомска организација без литургије, која повремено пласира лажи о знаменитим личностима и догађајима из српске историје, па чак и Косовски бој представља као хрватску битку, са циљем „хрватизације“ Срба. Раковић је, поводом тврдњи ове организације на „Фејсбуку“…
Вечерње новости, 1. 6. 2023, Синђелић и Ресавци као Леонида и Спартанци: Србија државном обележила 214 година од битке на Чегру
ОСМАНСКИ Хуршид-паша узидао је у кулу крај Цариградског пута лобање јунака који су у мају 1809. изгинули са војводом Стеваном Синђелићем на Чегру да уплаши Србе, а постигао је сасвим супротно. Окрутни заповедник Ниша само је оснажио култ самопожртвовања „за крст часни и слободу златну“ и од Синђелића створио митског…
Меморијал, Вечерње новости, 1. 6. 2023, Поново оскрнављен споменик жртвама бугарског окупатора на путу Штрпце–Брезовица
ШТРПЦЕ – Оскрнављен споменик на путу Штрпце-Брезовица подигнут у знак сећања на 46 жртава, међу којима је било и 12 деце, које су окупационе трупе Краљевине Бугарске стрељале на Видовдан, 28. јуна 1944. године. Градоначелник Штрпца и потпредседник Српске листе Далибор Јевтић објавио је да је споменик оскрнављен у среду…
Политика, 31. 5. 2023, Обележена 214. годишњица историјског Боја на Чегру
НИШ – У присуству министра за рад, борачка и социјална питања наше земље Николе Селаковића, државног секретара Зорана Антића, владике Арсенија епископа Нишке епархије са представницима Српске православне цркве, представника града Ниша и нишких градских општина, Нишавског округа, бројних нишких и удружења која негују сободарске традиције из целе Србије, и…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 4. 8. 2023, Миломир Степић: "Гласно ћутање" о Крајини
Крајина је "пуштана низ воду" фазно. На погрешан колосек, на коме су све станице погрешне и који води у провалију, скренуло се српским пристајањем да се за бадентеровски принцип поделе СФРЈ прихвати титоистички принцип тзв. АВНОЈ-ских граница
Срби рођени у време пада Републике Српске Крајине већ одавно су зрели људи. Знају ли они барем основне чињенице о њој или су подлегли антисрпској хрватско-западној пропаганди. Или само сваке године почетком августа дан-два слушају и гледају о српском егзодусу током "Олује", да би онда, до следећег августа, све поново прекрила "заглушујућа тишина"?
А[...]
Срна, 15.6.2016, Обиљежене 24 године од страдања и прогона Срба из долине Неретве
МОСTАР, 15. ЈУНА /СРНА/ - Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године.
Tих јунских дана, Србе су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да је у долини Неретве 14, 15. и 16. јуна 199[...]
Спутњик, 21. 4. 2023, „Пуцајте, ја и сада држим час“! – потврђена истинитост чувене поруке професора из Крагујевца
Приликом обележавања Дана Музеја жртава геноцида јавности су представљени до сад невиђени материјали попут писане потврде чувене реченице професора Милоја Павловића „Пуцајте, ја и сада држим час!“. Такође је пронађен и давно изгубљени списак Диане Будисављевић са 5.800 имена деце спасене из хрватских логора смрти.
Једно од битних открића и делова слагалице из националне историје које се сада налази у архиву Музеја жртава геноцида а које је спасено од заборава или уништења јесте папир који потврђује историјску истинитост чувене реченице професора Милоја Павловића. „Пуцајте, ја и сада држим час[...]
Вечерње новости, 1. 2. 2023, Академик Славенко Терзић: РУШЕЊЕ ЦРКАВА ПО ПЕЋКОЈ НАХИЈИ: Упркос Албанском терору и немању православног наставника, српска деца очувала су своју веру и језик
О ПРИЛИКАМА у Метохији сведочи, поред осталог, и неколико обраћања руском конзулу у Скадру из Ђаковице, Пећи и Призрена крајем 1858. године.
Свештеник Стефан Поповић пише из Ђаковце 10/22. новембра 1858. о приликама у Пећкој нахији, куда се упутио да би преузео помоћ за Цркву Светог Николе у манастиру Гориоч.
услимани терају православне, пише Поповић, да о празницима раде код њих, силом улазе у куће и "уносе у породице разврат". Наметнули су нови порез - на сваку свињу по десет пјастри годишње. У селу Лукавици у Пећкој нахији православни су се окупили у цркви за причешће. Избили су "Турци", [...]
![ИН4С, 7. 4. 2024, Савезничко разарање на Благовијести: Бомбардовање Никшића 7. и 8. априла 1944. [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19849-350x200-no.jpg)
ИН4С, 7. 4. 2024, Савезничко разарање на Благовијести: Бомбардовање Никшића 7. и 8. априла 1944. [Видео]
7. и 8. априла 1944.г. авијација САД је сравнила Никшић са земљом.
Под рушевинама је нађено 500 људи, а тадашњи градоначелник Никшића Јеврем Шаулић је Међународном црвеном крсту у Женеви јавио да су Никшић бомбардовали непријатељски авиони, који су осим бомбардовања градског језгра убијали митраљеском ватром из авиона цивиле по улицама града.
Тим бомбардовањем Американци су поставили несолидни рекорд ефикасности у виду процента убијених војника у односу на цивиле, јер је послије масакра града утврђено да није погинуо нити један њемачки војник
Према књизи проф. др Бранислава Ковачевића, у дв[...]
