За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна. 15. 3. 2023, Филм „Ако те се сјетим једном само“ – свједочанство о животу Срба на Космету
У Брчком је промовисан филм Мире Лолић Мочевић „Ако те се сјетим једном само“, који представља свједочанство о животу Срба на Косову и Метохији – у енклавама, гету, прогону, обесправљености. Предраг Адамовић, предсједник Србског сабрања „Баштионик“ из Бањалуке у чијој је продукцији рађен овај филм, рекао је синоћ да су…
РТ Балкан, 15. 3. 2023, Алојзије Степинац: Духовни поглавар НДХ по трећи пут међу европарламентарцима
Преко прања биографије Степинца, Хрвати и црква код Хрвата имају намеру да направе први корак ка фалсификовању сопствене историје и скидања стигме са Хрвата и хрватске цркве, а она је научно доказана: НДХ је спроводила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, напомиње историчар Александар Раковић Трећи пут у Европском парламенту…
Глас Српске, СРНА, 15. 3. 2023, Сарајевски егзодус: Слобода нема цијену
Сребреница – Не прихватити губитак слободе и не остављати јуначке кости да се над њима непријатељ свети – биле су основне мисли и циљ сарајевских Срба након закључивања дејтонског мира, којим је шест одбрањених сарајевских општина припало под муслиманску, односно власт Федерације БиХ. Нису сарајевски Срби имали Арсенија Чарнојевића да…
РТ Балкан, 15. 3. 2023, Ћирилицу нико не штити, али цвета политички коректан језички инжењеринг
Закон о заштити ћирилице никако да оживи, али родна идеологија неометано спроводи насиље над српским језиком и културом, тврде стручњаци Употреба ћириличног писма у Србији сведена је на 10 одсто, док је латиница – која је помоћно писмо – доминантна. „Српско писмо се све више повлачи и потискује из јавног…
Глас Српске, СРНА, 14. 3. 2023, Оскрнављен споменик српским и јеврејским жртвама на Гаравицама код Бихаћа
Споменик у спомен подручју на Гаравицама код Бихаћа, подигнут у знак сјећања на српске жртве које су усташе убиле током Другог свјетског рата, оскрнављен је, објавило је Удружење Јадовно 1941. Скрнављење споменика српским жртвама у Гаравицама код Бихаћа је још један у низу покушаја да у Федерацији БиХ униште споменике…
СРНА, 13. 3. 2023, Парастос за невине жртве егзодуса сарајевских Срба
БЛАЖУЈ, 13. МАРТА /СРНА/ – У Храму Светог Саве у Блажују данас је служен парастос невиним жртвама егзодуса сарајевских Срба, а старјешина ове цркве протојереј Дарко Даниловић је у бесједи говорио о страдалништву српског живља које се 1996. године морало иселити из Рељева, Хаџића, Илијаша, Вогошће, Илиџе, Новог Сарајева и…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 29.7.2015, У ШУМОВИТИМ БУКОВИМА 74. године од прве немачке одмазде у Србији: Сећање на стрељане родољубе
На Спомен-гробљу поред магистралног пута Косјерић-Ваљево, одржана комеморација и служен парастос 81 родољубу, које је 28. јула 1941. године немачка казнена експедиција стрељала у знак одмазде за једног убијеног војника - мотоциклисту
КОСЈЕРИЋ - У присуству родбине, представника локалне власти и борачких организација, на Спомен-гробљу на шумовитим Буковима, поред магистралног пута Косјерић - Ваљево, у уторак је одржана комеморација и служен парастос 81 родољубу, које је 28. јула 1941. године немачка казнена експедиција стрељала у знак одмазде за једног убијеног војника - мотоциклисту.
Пре[...]
Вечерње новости, 14.8.2016, Српским хумкама у Македонији вечни починак
Ускоро комплетирање регистрације војних меморијала, споменика, спомен-обележја у Македонији. У току обнова костурница на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима...
КОСТУРНИЦА у којој почивају земни остаци војника страдалих у борбама на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима и Пресецима током Другог балканског рата, узидана испод спомен-школе у селу Доња Цера, у општини Македонска Каменица, на истоку Македоније, ускоро би требало да буде санирана и обновљена, сазнају "Новости".
На том војном мерморијалу, из још увек некомплетираног регистра спомен-обележја, гробаља погинулих српских војника [...]
Вести онлајн, 25. 3. 2024, У Прагу одржан протест поводом 25 година од агресије на СРЈ: Срби на КиМ истински хероји нашег времена
Удружење Чеха “Пријатељи Срба на КиМ” организовали су синоћ испред амбасаде Србије у Прагу велики скуп на коме су одали почаст погинулима у НАТО агресији на СРЈ 1999. године и поручили да је чешки народ уз Србију, а да су Срби на Косову и Метохији истински хероји нашег времена.
Редитељ Вацлав Дворжак, председник Удружења Пријатељи Срба на Косову и аутор филма “Отето Косово”.
Он је рекао да је упркос терору, погромима и повлачењу, хиљаде Срба остало на Косову.
– Никада не треба заборавити да су Срби и даље на Косову и да их поред севера има у малим енклавама које су у потпуности окруже[...]
РТРС, 22.4.2016, У Млаки код Јасеновца служена литургија и помен жртвама усташког терора
На данашњи дан 1945. године извршен је пробој јасеновачких логораша. У храму Светог пророка Илије у селу Млака код Јасеновца, служена је литургија и помен жртвама страдалим у јасеновачким логорима.
Годишњица пробоја јасеновачких логораша, једна у Млаки, друга код јасеновачког Каменог цвијета. На једној страни Срби, на другој – државни врх Хрватске. Помену у Млаки, десетак километара од Јасеновца, служио је митрополит загребачки Порфирије, владика славонски Јован и умировљени владика Атанасије.
Литругији су присуствовали министри из Српске и Србије Дане Малешевић и Александар Вулин и пред[...]
РТ Балкан, 15. 10. 2023, Исповест директора избегличког центра крај Ужица: Много је то несреће за под једну капу
Љубиша Ковачевић је био управник избегличког центра кроз који је за десетак година, несрећних 90-их, прошло 30.000 људи, од тада многи су умрли, а много њих се расуло широм света
Љубиши Ковачевићу данас би најлакше било кад би све некако могло да се заборави, да нестану из сећања и оне бараке, и завежљаји и прње, и сва она сиротиња, трактори и мотокултиватори покривени најлонима и церадама паркирани у дворишту и сав онај чемер и туга и несрећа које је годинама гледао на лицима тих људи.
"Много је то несреће за под једну капу", рекао ми је једном Љубиша.
А не може да се заборави. Враћају[...]
