Вечерње новости, 27. 2. 2023, НОВЕ ЛАЖИ АЛБАНСКИХ ИСТОРИЧАРА: Најпознатију фотографију страдања Срба назвали „Албанском голготом“ – али то није све

Један од најновијих фалсификата шћиптарских идеолога мржње Фото: Вечерње новости, Википедија снимак екрана

ЛАЖ која је једном изречена остаје лаж, али лаж која је хиљаду пута поновљена постаје истина. Овог „рецепта“ чији је творац, како се верује, нацистички пропагандиста Јозеф Гебелс, одавно се придржавају најразличитији друштвени кругови који свесно користе лажи као начин за манипулацију умова на које желе да утичу.

Данашње време, када царују друштвене мреже, идеално је да се баш на њима објављују и преко њих деле полуистине, неистине, па чак и да се неспорне фотографије неког историјског догађаја „преименују“ или „флипну“ па „преселе“ на потпуно друго место, спрам потреба оних који покушавају да лаж протуре као истину.

Управо тако нешто, ових дана догађа се на „Твитеру“, а сигурно не случајно баш у години када се навршава 110 година од враћања Космета под окриље Србије и чувене Прокламације о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији коју је краљ Петар Први написао и објавио у Рибарској Бањи 7. септембра 1913. И, наравно, много више у контексту тужбе за наводни геноцид коју против Србије још од нелегално проглашене независности 2008, најављују прваци самопрокламоване творевине Косово, тренутно оличени у Вљоси Османи и Аљбину Куртију.

На „Твитеру“ се, наиме, недавно појавила једна од најпознатијих фотографија повлачења српске војске и народа преко Албаније, направљена 1915. године, али је представљена као насловна страна књиге „Албанска голгота: оптужница против истребљивача албанског народа“ новинара, истакнутог аустријског социјалдемократе Леа Фројндлиха (1875-1953), објављена у Бечу на Васкрс 1913. године, која говори о наводним зверствима српске војске над Албанцима у балканским ратовима.

Друга гнусна лаж, која се ових дана „врти“ на друштвеним мрежама, је текст савременог албанског историчара Шерадина Берише са сајта pashtriku.org (изворно објављен 15. јула 2013. поводом века од Лондонске мировне конференције, а накнадно уређен 24. новембра 2015) у којем се, такође, велича Фројндлихова „Албанска голгота“, а као докази прилажу се општепознате фотографије усташких зверстава над Србима! Без трунке срама, Бериша који и уређује поменути сајт, је у потпису ових фотографија написао „Српска варварства према Албанцима“. На тај начин директно је, без предумишљаја пласирао лаж, а жртве прогласио џелатима.

Фројндлихову „књигу“ – „Албанска голгота: оптужница против истребљивача албанског народа“, многи историчари сматрају запаљивим пропагандним памфлетом који представља почетак аустроугарске антисрпске пропаганде у време уочи Првог светског рата, а самог аутора њеним утемељивачем.

У свом спису Фројднлих је „сабрао“ податке из текстова објављених у француској, аустријској, италијанској, немачкој, енглеској, данској, румунској, руској, америчкој, али и српској опозиционој штампи у време Првог и Другог балканског рата, о наводним ратним злочинима српске војске над албанским живљем. У тим извештајима, а први је стигао из листа „Албански коресподент“ који је основао и уређивао управо Лео Фројндлих, говори се о масовним погубљењу Албанаца, тешким разарањима албанских градова, спаљивању села, пљачкању кућа, клању и вешању становништва, силовању жена и девојчица, насилном покрштавању католика…, о зверству српске војске од Приштине преко Урошевца, Ђаковице, Призрена и Љуме, до Крује и Драча. У једном таквом извештају „Дејли телеграфа“ чак пише да су „сви ужаси историје премашени зверствима која су починиле српске трупе“. Оно у чему се ти извештаји не слажу јесу жртве чији се број, очигледно насумично, процењује од 12.000 и 25.000 до чак 120.000. Истине ради, треба рећи и да је ову највишу процену броја наводних жртава током 1912. и 1913. године, у свим „албанским областима под српском контролом“ дао Коста Новаковић (1886-1939), у то време члан Српске социјалдемократске странке, а касније један од оснивача и руководилаца Комунистичке партије Југославије, чији је најзначајнији спис „Македонија Македонцима, земља земљорадницима“. Свој „допринос“ дао је и Димитрије Туцовић (1881-1914), такође социјалдемократа, у својој књизи „Србија и Арбанија“. Колико Албанци чак и данас цене његов став и дело, показује што једна од централних улица у Урошевцу и дан.данас носи његово име.

Увидом у ове новинске написе, јасно се види да, иако су их потписивали различити аутори, изгледају као да су изашли из истог пера. Осим тога, треба знати и да је, на пример, извештаје за лондонски „Дејли мејл“, бечки „Рајхпост“ и „Њујорк тајмс“ писао исти ратни дописник – Херменегилд Вагнер.

Истовремено, насупрот ових новинских чланака, стоје званична историја и званични извештаји страних конзула из тог времена. У њима се, готово без изузетка наводи да примедби на понашање српске војске – нема.

А, ко је Лео Фројндлих, аутор „Албанске голготе“? Рођен је 1875. у Биелиц-Бјали, у богатој јеврејској породици. Године 1900. оженио се са Еми Кеглер, истакнутом чланицом Социјалдемократске радничке партије Аустрије. Био је публициста, једно време члан аустријског парламента, почасни конзул Албаније у Бечу и велики пријатељ барона Ференца Нопше, албанолога, који га је повео на Албански конгрес одржан у Трсту од 27. фебруара до 6. марта 1913, на којем је Аустро-угарска желела да за краља Албаније постави Хабзбурга, а Нопша је чак сам и формално затражио да влада овом земљом. Сам Нопша је тада описао Фројндлиха речима: „Довео сам са собом др Леа Фројндлиха, бившег социјалистичког посланика из Беча, који је, у тренутку када је Албанија постала занимљива, вешто основао лист ‘Албански коресподент‘ који се налази на услузи политике моћи Аустро-угарске“. Током Првог светског рата, Фројндлих је био аустроугарски војник, припадник њених снага стационираних у северној и централној Албанији. По завршетку Великог рата, радио је за Ахмет бега Зогуа, који је 1928. постао краљ Албаније. Тридесетих година прошлог века, Фројндлих је интензивно радио на повећању трговинских и економских односа између Албаније и фашистичке Немачке, а остало је забележено и да је на нацистички поздрав „Хајл Хитлер“ одговарао са „Хајл Зогу“. Неки савременици су га описивали као „немилосрдног профитера и улизицу“.

У случају текста савременог, на друштвеним мрежама иначе врло активног албанског историчара Шерадина Берише, који фотографије монструозних злочина усташа над Србима у Другом светском рату, потписује као зверства Срба над Албанцима и притом их, да брука буде већа, дислоцира у време Балканских ратова, може се рећи да је школски пример „спиновања“, од првог до последњег реда, укључујући и фотографије.

Осим увода који гласи: „Аустријски писац Лео Фројндлих (1875-1953) с правом је 1912 – 1913. године назвао годинама злочина и истребљења Албанаца од Срба. Зато је своју књигу насловио: Albanienes Golgotha (Албанска голгота) и објавио у Бечу 1913. године“, заправо и нема више ниједна његове реченице. Све што је урадио је понеки јефтин, политикантски коментар уз преношење навода из Фројндлиховог памфлета, као и подметање лажних фотографија. Истина, трудио се да изабере најмонструозније „примере ’српских‘ злодела“.

Тако на самом почетку, како каже, српску суровост описује следећи Фројндлихов извештај, при чему ни један ни други не наводе место где се то збило: „Стотине и хиљаде масакрираних лешева плутале су рекама. Они који су могли да избегну болести, глад, метке из пешадијских пушака и гранате српске артиљерије окупљали су се на одређеним местима, али су добијали метак у главу. Највише су страдали они који су се крили у својим кућама. (…) Лако су пронађени и заклани као медведи. Највеће тортуре претрпеле су Албанке, које су силоване, потом везане, стављене су им капуљаче, покривене су сламом и живе спаљене. Ако су биле трудне, бајонетом су им распорили стомак, а по извлачењу детета из материце стављали су га на врх бајонета или сабље. После масакра, Срби су пили вино, певали и играли. Било је случајева да су приликом клања крв сакупљали у чаше и њоме отварали гозбу“. Ниже тако Бериша изводе из новинских написа које је Фројндлих сакупио у свом памфлету, а међу њима и чланак „Крсташки рат“ извесног професора Шимана (при чему не пише његово име), у коме се наводи да „Срби воде геноцидни рат против Албанаца. Они хоће да истребе цео народ – корен и грану“.

Управо ово је теза која и те како одговара данашњим албанским политичарима, њиховим менторима и тужби за геноцид коју најављују против Србије. Зато не чуди што Албанци последњих година неуморно подсећају на дело Леа Фројндлиха и све чешће га репринтују.

Намера аутора ове две, али и сличних објава на друштвеним мрежама су јасне и не могу довести у недоумицу ниједног иоле образованог човека, али данашње генерације се, нажалост, углавном васпитавају на интернету и на њихов став утичу друштвене мреже, па овакве подметачине могу лако да прихвате као истину. Наше је да им одговоримо документованом историјском грађом.

Ј.Матијевић