Униформа пилота кога су спасли припадници Југословенске војске у отаџбини (Из књиге „Сломљена крила Златибора) Фото: Политика
У књизи „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића описано је како су народ и припадници Југословенске војске у отаџбини 1944. спасли 47 савезничких ваздухопловаца
Ужице – Деценије су минуле, а у Америци још има трагова сећања на код нас дуго прикривану четничку акцију спасавања америчких авијатичара на Златибору 1944. године, којој је посвећена књига „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића из Ужица.
Подсећа ова књига да су савезнички авијатичари, оставши у ратном вихору без крила, искочили на непознату територију у страху да ће их непријатељ убити или заробити. Припадници Југословенске војске у отаџбини и народ Златибора су спасли, нахранили и помогли да се у матичне јединице врати шест посада са укупно 47 ваздухопловаца. Авијатичарима је тако омогућено да поново полете, али су људи који су их спасли заувек остали „сломљених крила”. „У историји коју је комунистичка власт код нас после рата писала није било места за причу о спасавању савезничких авијатичара на Златибору 1944. године. Она се одиграла у драматичним условима грађанског рата, у време када су савезници коначно отписали покрет Драже Михаиловића, а сву војну помоћ преокренули Титовим партизанима”, наводи аутор.
Дело „Сломљена крила Златибора” наишло је на посебан одјек (распродато је и без промоције), па је недавно објављено и друго, допуњено издање. С новим подацима из САД, будући да је аутор у међувремену ступио у контакт са још неким од потомака спасених авијатичара. Они су приложили материјал и исказали заинтересованост да посете земљу и народ који је спасао њихове претке, истиче Ђерић и наводи једну од тих животних прича.
– Ален Карико из Тексаса био је командир 37 авијатичара који су се у току лета 1944. године окупили у Сирогојну на Златибору. У то време на служби у Златиборском корпусу био је капетан Јован Јовановић Деда, бивши командант Јужноморавског корпуса. Он је на парчету падобранског платна извезао четнички амблем са својим надимком и натписом: „За краља и отаџбину, слобода или смрт!”. Приликом поздрава са авијатичарима Јовановић је амблем поклонио Карику. По повратку у Америку Ален је амблем чувао уз своју свечану униформу, која се и даље налази у власништву његове породице – открива Дејан Ђерић, додајући да му је фотографије амблема и униформе уступио Аленов унук Дејвид Карико. Аленови потомци откупили су 10 примерака књиге „Сломљена крила Златибора” и изразили жељу да посете Србију.
У прилогу се налази и необјављено писмо генерал-мајора Натана Твајнинга, команданта 15. ваздухопловне армије, упућено ђенералу Дражи Михаиловићу августа 1944, после евакуације из Прањана: „Драги генерале, пишем Вам ово писмо примивши Ваше од 30. јула 1944. године, заједно са врло интересантним поклонима које сте били љубазни послати ми. Ја ћу их увек чувати у топлој успомени, у име онога што сте Ви и српски народ учинили како бисте омогућили успешну евакуацију драгоцених америчких авијатичара. Ова сарадња представља важан допринос у борби против заједничког непријатеља. Помоћ коју сте Ви, Ваши команданти и српски народ несебично пружили, упркос значајној личној жртви и опасности у многим приликама, изузетно цене не само официри и војници 15. ваздухопловне армије, већ и највиши амерички војни ауторитети који су обавештени о ситуацији…”
Књига „Сломљена крила Златибора” наишла је и на позитивне стручне оцене. Она, како је написао академик Матија Бећковић, доноси толико новог и драгоценог, сведочи о сломљеној савести Србије. Члан Крунског већа Душан Бабац хвали истраживачке напоре младог ужичког аутора и закључује: „Овом књигом Дејан Ђерић није само исправио вишедеценијску неправду према својим прецима, комшијама, земљацима, већ најавио да долази још један талас младих истраживача који се не мире са вишедеценијским историјским фалсификатима”.
Бранко Пејовић
