За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
GvozdeniPuk.rs, 7. 1. 2023, Дарко Николић: Чудесни Србин за кога многи данашњи Срби нису ни чули – Милош Васић
На овој фотографији су британски војници. Одушевљени, јер пред њих, на Солунском фронту, излази чувени Србин. За кога многи данашњи Срби нису ни чули. Погледајте само то одушевљење. И то неких странаца, на територији која им и није нешто битна, нити су их у кући, као клинце, учили о њој,…
Политика, 4. 1. 2023, Расветљавање ратних и поратних судбина припадника ЈВ(уО)
Књига Дејана Ђерића „Тежина заклетве” својеврсно је подсећање на епопеју Југословенске војске у отаџбини у ужичком крају Ужице – Војевали су храбро у ратовима за ослобођење Србије и служили народу, краљу и отаџбини. Кад је букнуо Други светски рат, а зреле године их стигле, нису се склонили и заклетву погазили,…
Српска историја, 25. 12. 2022, Почиње снимање филма о страдању српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата [Мапа]
Карл Петерсен из немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3.935 мушкараца, 3.255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих…
РТРС, Срна, 29.12. 2022, Књига о српском страдању у Тузли доступна на сајту Републичког центра за истраживање злочина
Књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ од данас је доступна на сајту Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Књига је објављена у години у којој се навршава 30 година од егзодуса српског народа тузланске регије и свједочи о злочину над припадницима…
Политика, 2. 1. 2023, Погоршан положај Срба у Федерацији БиХ, остало их свега 1,64 одсто
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Положај Срба у Федерацији БиХ (ФБиХ) у 2022. години додатно је погоршан, а њиховој број, према проценама, смањен на само 36.000 или 1,64 одсто, изјавио је председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић. Он је за Срну рекао да, с обзиром на то да…
Политика, 29.12.2022, Саво Штрбац: Како је угушена измишљена побуна „србочетника” са сплитског подручја
Од кадa је у октобру прошле године на овим страницама објављен мој текст „Хрватски закон о ратним цивилним жртвама”, више десетина Срба је поднело захтеве за признање статуса „цивилног страдалника”. У томе им, поред „Веритаса”, помаже и СНВ из Загреба и хрватски „бранитељ и звиждач” Ивица Бачић, о којем сам…
Не заборављамо – Памтимо
![Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19821-350x200-no.jpg)
Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]
У гатачком селу Добреља, данас се навршавају 82 године од комунистичког злочина. Тим поводом, у цркви Светог Николе служен је помен за тридесет девет мјештана, стараца, дјеце и жена, које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона.
Крв мученика је увијек била сјеме за нове хришћане, рекао је свештеник Саша Којовић, који је подсјетио на страшне злочине који су се дешавали. У свом обраћању потомцима, али и свима који су дошли да одају почаст настрадалим жртвама, додао је да је боље да будемо они који имају вјеру а страдају, него да будемо на страни оних к[...]
![Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи - Међународна конференција [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13884-350x200-no.jpg)
Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи - Међународна конференција [Видео]
Уживо на каналу Глас јавности у суботу и недељу, 22. и 23. априла од 10 сати преносимо конференцију “Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи”. Поводом Дана Јасеновца истакнути домаћи и страни стручњаци и преживела деца из јасеновачких логора говоре на скупу у Хотелу М у Београду.
Организатор овог важног догађаја, Институт за истраживање Јасеновца, под руководством њујоршког професора Барија Литучија, годинама ради на утврђивању истине о размерама геноцидног страдања српског народа у НДХ за време Другог светског рата. Када је реч о размерама, Институт се ни у једном тренутку није устру[...]
Спутњик, 30.11.2020, На спомен-табли Диани Будисављевић писаће "спасла углавном српску децу"
Сенат града Инсбрука одлучио да на родној кући Диане Будисављевић постави спомен-плочу на којој ће писати да је спасавала углавном српску децу из логора НДХ.
Чланови Сената и Одбора за културу града Инсбрука су 18. новембра на седници Сената града Инсбрука једногласно усвојили коначну верзију текста на спомен-табли за Диану Будисављевић (девојачки Обексер). Усвојен текст који ће стајати на спомен-плочи глаи:
Диана Будисављевић из Инсбрука је током Другог светског рата уз помоћ других подржавалаца спасла више хиљаде претежно српске деце из концентрационих логора фашистичког усташког режим[...]
Вечерње новости, 21. 5. 2023, Први српски докторант војне социологије на Сорбони
О ПЕШАДИЈСКОМ пуковнику, социологу и професору Тодору Љ. Павловићу из Јагодине, првом српском официру који је докторирао на Сорбони и првом српском школованом социологу, готово да ништа није написано, чак се и не помиње у Споменици погинулих и умрлих српских официра 1912-1918. године.
- Чак нема ни одредницу у Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој, у којој су обрађени многи заслужни српски официри, од којих је већина испод његовог нивоа - наводи пуковник у пензији мр Велимир Иветић у тексту "Официри из Јагодине - најзаступљенији припадници врха војне интелектуалне елите Краљеви[...]
Политика, 16.11.2020, Проф. др Слободан Чикарић: Kратка прича о великом злочину
„Банијски трокут” је географско подручје између река Уне и Саве. Врх овог троугла чини ушће Уне у Саву (код Јасеновца), краци су реке Уна и Сава, а база је дуж која повезује Суњу уз Саву и Костајницу уз реку Уну.
доњем делу овог простора смештена је релативно мала банијска општина са насељима: Дубица (административни центар општине), Церовљани, Живаја, Слабиња и Баћин. У Дубици и Церовљанима живели су Срби и Хрвати, у Живаји и Слабињи Срби, а у Баћину Хрвати (у време владавине Марије Терезије ту су живели Срби који су прешли у католичку веру и „постали” Хрвати). Укупан број становника у ов[...]
