За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 12. 2023, Удба – најјача кад је била невидљива
Управа државне безбедности (Удба) свој живот je почела марта 1946. године, а први закон којим се уређују послови државне безбедности донет је тек двадесет година касније Дух у тешком, црном шињелу који се обрачунавао прво са непријатељима власти, а затим и са отпадницима партијског курса. Хоботница која је стигла да…
Вечерње новости, 5. 12. 2023, КАМЕНИ ЦВЕТ ДА БУДЕ НА УНЕСКОВОЈ ЛИСТИ: Захтев 35 земаља Загребу – Инсистирају на новим истраживањима у Јасеновцу
ПУНИХ шест месеци није се знало које је препоруке Влади Хрватске дала експертска група коју је формирала ИХРА (Међународна алијанса за сећање на Холокауст), почетком јуна, када је обишла Спомен-подручје „Јасеновац“. Сви покушаји чланица ове међудржавне организације да нешто сазнају падали су у воду јер су хрватски званичници препоруке –…
Политика, 5.12.2023, Саво Штрбац: Стечај на Светог Николу
Хрватски медији су 22. новембра ове године објавили вест под бомбастичним насловима да се над Српском православном црквом, Епархијом загребачко-љубљанском проводи стечај, коју су преузели и сви медији у региону. Не знајући о чему се ради, потражио сам извор ове вести и нашао сам га у загребачким „Вечерњим новостима“ које…
Вечерње новости, 4. 12. 2023, ВАЖНА ИСТОРИЈСКА ГРАЂА: Објављена обједињена сведочанства 7.536 Срба о паклу логора у усташкој НДХ
ТЕБИ, Србијо, благородна и предобра мајко наша, упућујемо данас све молитве наше. Теби, благословеној хранитељки приљежној и утјешитељки нашој једнородној. Уз Христос Васкресе, озарена љепотом и добротом дјела твојих, дјеца Твоја, Теби пребјегла кличу Ти данас громогласно: Хвала Ти и слава, Србијо лијепа! Ово је део захвалнице коју је у… Петровград.org, 4. 12. 2023, Др Момчило Диклић – Српско питање у Хрватској [2016]
Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац и низа студија о начину решавања српског питања у Хрватској, говорио је о овим темама у запаженом интервјуу са Трифком Ћоровићем главним уредником листа Српско коло 2016. године. Петровград.орг Вам га преноси у целини, јер сматрамо да научне синтезе овог нашег уваженог научног… РТ Балкан, 4. 12. 2023, Сајмиште: Душегупка у Београду и две и по године затвора за команданта логора
Сајмиште је највећи нацистички логор на територији данашње Србије кроз који је прошло 40.000 затвореника, а 17.000 њих је убијено, подсетила је на отварању научног скупа посвећеног овом логору в.д. директора Меморијалног центра Старо сајмиште Кринка Видаковић Петров Радови на једном од најпрепознатљивијих симбола Старог сајмишта који су почели у…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 1.6.2017, Масакр у Ледићима. у коме су убијане и бебе, и даље без опужнице
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин - клањем, вјешањем или гушењем
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. ЈУНА /СРНА/ - У селу Ледићи, код Трнова, у суботу, 3. јуна, биће обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села.
Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле - најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године[...]
РТРС, Срна, 16.9.2020, Пробој Солунског фронта - побједа за историју
Послије тродневне офанзиве, која је почела 15. септембра 1918. у раним јутарњим часовима, Прва и Друга српска армија пробиле су 17. септембра Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату.
Мјесец и по дана касије капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка.
Пробој Солуског фронта представља један од најважнијих догађаја у српској историји.
Српске снаге "пресјекле" су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје.
При томе, Срби су продирали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да ус[...]
Вечерње новости, 1. 7. 2024, Милош Војиновић: Духовно буђење младог школованог покољења: У свим школама, свакога јутра настава је почињала певањем химне, Царевке
ПОРЕД порекла, друга веома значајна карактеристика омладинског револуционарног нараштаја је њихово школовање.
Већина младобосанаца чинила је прву генерацију сељачких синова који су имали прилику да се школују у знатнијем броју. Школовање, односно излагање утицајима литературе коју су читали, суштински је одредило деловање „Младе Босне“. Њени чланови ће инспирацију за своје политичке акције тражити управо у литератури коју су читали. Било да се радило о плановима да се сељацима држе предавања или о припремању атентата, узори, оправдања и идеје су тражени у прочитаним књигама. Стога не чуди д[...]
Глас Српске, СРНА, 7. 7. 2023, Сребреница: Представљен Атлас злочина над Србима
У Сребреници је вечерас отворена меморијална, културно-спортска и хуманитарна манифестације "Петровдански дани" и представљен "Атлас злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату", који је приредио и објавио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Традиционална манифестација "Петровдански дани" организују се у знак сјећања на велико српско страдање на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца.
Отварајући овај меморијал начелник општине Младен Грујичић рекао је да се "Петровдански дани" организују како би се сачували од заборава он[...]
Искра, 12. 9. 2023, Владимир Умељић: Опомене и искуства Србоцида хрватске државе 1941-1945.
На предстојећем Сајму књига, пажњу привлачи један врло захтевни (и ни у ком случају рутински) пројекат издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, наиме, објављивање две мултидисциплинарно конципиране и комплементарне научне студије историчара, православног филозофа и књижевника Владимира Умељића, једна са научно-историјским тежиштем а на тему геноцида над Србима у хрватској држави 1941-1945, насловљена: „Када мртва уста проговоре (О Србоциду хрватске државе 1941-1945)“ и једна језичко-филозофска: „Истина у свету релативизма и нихилизма или како се влада људима“.
Oвде нешто скраћени и модификовани у[...]
