За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 12. 2023, Удба – најјача кад је била невидљива
Управа државне безбедности (Удба) свој живот je почела марта 1946. године, а први закон којим се уређују послови државне безбедности донет је тек двадесет година касније Дух у тешком, црном шињелу који се обрачунавао прво са непријатељима власти, а затим и са отпадницима партијског курса. Хоботница која је стигла да…
Вечерње новости, 5. 12. 2023, КАМЕНИ ЦВЕТ ДА БУДЕ НА УНЕСКОВОЈ ЛИСТИ: Захтев 35 земаља Загребу – Инсистирају на новим истраживањима у Јасеновцу
ПУНИХ шест месеци није се знало које је препоруке Влади Хрватске дала експертска група коју је формирала ИХРА (Међународна алијанса за сећање на Холокауст), почетком јуна, када је обишла Спомен-подручје „Јасеновац“. Сви покушаји чланица ове међудржавне организације да нешто сазнају падали су у воду јер су хрватски званичници препоруке –…
Политика, 5.12.2023, Саво Штрбац: Стечај на Светог Николу
Хрватски медији су 22. новембра ове године објавили вест под бомбастичним насловима да се над Српском православном црквом, Епархијом загребачко-љубљанском проводи стечај, коју су преузели и сви медији у региону. Не знајући о чему се ради, потражио сам извор ове вести и нашао сам га у загребачким „Вечерњим новостима“ које…
Вечерње новости, 4. 12. 2023, ВАЖНА ИСТОРИЈСКА ГРАЂА: Објављена обједињена сведочанства 7.536 Срба о паклу логора у усташкој НДХ
ТЕБИ, Србијо, благородна и предобра мајко наша, упућујемо данас све молитве наше. Теби, благословеној хранитељки приљежној и утјешитељки нашој једнородној. Уз Христос Васкресе, озарена љепотом и добротом дјела твојих, дјеца Твоја, Теби пребјегла кличу Ти данас громогласно: Хвала Ти и слава, Србијо лијепа! Ово је део захвалнице коју је у… Петровград.org, 4. 12. 2023, Др Момчило Диклић – Српско питање у Хрватској [2016]
Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац и низа студија о начину решавања српског питања у Хрватској, говорио је о овим темама у запаженом интервјуу са Трифком Ћоровићем главним уредником листа Српско коло 2016. године. Петровград.орг Вам га преноси у целини, јер сматрамо да научне синтезе овог нашег уваженог научног… РТ Балкан, 4. 12. 2023, Сајмиште: Душегупка у Београду и две и по године затвора за команданта логора
Сајмиште је највећи нацистички логор на територији данашње Србије кроз који је прошло 40.000 затвореника, а 17.000 њих је убијено, подсетила је на отварању научног скупа посвећеног овом логору в.д. директора Меморијалног центра Старо сајмиште Кринка Видаковић Петров Радови на једном од најпрепознатљивијих симбола Старог сајмишта који су почели у…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 27.7.2017, Помен дјечаку-мученику Слободану Стојановићу
На данашњи дан, прије 25 година, у свом селу Доња Каменица у братуначко-зворничком крају, мучки је убијен дјечак Слободан Стојановић. Тим поводом, код споменика мучки убијеном дјечаку данас је одржан парастос којем су, осим породице и пријатеља, присуствовала и екипа РТРС - а.
Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи пробудили и повели у збјег јер зору нису смели да дочекају у својој кући, због опасности од крвника такозване Армије БиХ. Почело је већ да свањива када су Стојановићи стигли на сигурно. Међутим, дјечак је плачући тражио да се вра[...]
Глас Српске, СРНА, 22. 3. 2022, Обиљежено 80 година од страдања 6.000 Срба у Старом Броду
ВИШЕГРАД- У капели у Старом Броду код Вишеграда служена је литургија и парастос жртвама покоља у овом мјесту који су починиле усташе предвођене Јуром Францетићем на празник Младенци 1942. године.
Протојереј-ставрофор Драган Вукотић рекао је да се на велики хришћански празник сјећамо мученика који су страдали.
"Све више је посјета овом мјесту и данас су били представници власти, омладина и гости из Републике Српске и Србије, што ме као свештеника радује", истакао је Вукотић.
Литургији је присуствово начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и делегација Општинског одбора СНСД-а, који су[...]
![Стање ствари, 1. 3. 2023, Јован Мирић: Извори ужаса [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20830-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 1. 3. 2023, Јован Мирић: Извори ужаса [из Архиве]
Многи преживели казивали су једно: нисмо веровали да ће нас побити. Притом то неверовање везују или за комшије или за државу. Никад није било да држава кажњава невини народ
Од свих покоља Срба у црквама најпознатији је покољ у Глинској цркви Пресвете Богородице који се десио 29. јула 1941. године. Поклано је неколико стотина одраслих мушкараца. О томе покољу сведочио је једини преживели Љубан Једнак, са једне стране, и Хилмија Берберовић, један од кољача, са друге.
По завршеном покољу, када су окрвављени делатници кренули да гледају има ли ко жив и да износе мртве, устао је насред цркве [...]
![Искра, 20. 9. 2021, Владимир Умељић: Срби и клетва станишта на граници светова [из Архиве] На данашњи дан: Аустроугарски ултиматум Србији](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15280-350x200-no.jpg)
Искра, 20. 9. 2021, Владимир Умељић: Срби и клетва станишта на граници светова [из Архиве] На данашњи дан: Аустроугарски ултиматум Србији
Шта је заједнички садржалац три етапе на српском историјском путу – од велике победе 1914-1918, преко Србоцида хрватске државе 1941-1945, до „НАТО-правде“ на крају XX века?
У овом разматрању ставља се следећи модел размишљања на дискусију:
рви покушај уништавања модерне српске државности и следствене анихилизације народа у XX веку се догодио 1914-1918. После победе и барем темпорарног избегавања те судбине, српске водеће елите су се упустиле у фаталну авантуру оснивања заједничке државе Јужних Словена и, поред осталог, та пијемонтска заслепљеност је учинила да не схвате тај рат као само још [...]
Политика, 8. 8. 2022, Августовска сећања на жртве усташа 1941. године
Тог ратног лета, у време Другог светског рата, на подручју данашње Хрватске и БиХ побијене су десетине хиљада Срба
Бањалука – Минула седмица за јавност у Србији и Републици Српској протекла је у знаку присећања и молитви за невине жртве страдале од усташког режима у Независној Држави Хрватској (НДХ) у време Другог светског рата, као и на цивиле страдале у етничком чишћењу у акцији „Олуја” у протеклом рату у време сецесије Хрватске од Југославије.
Сем помена за жртве злодела у „Олуји”, који већ неколико година заједнички организују Србија и РС, минуле седмице је у Меморијалном комплексу Ш[...]
