За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 5. 10. 2023, Српска памти: Планина без дјеце – Сјећање на Козарчане
Козарчани су проживјели животе у паузама ’дугог кретања између клања и орања‘, као што је, говорећи о српској историји, написао књижевник и нобеловац Иво Андрић Идеш ли роде? (Петар Кочић) За козарску породицу Пралица, као и за хиљаде других породица из тог краја, историја је имала кружни ток – од… РТВ Врање, 4. 10. 2023, Александар Динчић: Ослобођење Врања у Првом светском рату
КАКО СУ СРПСКИ СЕЉАЦИ ПОНИЗИЛИ МОЋНУ АУСТРОУГАРСКУ ВОЈСКУ Штаб Прве српске армије је примио 30. септембра обавештење од Врховне команде о прекиду непријатељства са Бугарском и наређење да се армија одмах припреми за покрет у правцу Куманова. Моравска дивизија је своје наступање требало да настави заједно са Дринском, Дунавском…
Вечерње новости, 4. 10. 2023, Геноцид у Старој Србији и Маћедонији: Столеће апокалиптичног страдања српског народа
Јастребов је сведочио о бескрупулозном процесу расрбљавања: убијањем, расељавањем, асимилацијом ПРИЧУ о голготи Срба у 20. веку најлогичније је започети на историјском простору Старе Србије и Македоније који је од Маричке и Косовске битке у 14. веку до данас симбол српског страдања. За ослобођење ових простора у Првом и Другом…
Курир, БСЦ HAPPY, 4. 10. 2023, Српска ми труба затруби! 111 година Гвозденог пука – како су српски спартанци млели непријатеља од Софије до Беча
– Са прокупачке железничке станице 7. октобра 1912. године кренуо је овај пук у ослободилачке ратове. Заправо, кренула су четири пука, први, други и трећи позив Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ и Други прекобројни пук. О њему се мало зна и чинили су га сви они који нису добили позив…
Глас Српске, СРНА, 4. 10. 2023, Усташки симболи осванули на Динари [Мапа]
ДРВАР – Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић осудио је исписивање усташких симбола на Троглаву на Динари, наводећи да је скоро свака српска породица у Дрвару, Босанском Грахову и Ливну током Другог свјетског рата имала губитке управо од усташа. „Становништво које је страдало од нациста и…
Топличке новине, 3. 10. 2023, Игриште: Обележена 111. годишњица мобилизације Гвозденог пука
КУРШУМЛИЈА – Данас је код споменика Гвозденом пуку у Игришту обележено 111 година од мобилизације Гвозденог пука. Свечаности су присуствовали представнициц Војске Србије, Српске православне цркве, руководство општине Куршумлија, више удружења и бројни грађани. Обележавање је почело опелом погинулим ратницима а затим је председник општине Куршумлија Војимир Чарапић одржао говор.…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 3.11.2022, Саво Штрбац: Госпићка зона сумрака
За Госпић је била наредба „етнички очисти”. Убили смо директора поште, болнице, власнике ресторана и којекакве друге Србе. Убиства су извођена метком у чело, јер нисмо имали времена, изјавио је Миро Бајрамовић, један од припадника злогласне Мерчепове групе „Јесење кише”
У Госпићу, Карлобагу и околним местима, у јесен 1991. године, хрватска војска и полиција су, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више места.
„За Госпић је била наредба ’етнички очисти’. Убили смо директора поште, болнице, власнике ресторана и којекак[...]
СПОНА, 29. 11. 2022, Историјско подсећање – Како је погинуо Војин Поповић војвода Вук – један од највећих ратника српске модерне историје, страх и трепет српских непријатеља
На данашњи дан пре тачно 103 године погинуо је један од највећих српских ратника и војсковођа.
Српска историја је имала много непокорних бораца, али је Војин Поповић ипак био степен изнад свих. Србима је ипак познатији по свом страшном надимку – војвода Вук, и био је немилосрдан према непријатељима, а прави пример свим својим војницима. Укратко, био је страх и трепет за све непријатеље српског народа.
Војин је рођен 9. децембра 1881. у Сјеници, а убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац где је похађао школу. Разлог њиховог пребега у Крагујевац из Сјенице, која је тада [...]
СРНА, 30.1.2018, Пакао који су у јамама открили археолози током шездесетих година
Истраживаче који су радили на откопавању /мањег/ дијела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог вијека највише су шокирале бројне дјечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих прије затрпавања јаме земљом...
БИЈЕЉИНА, 30. ЈАНУАРА /СРНА/ - У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те антифашиста, хрватска страна нерадо цитира оне које су вршили ископавања током шездесетих година прошлог вијека и који свједоче да је само у /мањем/ дијелу концентрационог логора у јаме бачено до 130.000[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Бољанић: Обиљежено 77 година од операције Халијард
У селу Бољанић код Добоја данас је организовано обиљежавање и положени су вијенци у знак сјећања на јунаштво и жртве у спасавању савезничких пилота “Халијард - ваздушни мост” прије 77 година.
Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић Тепавчевић у својству изасланика предсједника Србије.
Пошту су одали представници Амбасаде САД у БиХ, Амбасаде Велике Британије у БиХ, Фондације “Халијард”, Трећег пјешадијског Република Српска пука, те града Добоја.
На церемонији Бољанићу истакнуте су за[...]
![РТВ.рс, Танјуг, 27. 10. 2024, Гујон: Од доласка Куртија на власт 81 напад на косметске Србе, а нијдан није добио судски епилог [Twitter]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22831-350x200-no.jpg)
РТВ.рс, Танјуг, 27. 10. 2024, Гујон: Од доласка Куртија на власт 81 напад на косметске Србе, а нијдан није добио судски епилог [Twitter]
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон објавио је данас на свом налогу на друштвеној мрежи X мапу свих физичких напада и полицијске бруталности према Србима у АП Косово и Метохија, од кад је власт преузео премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, нагласивши да се у том периоду догодио 81 етнички мотивисан напад на Србе.
„Да ли сте знали да је од доласка Албина Куртија на власт забележен 81 етнички мотивисан физички напад на Србе на Косову и Метохији? То је скоро један напад по седмици. Напади укључују физичке нападе, убоде ножем, рањавања из ватреног [...]
