За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, СРНА, 26. 1. 2024, Грајф: Живановић платио високу цијену за ставове о Јасеновцу [In memoriam]
Израелски стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф поручио је данас у Београду да је професор Србољуб Живановић платио високу цијену за бескомпромисне ставове о концентрационом логору за истребљење Јасеновцу којим су хрватске усташе управљале екстремном окрутношћу и гдје је убијено више од 700.000 невиних Срба, Јевреја и Рома. Грајф је…
Вести, 25. 1. 2024, Отимање светиња
Све учесталија присвајања српских цркава и манастира само су део оркестриране кампање која за циљ има да све више ограничава основна права СПЦ, али и слободу приступа појединим верским објектима, оценила је за Вести доцент др Јасмина С. Ћирић, професор Универзитета у Крагујевцу и експерт за српску средњовековну баштину. … Вечерње новости, 24. 1. 2024, Алибунар: Споменик војницима 4. коњичког пука ВКЈ стрељаним у Априлском рату
У општини Алибунар, на излазу из Банатског Карловца ка Владимировцу, постављено је скромно спомен обележје, посвећено палим војницима Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године. Реч је о око 40 припадника 4. вршачког коњичког пука, које су после кратке, али жестоке борбе, као ратне заробљенике стрељале немачке окупационе трупе. Било…
e-Veritas, 22.1.2024, Саво Штрбац: Јунаци Равних Котара
ХРВАТСКЕ оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило…
ИН4С, Митрополија, 23. 1. 2024, Плава гробница – 1916. године у Крфском каналу почело сахрањивање српских војника – На данашњи дан
Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нијесу појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су…
РТВ, 23. 1. 2024, Годишњица Новосадске рације: „Ледена тишина“ коју не смемо заборавити
НОВИ САД – Годишњица Новосадске рације обележена је на Кеју жртава рације. Рација хортијевске Мађарске почела је 4. јануара 1942. године, убијањем у Шајкашкој, настављена је у Новом Саду, а завршена 25 дана касније у Бечеју. Историчари говоре да је убијено више од четири хиљаде људи, највише Срба и Јевреја.…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, 10. 6. 2023, Обиљежена 31 година од злочина над Србима у Чемерну [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14522-350x200-no.jpg)
РТРС, 10. 6. 2023, Обиљежена 31 година од злочина над Србима у Чемерну [Мапа]
Код Спомен-обиљежја у мјесту Чемерно код Илијаша служен је парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 31 годину на звјерски начин убили припадници такозване Армије БиХ.
Парастосу су присуствовали изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Републичке организације заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац и помоћник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић.
Након парастоса код спомен-обиљежја, на мјесту на којем су убијени српски цивили, положени су вијенци и цвијеће.
Ма[...]
![СРНА, 3. 6. 2025, Српска памти: Обиљежене 33 године од свирепог убиства 24 српска цивила у Ледићима [Мапа] На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28332-350x200-no.jpg)
СРНА, 3. 6. 2025, Српска памти: Обиљежене 33 године од свирепог убиства 24 српска цивила у Ледићима [Мапа] На данашњи дан
У селу Ледићи на подручју федералне општине Трново данас су обиљежене 33 године од свирепог злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ над 24 српска цивила, међу којима је страдало и дијете од 18 мјесеци Милун Тешановић, а за тај злочин нико није осуђен.
Код споменика у Ледићима служен је парастос српским жртвама, а потом су вијенце положиле породице страдалих, делегација општине Трново, те организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле, од којих је најстарија жртва Иконија Васић имала [...]
РТ Балкан, 7. 5. 2023, Србија је премрежена проусташким удружењима: Како је откривен списак Диане Будисављевић
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић објаснио је зашто јавности није саопштено где је и под којим околностима пронађен списак деце коју је спасила Диана Будисављевић
Недавно је Музеј жртава геноцида објавио списак српске деце које је од сигурне смрти у усташким логорима спасла Диана Будисављевић. Директор те институције Дејан Ристић каже да је био у прилици да првој особи са списка лично саопшти истину о пореклу и правом имену и презимену.
"С тим човеком нас је повезала историчарка Наташа Матаушић, која је докторирала на тему Диане Будисављевић и њене акције спасавања српске деце из [...]
![Вечерње новости, 22. 7. 2024, Пребиловци: Стална поставка изложбе поводом 83 године од масакра Срба у Пребиловцима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21352-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 22. 7. 2024, Пребиловци: Стална поставка изложбе поводом 83 године од масакра Срба у Пребиловцима [Мапа]
Поводом обележавања 83-годишњице једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом у Другом светском рату, Музеј жртава геноцида приређује сталну изложбену поставку "Пребиловци 1941", која ће бити отворена у Дому културе Свети краљ Милутин 5. августа.
Поставку ће отворити министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић, а аутори су историчари Јасмина Тутуновић Трифунов, виши кустос у Музеју жртава геноцида, Предраг Лозо и Драгослав Илић из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, и Бојан Арутина, в. д. директора Музеја жртава геноцида,[...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 23.7.2018, Обиљежено 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука
Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у фочанској општини, за које још нико није одговарао.
На гробљу Божовац у Фочи обиљежено је 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука. 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије Р.БиХ из Горажда, у нападу на шире подручје Јабуке, нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу спалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата, Дејтонским мировним споразумом, припала Федерацији БиХ.
Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у [...]
