За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 3. 11. 2023, Исписани усташки симболи на таблама у српским повратничким селима
Усташки симболи исписани су на саобраћајној табли у српским повратничким селима у Ливањском пољу, што је изазвало узнемирење малобројних мјештана. Мјештани српских села у Ливањском пољу јутрос су потврдили да су симболи исписани на табли на којима су означена српска села Богдаше, Врбица, Радановци и Бојмунте. Графити су узнемирили мјештане…
Политика, 21. 10. 2023, Каранско јеванђеље
Недавно, с уживањем, „Политикином Магазину” прочитао сам репортажу о манастиру Никољу у Овчару. У тексту се помиње и Никољско јеванђеље, али недовољно описано, јер није довољно публиковано. А ово јеванђеље заслужује да се о њему више зна. Кад је Вук Караџић 1820. године посетио Никоље, ту је запазио прекрасно јеванђеље,…
Срна, 1. 11. 2023, На данашњи дан: Српска Прва армија ушла у Београд 1918.
Српска Прва армија под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Београд 1. новембра 1918. године, прешавши 500 километара за само 45 дана у силовитом напредовању послије пробоја Солунског фронта. За свега мјесец ипо дана од пробоја Солунског фронта, који се догодио у ноћи између 14. и 15. септембра, српска војска…
СПОНА, Хан Инфо, 31. 10. 2023, Сећање на стрељане Србe из Тетова [Мапа]
На гробљу у Прекодолцу данас је обележено 80 година од страдања Тетовских мученика, виђенијих Срба који су побијени у Владичином Хану за време Другог светског рата. У новембру 1943. године, након повлачења из Македоније, бугарска окупациона војска ушла је у Тетово и ухапсила десет најугледнијих грађана српске националности. Након хапшења,…
SERBIA and WORLD, 30. 10. 2023, Када мртва уста проговоре – Промоција књиге Владимира Умељића [Видео]
На Сајму књига у Београду, у препуној сали „Иво Андрић“ представљена је књига Владимира Умељића „Кад мртва уста проговоре“, у издању новосадског „Прометеја” из Новог Сада. – О делу су говорили професор др Мило Ломпар и др Радован Калабић историограф и публициста, као и оснивач Прометеја и уредник издања Зоран…
РТ Балкан, 30. 10. 2023, Француска укида српску културну баштину на Космету: Ново Брдо, деспот Стефан и Фадиљ Хоџа [Twitter, FB]
Амбасадор Француске или је превидео историјске чињенице или делује у складу с косовским званичницима Амбасадор Француске у Приштини Оливије Геро огласио се на друштвеној мрежи Икс снимком који приказује „откриће косовског богатог историјског наслеђа у Новом Брду, коме су све заједнице допринеле“, придружујући се на тај начин тенденцијама лажне државе…
Не заборављамо – Памтимо
![Калдрма, 11. 9. 2024, Подменута бомба бугарских терориста у улици Краља Милана [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25648-350x200-no.jpg)
Калдрма, 11. 9. 2024, Подменута бомба бугарских терориста у улици Краља Милана [из Архиве]
Београд је у више наврата био мета напада, углавном усташких и бугарских терориста. О некима се нашироко писало и гајило се сећање на те злочине, док о некима – и дан данас се скоро ништа не зна.
Недавно смо објавили чланак о масовном нападу који се збио у ноћи између 29. и 30. маја 1932. када су у центру на четири локације биле постављене експлозивне направе, и одјекивале јаке детонације.
Сада ћемо остати у истој години само који месец касније. Заокружићемо петак, 30. септембар.
Време је било тачно 7.23. У тим јутарњим сатима улица Краља Милана препуна људи, чиновници су јурили на по[...]
![Политика, 11. 9. 2023, Помен за Србе убијене у Шипову у време НДХ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16188-350x200-no.jpg)
Политика, 11. 9. 2023, Помен за Србе убијене у Шипову у време НДХ [Мапа]
Сваког 11. септембра житељи овог краја окупљају се код спомен-обележја на Шиповачким барама да би одали почаст невино страдалим, каже свештеник Драган Шкалоња
Бањалука – Мало место Шипово је један од бројних градића у Босни и Херцеговини који су синоним за масовно страдање Срба на почетку Другог светског рата. Уз Сански Мост, Бихаћ, Бањалуку, Пребиловце, Стари Брод и многа друга стратишта широм тадашње НДХ, и Шипово је једно од места масовног страдања у процесу истребљења који је системски спроводила Независна државна Хрватска (НДХ) не само у логорима, већ и масовним убиствима по селима и г[...]
СРНА, 9.11. 2023, Филм и споменица ’Осамдесет година ћутања‘ трајна успомена и опомена
Документарни филм и споменица "Осамдесет година ћутања" остаће трајна успомена и опомена на оно што су усташе учиниле у Раковцу, у Јеловцима и околним селима паљанске општине, истакнуто је на вечерашњој промоцији на Палама, одакле су Срби упозорени да не буду склони забораву и да чувају сјећање на српске жртве.
Члан Комисије за његовање традиције у Борачкој организацији општине Пале Лазар Шкобо рекао је да филм прати и споменица, која говори о усташким злочинима у Раковцу, у Јеловцима и околним селима гдје је од 11. до 16. новембра 1943. године страдало 325 цивила, од којих 143 дјеце до 14 [...]
Вечерње новости, 2. 11. 2018, У Шапцу памте зверства окупатора
Свечано обележен век од завршетка Првог светског рата. Сваки други Мачванин 1918. године није дочекао ослобођење
СВЕЧАНОМ седницом Скупштине града, Шабац је у петак обележио век од завршетка Првог светског рата после којег је добио и симболичан назив "српски Верден". На огромна разарања и цивилне жртве су подсетили др Сања Петровић Тодосијевић из Института за новију историју Србије, писац Александар Гаталица, који је за роман под насловом "Велики рат" добио награду часописа НИН, и др Ставрула Маврогени из Универзитета "Македонија" у Солуну.
Још једном се чуо податак да од 14.000 Шапчана,[...]
![Политика, 3. 9. 2023, Јасеновац није једино српско стратиште у НДХ - Дечји плач из бездана херцеговачких јама [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28297-350x200-no.jpg)
Политика, 3. 9. 2023, Јасеновац није једино српско стратиште у НДХ - Дечји плач из бездана херцеговачких јама [из Архиве]
Једно од највећих и најзначајнијих католичких светилишта у 20. веку никло је у Међугорју у близини јаме Голубинка, у коју су усташе само у једном дану у августу 1941. бациле 237 деце из Пребиловаца.
На свега два километра од страшног стратишта где су свирепо убијена српска деца наводно се указала Госпа. Брдо указања у протеклих 40 година посетило је више од 40 милиона католика из целог света али изгледа да нико од њих никада није чуо плач невине деце која и данас вриште из понора оближње јаме у Шурманцима
Званична историја после Другог светског рата деценијама нас је учила да је устанак у Ј[...]
