Ћирилица, илустрација Фото: интенрет
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је, поводом Међународног дана матерњег језика, да у Србији треба да сазри свијест о томе да међу њеним важним одговорностима јесте и одговорност за национални језик, који чува национални и културни идентитет, а слободно се може рећи и суверенитет.
Танасић, који је и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске, навео је за Срну да се на Међународни дан матерњег језика треба запитати каква је српска језичка ситуација и шта је за годину дана, од прошлог 21. фебруара, учињено на њеном побољшању.
Он је указао да је посљедњих година дошло до промјене односа српске културне јавности о значају српског језика и ћирилице, као једних од најбитнијих српских идентитетских знакова.
„Не само српска језичка струка, већ је и та културна јавност све незадовољнија статусом и достојанством свога матерњег језика“, истакао је Танасић.
Струка, посебно Одбор за стандардизацију српског језика као највише свесрпско и свеинституционално тијело задужено за бригу о статусу српског језика, изнијели су, напоменуо је Танасић, све проблеме са којим се суочава српски језик као национални језик, што је посљедица вишедеценијске друштвене небриге, те су указали на начин за њихово рјешавање.
„Али, за то је потребна и политичка воља државе. Увијек истичем да се у уређеним и срећним државама, а то говори и наука – социолингвистика, језичка политика осмишљава и спроводи у доброј сарадњи државе и струке“, рекао је Танасић, додајући да ће се то догодити када у Србији сазри свијест.
У том погледу, истакао је Танасић, Закон о језику и ћирилици из 2021. године, иако није свеобухватан и у свему добар, могао би послужити као основа, те додао да тај акт обавезује државу, која га још не спроводи довољно одлучно, а држава зна како треба, кад хоће.
Највећа опасност за трушавање српског језика је однос државе према њему
Говорећи о највећим опасностима по српски језик у данашње вријеме, његову синтаксу, граматику и рјечник, Танасић је навео да је „са оваквим односом државе, највећа опасност да се он (српски језик) даље урушава, да расте запуштеност српског стандардног језика на свим нивоима„.
Он је указао и на то да се српском језику, пошто му нису враћени статус и достојанство какво треба да има као национални језик, не придаје значај нигдје у животу, а свуда је присутан као службени.
Танасић је истакао да постоји опасност да се то продужи, да се и даље не тражи владање српским стандардним језиком, а мали број часова у школи, такође, води даљем сиромашењу изражајних могућности оних који се њиме служе, те владању малим фондом ријечи, односно не сиромашењу српског језика као таквог, већ сиромашењу језика оних који су сиромашни знањем и духом.
Повући закон о родној равноправности због погубног мијешања у српски језик
Говорећи о законској области, Танасић је напоменуо да примјена Закона о родној равноправности, који је написан без консултација са језичком струком, а третира родносензитивни језик, представља потврду да се много касни са уређењем српске језичке ситуације у односу на ситуацију са другим националним језицима, мањим и већим у Европи.
„Зато идемо корак напријед у даљем разарању српског језика. Закон о српском језику и ћирилици још никако да заживи, а иста држава је донијела оба та закона. Иста држава је дужна да брине о њиховој примјени“, рекао је Танасић.
Он је додао да није само језичка струка незадовољна Законом о родној равноправности јер је вишеструко штетан.
То се, напоменуо је Танасић, може видјети и из зборника са скупа „Положај српског језика у савременом друштву„, одржаног у Матици српској 3. јула 2021. године, као и са недавног скупа одржаног у организацији Српске православне цркве, те на основу иступања многих других научника, али и тога што је Закон на суду.
„У питању је озакоњено насиље над српским језиком и његовим говорницима са идеолошких позиција, идеолошки инжењеринг какав није ниједан ауторитарни режим спроводио, ни Црвени Кмери“, оцијенио је Танасић.
Он је указао да Закон о родној равноправности мора бити повучен, не само због погубних накарадних мијешања у српски језик, већ и зато што се не заснива ни на Уставу, ни на праву, ни на научним чињеницама, те ни на националном интересу, којем је супротан.
