За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 15. 4. 2024, Живадин Јовановић о резолуцији о Сребреници: Шолц би да Србе прикаже горим од нациста
Запад сматра да српски народ није вредан постојања и поштовања већ је светски парија, оцењује некадашњи шеф некадашњи министар спољних послова Југославије поводом најављене резолуције о Сребреници која би требало да буде представљена на седници Генералне скупштине УН 27. априла Немачка влада предводи акцију да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију…
РТРС, 15. 4. 2024, Преминула јасеновачка логорашица Драгиња Балаћ
Јасеновачка логорашица Драгиња Балаћ преминула је данас у 95. години, објавио је Манастир Јасеновац. Бака Драга, рођена Кукић, рођена је 1929. године и одрасла у Јасеновцу. У љето 1942. усташе су бака Драгу и њену породицу отјерале у логор Јасеновац, а породичну кућу спалиле. – Из логора је, заједно са…
Глас Српске, 14. 4. 204, ’Наређење с врха‘: Српском министру забрањено да положи цвијеће у Јасеновцу
БЕОГРАД – Министру без портфеља у Влади Србије задуженом за координацију активности и мјера у области односа с дијаспором Ђорђу Милићевићу данас је забрањено да положи цвијеће и запали свијећу на споменик жртвама усташког логора Јасеновац. Хрватски полицајац му је саопштио да је то наређење „с врха“ и да му…
Глас Српске, 14. 4. 2024, Јован Б. Душанић: Срби не морају измишљати прошлост
За свако друштво, и у свим временима, од изузетне важности је добро познавање сопствене историје, а то се посебно односи на мање народе у садашње време, када постају све гласније агресивне тврдње да треба да заборавимо нашу историју и да решавамо проблеме садашњости и гледамо у будућност. Каже то у… Глас Српске, 13. 4. 2024, Исповијест Србина из Сребренице: Оштрио је нож и пријетио да ће прво клати дјецу
Имао је само 9 година када су његову породичну кућу напали сребренички муслимани. У бруталном масакру војника Насера Орића, убијени су му отац и старији брат који је имао 17 година. Њега су рањеног са 30 гелера у тијелу оставили у животу и одвели у логор, где је трпио свакодневно…
Н1 Београд, 12. 4. 2024, Министарство одбране: Годишњица потонућа брода Драва, потопљеног у херојској борби са нацистима
Припадници Војске Србије обележили су данас годишњицу потонућа речног монитора „Драва“, који је потопљен у Априлском рату 1941. године након херојске борбе са далеко надмоћнијим нацистичким агресором. У спомен на погинуле чланове посаде одржана је комеморативна свечаност на позицији потонућа брода на Дунаву код Челарева. Уз звуке бродских сирена и…
Не заборављамо – Памтимо
НСПМ, РТС, 16. 2. 2023, Двадесет две године од терористичког напада на аутобус "Ниш експреса" код Подујева, убијено 12, рањено 43 Срба. До данас нико није правоснажно осуђен
На данашњи дан, пре 22 године, у бомбашком нападу на аутобус "Ниш експреса" у Ливадицама код Подујева, страдало је дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба док су ишли у Грачаницу на Задушнице. Најмлађа жртва био је двогодишњи Данило Цокић. Једини осумњичени за овај напад Фљорим Ејупи, у другостепеном поступку ослобођен је оптужби и до данас нико није правоснажно осуђен за овај злочин.
Тог 16. фебруара 2001. године нападачи су активирали експлозив постављен у пропусту испод магистралног пута Куршумлија–Подујево у тренутку када је преко њега прелазио аутобус "Ниш експреса" са рас[...]
РТРС, Срна, 3.12.2017, Вишеград: Приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром"
У биоскопу "Доли Бел" у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром" Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године.
Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да сачувају сјећање на хероја Милана Тепића.
"То је прича о патриотизму, о љубави према својој земљи", додао је Лајшић.
Према његовим ријечима, мајор Тепић је један од ријетких који је одржао дату ријеч до краја, те је жртвујући свој живот показао како се воли и искрено брани[...]
Глас Српске, 5.9.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (4) - Звијери из Ивањске
Ивањска је велико село на путу између Бањалуке и Приједора, насељено углавном Хрватима и Србима. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992 - 1995) име села је промијењено у Поткозарје. У Краљевини Југославији и током Другог свјетског рата Ивањска је била општина којој су припадала и околна села. У самој Ивањској већинско становништво били су Хрвати.
Утицај усташке емиграције у Ивањској био је видљив још од 1939. године. Након напада Њемачке на Пољску, Краљевина Југославија вршила је одређене припреме за могући рат са Њемачком. Организоване су војне вјежбе, регрути су упућивани на југословенск[...]
СРНА, Глас Српске, 22.4.2017, По први пут у Великом парку одата почаст убијеним Србима
Сарајево - Делегација Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и породица убијених резервиста ЈНА јутрос је у Великом парку у Сарајеву положила вијенац и одала дужну пошту осморици убијених припадника резервног састава бивше ЈНА из групе "Транспортер".
Ово је први пут да су породице убијених након 25 година од злочина положиле вијенац и одале пошту својим најмилијим на мјесту гдје су страдали.
Предсједник Организационог одбора Мирјана Цабо рекла је новинарима да је на данашњи дан 22. априла 1992. године заробљено осам припадника ре[...]
Војвода Путник на врху Канаде
Хиљаде српских топонима постоји широм планете, један је посебно занимљив и необичан: Планина у Алберти 1918. “крштена” у част српском војсковођи. Путник је висок 2.940 метара
ДРЖАВА Канада, покрајина Алберта, стеновити венац Кананаскис и на њему планина - Путник! Име је добила баш по српском војводи Радомиру Путнику. И тако су је назвали Канађани још 1918. године, одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске у Првом светском рату.
По нашим знаменитим личностима и градовима, носе имена још хиљаде топонима у свету. Чак су се и у свемиру “запатили” Срби, на Месецу постоји кратер н[...]
