За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 23. 10. 2023, На данашњи дан: Годишњица велике Кумановске битке, повратак српске војске на Косово
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату. Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске…
СРНА, 22. 10. 2023, промовисана књига о одликованим припадницима Југословенске краљевске војске
Након судске, потребно је извршити и историјску рехабилитацију антифашистичког покрета отпора ђенерала Драже Михаиловића, јер само објективне и прецизне историјске чињенице могу бити путоказ моралног и духовног напретка српског народа, поручено је у Фочи са промоције књиге о Југословенској војсци у отаџбини. Аутори књиге „Одликовани и унапређени ЈВуО 1941-1945″ Верољуб…
Погледи, 16. 3. 2013, Милосав Самарџић: Крагујевачка трагедија 1941. године [из Архиве] Видео
Шта се дешавало уочи стрељања у Шумарицама 21. октобра 1941, колико грађана је стрељано и каква је улога четника, комуниста и љотићеваца… Атар села Баре, на путу Крагујевац – Горњи Милановац, 14. октобар 1941. Четници и партизани очекују немачку моторизовану колону из правца Крагујевца. Међутим, када је мајор Миодраг Палошевић,… Политика, 21. 10. 2023, Најмлађи српски солунац, Славољуб
Истрча официр и рече да породиљу уведу под шатор а војницима нареди да нађу нарамак сламе. Тако се код Скадра родило мало Српче Чачак – Под кишним небом поред Скадра, средином јануара 1916. испили се малишан, по оцу Танасијевић, кумовском и поповом вољом Славољуб. Тог дана бејаше најмлађи српски Солунац,…
Политика, 20. 10. 2023, Изложба за сузе и опомену
Приказ страдања у Другом светском рату деце избеглица која су била збринута у Матарушкој Бањи изазива тугу али и опомиње да се такво нешто више никада не сме дозволити Краљево – У галерији краљевачког музеја отворена је изложба која употпуњује сазнања о страдању деце током Другог светског рата. Та поставка… Глас Српске, СРНА, 20. 10. 2023, Штрбац: Хрватска види трун у туђем оку, а не види балван у свом
Реаговања званичног Загреба на одавање почасти генералу Драгољубу Михаиловићу у Београду и поруке да се тиме урушавају европске вриједности изазивају и сузе и смијех код оних који и површно прате збивања у Хрватској и њен однос према усташтву, рекао је за Срну директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Он је…
Не заборављамо – Памтимо
![Срби у Бих, RadeLikicBlog, 4. 1. 2018, Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24478-350x200-no.jpg)
Срби у Бих, RadeLikicBlog, 4. 1. 2018, Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба [из Архиве]
На данашњи дан прије 74 године, један млади Херцеговац сјео је за команде ловачког авиона ИК-3, винуо се пут небеских висина над Београдом и заслужио да уђе у легенду. Међутим, суд историје често неоправдано заобиђе јунаке и препусти их забораву.
Ово је прича о том младом Херцеговцу Милисаву Семизу, ваздушном асу и човјеку који је у краткотрајном Априлском рату 1941. године оборио четири њемачка авиона, те тако постао најуспјешнији пилот Краљевине Југославије.
Подаци о његовом породичном поријеклу врло су штури. Зна се да је рођен у Љубушком 1912. године, гдје је завршио основну школу. С[...]
Вечерње новости, 30.11.2018, Операција Копаоник, стравична сведочанства о рату
Горан Минић документовао сведочанства о страдању више од 300 људи у Кривој реци код Бруса 1942. године. Тело мртве мајке сакрило дете. У ваздух дигли цркву са 70 мештана
ДВА дана и две ноћи сисао сам мртву мајку. Имао сам само шест месеци тог октобра 1942. године. Причала ми је то моја баба, која ме је и нашла међу педесет убијених људи. Неким случајем остао сам жив, прекривен лешевима. Сачувало ме је тело мртве мајке - сведочење је Ратомира Николића (76), који је преживео погром у Кривој Реци надомак Копаоника.
Николићево сведочење само је једно од многих које је сакупио и недавно објавио п[...]
Глас Српске, Срна, 2. 12. 2024, Гламоч: Нико није одговарао за убиства рањених заробљених српских војника
Припадник Девете граховске бригаде Војске Републике Српске Слободан Вуковић (22) убијен је рафалом у леђа након што је заробљен и рањен током хрватске војне операције "Зима `94" у рејону Равни долац, а за овај ратни злочин још нико није одговорао, рекао је Срни његов саборац Зоран Ковљенић, који је том приликом заробљен са још двојицом војника.
Ковљенић је испричао да је Вуковић убијен након то је непријатељским војницима рекао да је рањен, а наредбу да је издао командир извиђачко диверзантског одреда 126. домобранске пуковније из Сиња.
"Наредба је гласила `уби`, а не убиј га, као да се [...]
Блиц, 31.8.2017, Обележена 76. годишњица од ослобођења Лознице
Представници градског руководства Лознице, Удружења ратних добровољаца од 1912. до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца, Градског одбора СРС и функционери СРС Вјерица Радета, Зоран Красић и Срето Перић, присуствовали су церемонији обележавања 31. августа, дана када су пре 76 година српски устаници под командом потпуковника Веселина Мисите ослободили Лозницу од немачког окупатора.
После опела на градском гробљу, венци су положени крај спомен-плуче на месту Миситине погибије у центру града и испред његове бисте у Улици Миодрага Борисављевића.
- Да је данас патриотских власти, овај [...]
![Борба за веру, 29. 1. 2024, Предраг Р. Драгић Кијук: Заветни народ [In memoriam - 29.1.2012]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18460-350x200-no.jpg)
Борба за веру, 29. 1. 2024, Предраг Р. Драгић Кијук: Заветни народ [In memoriam - 29.1.2012]
а одмах кажем, има мало издавача чије књиге одишу љубављу. У те малобројне издаваче спада свакако и манастир Рукумија. Никад до сада нисмо имали милоснијег издавача него што је то манастир Рукумија. И то је једини издавач чије књиге у великом тиражу успевају да пређу најважнији пут, а то је пут од себе до другога.
да кажем још нешто, Царев завет Николаја Велимировића није писан као књижевни текст. И више од тога, Царев завет светог владике Николаја није писан као текст за сценско извођење и зато је добро што сте вечерас чули како се уместо ритамског читања, како се уместо сценских пауза и [...]
