За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 8. 2023, Озрен Милановић: Како је амерички „Сторм” постао хрватска „Олуја”
Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да да нису чак ни аутори имена те ратне операције у којој је учествовало око 1.200 плаћеника, махом Американаца Навршило се 28 година од највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, а…
Глас Српске, Срна, 5. 8. 2023, Обиљежавање 28. годишњице погрома: Парастос за жртве “Олује”
БАЊАЛУКА – Свештеници Епархије бањалучке данас су у Бањалуци у Саборном храму Христа Спаситеља служили парастос за страдале у Погрому “Олуја”. Парастос страдалима у хрватској агресији на Републику Српску Крајину, када је протјерано више од 220.000 Срба из Хрватске, а побијено око 2.000, организовао је Документационо-информациони центар “Веритас”. Директор Документационо-информационог…
РТ Балкан, 4. 8. 2023, Миломир Степић: „Гласно ћутање“ о Крајини
Крајина је „пуштана низ воду“ фазно. На погрешан колосек, на коме су све станице погрешне и који води у провалију, скренуло се српским пристајањем да се за бадентеровски принцип поделе СФРЈ прихвати титоистички принцип тзв. АВНОЈ-ских граница Срби рођени у време пада Републике Српске Крајине већ одавно су зрели људи.…
Политика, 4. 8. 2023, Крвничка јуначења Томислава Мерчепа – „ОЛУЈА” ПРЕ „ОЛУЈЕ” (2)
Професор сплитског Правног факултета Никола Висковић, на тврдње да су злочини над Србима у хрватским градовима, пре током и после рата 1991–1995. „били спорадични” и да су их водили „неконтролирани појединци”, одговара да је то „прозирна бајка за дјецу” и да су у убијањима и прогону учествовале политичке странке, највише… Вечерње новости, 3. 8.2023, Обнављају родну кућу Војводе Вука: У Сјеници не заборављају славом овенчаног ратника
У СЈЕНИЦИ, завичају потпуковника Српске војске Војина Поповића (1881-1916), у народу познатијег као Војвода Вук, не заборављају славом овенчаног ратника. Отпочета је акција да се родна кућа претвори у спомен-дом и чува успомена на команданта комитско-добровољачких јединица Српске војске у ратовима с почетка 20. века. После 107 година од погибије…
АТВ-Бл, Срна, 3. 8. 2023, Штрбац: Фрустрирајуће што још није почело суђење хрватским пилотима
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да је страшно фрустрирајуће то што пред судом у Београду још није почело суђење четворици хрватских пилота за бомбардовање колоне српских избјеглица на Петровачкој и Приједорској цести, током Погрома „Олуја“ у августу 1995. године. Он је навео да ће ових дана да…
Не заборављамо – Памтимо
Погледи, 16. 10. 2024, Краљево: Подигнут споменик жртвама нациста и комуниста
Више од осам деценија било је потребно да се Краљево одужи онима који су, не размишљајући тих октобарских јутара о својим младим животима, испуњавали заклетву дату краљу и отаџбини и јуришали да истерају немачког окупатора из града, као и онима који су побијени само зато што нису хтели да служе окупатору и што су били верни свом краљу, својој отаџбини и својој војсци.
У две ране зоре, 14. и 15. октобра 1941. године, живот је поред Ратарске школе оставило укупно 45 припадника Јеличког четничког одреда, а један од њих је био и њихов командант, поручник Јован Бојовић (постхумно унапређен у чин[...]
![Вечерње новости, 19. 2. 2025, Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара - Преминуо на рукама регента Александра [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26058-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 19. 2. 2025, Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара - Преминуо на рукама регента Александра [Мапа]
Када је у нашем листу, у празничном броју за Сретење 2021. године, објављен интервју са архитектом Ивом Оташевићем, потомком породице Бадер, пореклом из Немачке, која је током Великог рата дала двојицу својих синова, Карла и Петра, који су своје животе уградили у темеље победе српске војске, Нишлија Мирослав Величковић, члан Удружења за неговање и чување српске баштине "Кајмакчалан", пронашао је Петров гроб, за којим су потомци трагали више од 100 година.
Овај интервју открива и оживљава причу о двојици браће - Карлу и Петру, који су положили своје животе за победу српске војске. Карл је био [...]
![Политика, 19.7.2016, Свету се мора рећи истина о Србима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8277-350x200-no.jpg)
Политика, 19.7.2016, Свету се мора рећи истина о Србима [Мапа]
Да би дошло до помирења, починиоци злочина морају бити кажњени – каже Кнут Флувик Торесен, мајор норвешког батаљона који је 2004. зауставио Албанце код Чаглавице
Кнут Флувик Торесен је норвешки историчар и мајор са дугим службовањем у иностранству. Две године био је норвешкој мировној мисији у Републици Српској и Сарајеву, а потом две године и на Косову. На Косову је лично био укључен у акцију малог норвешког батаљона од 250 војника који је 17. марта 2004. зауставио 10.000 Албанаца, намерених да униште српско село Чаглавицу, крај Приштине. Тачно је, истиче Торесен, да су друге војске у неки[...]
SavrenmenaIstorija.com, 19.6.2012, Књига као подсећање: Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине...“
Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине – петровско робље и друге жртве села Гојна Гора 1941 -1945.“, 2011.
Прохујале су године од јулских дана ратне 1943. када је немачка казнена експедиција, прошавши падинама Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника одвела на пут без повратка мирне и затечене житеље Гојне Горе, Леушића, Коштунића, Прањана, Дружетића, Каменице, Богданица, Мршеља, Душковаца, Љутица, Скакваца, Мионице… који су потом пострељани, само зато што су окупационе власти спроводиле безумну наредбу вође Рајха, да живот једног Немца у окупираној Србији вреди стотину српских.
Током виш[...]
Danas, 26. 2. 2024, Пре рата нисмо имали музеје, а онда су дошли Немци и затворили их све...
Књига „Окупирана култура“ о културним добрима Србије за време нациста и колаборациониста
Стереотип да пре Другог светског рата нису постојали музеји, установе и институције културе у Србији да тај сегмент културног живота код нас почиње тек од нових власти и Другог светског рата побија књига „Окупирана култура“ које је из штампе изашла крајем прошле недеље.
Музеја, културних добара, па и законске бриге о њима је било и пре рата, а културне установе као и заводе за њену заштиту током окупације оснивала је и колаборационистичка влада, наводе аутори, историчари проф. др Владимир Кривошејев и др[...]
