За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, Танјуг, 3. 9. 2023, Годишњица победе Срба на Делиграду 1806. године
На данашњи дан 1806. године Карађорђеви устаници су на Делиграду потукли Турке. На улазу у Ђуниски теснац, између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, Срби су тада одбили напад бројчано надмоћних турских снага, одбацивши их ка Нишу. Пошто се знало да се по наређењу Високе Порте,…
Глас Српске, 3. 9. 2023, Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика БиХ: У Сарајеву ће почети да присвајају и иконе
Преко ноћи је у средишту Сарајева, а преко пута зграде Предсједништва БиХ у, како је неко назва десант акцији, постављен споменик краљу Твртку. Како је након тога саопштила градоначелница овог града Бењамина Карић, она је на овај начин испунила обећање да ће Сарајево добити споменик, како је рекла, босанског краља… Спутњик, 2. 9. 2023, „Ко ће, ако нећу ја!“: Спутњик код бака Виде која 63 године чува сећање на страдање српских ратника
„Мени је то у аманет остављено. Ко ће им, ако не ја, свећу запалити, молитву очитати“, говори Бака Вида, док старачком руком показује у правцу шумом обраслих обронака, извора и спомен чесме изграђене у част палих ратника, који су погинули бранећи отаџбину у Првом светском рату. Прича о бака Види,…
Глас Српске, СРНА, 1. 9. 2023, Седморо Срба из Книна осуђено због пјесама на Фејсбуку
БЕОГРАД – Суд у Шибенику од почетка године процесуирао је седморо Срба са подручја Книна због ширења садржаја на “Фејсбуку” у којима су оптужени наводно ширили мржњу и вријеђали националне осјећаје грађана Хрватске, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”. У “Веритасу” су навели да је Полицијска управа шибенско-книнска јуче на…
Политика, 29. 8. 2023, Саво Штрбац: ’Јован Далматинац‘ пред судом
У прошли понедељак (21. август) скоро сви медији у региону пренели су два саопштења са сајта Шибенско-книнске полиције о криминалистичком истраживању над две особе због прекршаја из чл. пет Закона о прекршајима против јавног реда и мира (“ко на јавном месту извођењем, репродуковањем песама, композиција и текстова или ношењем или…
РТ Балкан, 30. 8. 2023, Чија је Босна? У Сарајеву откривен споменик српском краљу
Твртко Први Котроманић носио је српску круну, а средњовековна Босна била је само целина у оквиру Србије Сарајевска градоначелница Бењамина Карић излечила је, изгледа, своју хроничну алергију на Србе, па је тако, у центру града, преко пута зграде Председништва БиХ подигла споменик једном српском краљу. Под окриљем ноћи, никло је…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 31. 5. 2023, Обележена 214. годишњица историјског Боја на Чегру
НИШ – У присуству министра за рад, борачка и социјална питања наше земље Николе Селаковића, државног секретара Зорана Антића, владике Арсенија епископа Нишке епархије са представницима Српске православне цркве, представника града Ниша и нишких градских општина, Нишавског округа, бројних нишких и удружења која негују сободарске традиције из целе Србије, и грађана Ниша и околине, обележена је 214. годишњица историјског Боја на Чегру.
Последњих дана маја 1809. године, у Првом српском устанку, на брду изнад Ниша поред села Каменица, у сукобу српских устаника који су се у свом утврђењу припремал[...]
![РТ Балкан, 23. 1. 2023, Уместо наше свеће воштанице: ’Масленица‘ 1993. године - синоним српског страдања и слоге [FB, Twitter] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11095-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 23. 1. 2023, Уместо наше свеће воштанице: ’Масленица‘ 1993. године - синоним српског страдања и слоге [FB, Twitter] Видео
Директор информационо - документационог центра "Веритас" за РТ Балкан објашњава шта је долазак УНПРОФОР-а донео и колико је "заштитио" Србе у Републици Српској Крајини
Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године, под кодним именом "Масленица", извршиле агресију на јужне делове Републике Српске Крајине, настала у оквиру "Венсовог плана", којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УНПРОФОР-а.
"Масленица" је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је две године раније примљена.
Јануар, 1993. године.
"Дуж читаве линије [...]
ИН4С, РТ Балкан, Tанјуг, 30. 5. 2024, Хронологија НАТО злочина: 30. мај – ракетиран Варварин, погинуло 10 цивила
На данашњи дан током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију бомбардован је мост преко Велике Мораве у Варварину. Погинуло је 10, а тешко рањено 17 мјештана те варошице.
Била је Света Тројица, вашар и пијачни дан. Нешто после 13 часова НАТО бомбардери у првом налету срушили су мост преко Велике Мораве и усмртили троје људи.
Вратили су се после пет минута када су многи већ притекли у помоћ повријеђенима. Тада је погинуло још седморо мјештана Варварина, а више десетина рањено. Најмлађа жртва Сања Миленковић, ученица Математичке гимназије, имала је непуних 16 година.
Тог 30. маја [...]
![Глас Српске, Политика, СРНА, 12. 5. 2024, Помен за дервентске Србе убијене прије 32 године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20289-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Политика, СРНА, 12. 5. 2024, Помен за дервентске Србе убијене прије 32 године [Мапа]
У спомен-комплексу Чардак данас је служен помен поводом 32 године од највећег злочина почињеног над српским цивилима у овом дервентском насељу које су убили припадници регуларне војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација из Дервенте.
Највећи број Срба са Чардака, њих 37, убијени су на Васкрс 26. априла 1992. године, док су остали страдали у логорима.
На мјесту гдје је подигнуто спомен-обиљежје пронађена је масовна гробница са посмртним остацима 19 мјештана, а тијела девет жртава пронађена су у католичком гробљу на Модрану.
Далибор Ђекић имао је само 14 година када му[...]
Глас Српске, СРНА, 28.10.2021, Навршава се 30 година од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине
БЕОГРАД - Навршава се 30 година од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, од којих су 23 потпуно уништена, по писаној наредби државног органа, првој и јединој у Европи послије Другог свјетског рата, за шта нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима.
Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватске почели су спроводити државну наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни шт[...]
