За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 28. 7. 2023, Ниш, српска ратна престоница, обележава почетак Велике војне
Ниш – Пригодним манифестацијама данас ће у нашој земљи, посебно у Нишу, ратној престоници Краљевине Србије од 25. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, бити обележена 109. годишњица објаве рата Аустроугарске нашој земљи. Централни догађај у Нишу планиран је испред једног од улаза у зграду некадашње Моравске бановине на…
РТ Балкан, 28. 7. 2023, РТ Балкан истражује: Како је усташки викар Алојзије Степинац постао „симбол отпора нацизму“?
„Како се зове хрватски блаженик, родом из Крашића, који је током и после Другог светског рата постао симбол отпора атеистичким системима нацизма и комунизма?“, гласило је питање, а „тачан“ одговор био је управо Алојзије Степинац. Папиним потписом заустављен је узлет духовног поглавара фашистичке и колаборационистичке НДХ Алојзија Степинца међу светитеље,… Вечерње новости, 28.07.2023, Телеграми као доказ геноцида над Србима: Усташе службеним брзојавима наређивале хапшење деце, жена и стараца и одвођење у логоре
ЧЕЛНИЦИ Историјског музеја Србије (ИМС) и Музеја жртава геноцида потписаће, 4. августа, уговор о уступању музејске грађе, захваљујући ком ће извршити међумузејску размену драгоцених артефаката. У питању је први такав уговор између ова два музеја. ИМС ће обогатити фонд Музеја жртава геноцида прворазредном архивском грађом из времена НДХ, која експлицитно…
Подкаст Рубикон, 27. 07. 2023, Саво Штрбац – „Олуја“: Амерички план, усташки прогон и српска патња [Видео]
Рубикон је ове седмице угостио правника, историчара и хроничара злочина над Србима Саву Штрбца. Како је почело повампирење усташтва у Југославији? Да л су Хрвати толико крвожедни српске крви зато што су и они сами покатличени Срби? Ко је кривац за стално страдање нашег народа и ко је инспирисао и…
Глас Српске, СРНА, 27. 7. 2023, Обиљежена годишњица смрти малог Слободана: Онај ко га је тако сурово убио није људско биће
ЗВОРНИК – У Храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника данас је служена Света литургија поводом 31 године од страдања једног од новомученика Епархије зворничко-тузланске дванаестогодишњег Слободана Стојановића, кога су убили припадници такозване Армије БиХ у његовом селу Каменица. Након литургије и ломљења славског колача, цвијеће и вијенце на…
Вечерње новости, 25. 7. 2023, Бошњаци својатају и српска Јеванђеља – Новости истражују: Како су међе српског културног блага постале политичко питање
ОСИМ што оспоравају да су књижевна дела која су писана на српском језику ван граница Србије саставни део српског књижевног корпуса, о чему смо писали претходне недеље, околни народи споре да Србима припадају и друга културна добра стварана на територијама ван граница Србије. Иако створена под окриљем Српске првославне цркве…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 29. 4. 2024, Деца логораши из минулог рата у БиХ стрепе да се страхоте грађанског рата могу поновити данас
УВЕК пред мај, уназад већ 32 године, онима који памте у Босни и који су прошли кроз рат језа се шири телом и умом.
Грађански рат беше суров, крвав и као да није завршен 1995. Бар такву атмосферу шире они који су у Босни у тим годинама изгубили сваку људскост и врлину и поново би хтели да своју златну рибицу лове у туђој крви!
Александар Глигоревић доживео је и преживео масакр над Србима у Брадини, у највећем српском селу између Сарајева и Мостара, 25. маја 1992. Ни то што је имао само седамнаест година га није заштитило од логора у Челебићу. Да не беше комшија Муслимана и Хрвата не би ни пос[...]
Политика, 16. 12. 2024, Битка на Кадињачи из другог угла
И ове године, као и до сада, поводом годишњице битке на Кадињачи организовано је полагање венаца и цвећа на Спомен-обележје на Кадињачи и одавање почасти изгинулим борцима. Програм тог обележавања био је стандардни, као и свих досадашњих година. И даље се прича о херојској одбрани Ужичке републике, и херојској одбрани Кадињаче од Радничког батаљона из Ужица, што је чињеница која се увек истиче и која заслужује да се увек и истакне.
Међутим, чудно је да се још не приказује и она друга страна те битке и одбране Ужичке републике.
Већ 24. новембра, па и раније, знало се да се припрема велика[...]
РТРС, 1.5.2017, Обиљежене 22 године од страдања Срба из Западне Славоније
Београд: Парастос за Србе страдале у акцији "Бљесак"
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 22 године од српског страдања у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак", након чега су у Ташмајданском парку положени вијенци на споменик Србима страдалим у ратовима на простору бивше Југославије.
Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, говорећи о догађајима од прије 22 године, напоменуо је да је Западна Славонија била са три стране окружена хрватским снагама, те да је једина одступница ка Републици Српској б[...]
Спутњик, 28. 4. 2023, Коначно на дневном реду Резолуција о усташким зверствима над децом – предлаже се Дан Србоцида
„Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логрима смрти (1941-1945)“ усвојена је данас у Народној скупштини Републике Србије. По први пут после Другог светског рата, оваква резолуција ће бити покренута пред Уједињеним нацијама, на Међународни дан победе над фашизмом.
Резолуција је представљена на другом дану четвородневне научне конференције „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, организоване у знак сећња на преживелу децу усташких стратишта. То је уједно и прва Међународна научна конференција о дечјим логорима смрти, а одржала се у Н[...]
Политика, 28.9.2020, Српски патријарх заточеник у оба светска рата
Гаврило Дожић, који је и у Првом и у Другом светском рату био у логору, упокојио се пре тачно 70 година, а тим поводом Митрополија црногорско-приморска приредила је његове мемоаре, списе и животопис
„Црква има свој вековни поредак који се не сме нарушавати под утицајем политичких прилика и не може изаћи у сусрет молбама да се Македонцима да самосталност мимо канона, а ако би се определили за неку ’одметничку авантуру‘ то ниједна православна црква не би признала.“
Питање самосталности Македонске православне цркве поново је ових дана актуелизовано молбама да им васељенски патри[...]
