За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 30.7.2021, Трново: Сјећање на страдање Срба
Полагањем вијенаца и парастосима код централног споменика у Трнову и код споменика на Рогоју данас је обиљежен Дан страдања српског становништва ове општине, у којој је током одбрамбено-отаџбинског рата настрадала 101 невина цивилна жртва, а за одбрану огњишта живот положило 130 трновских бораца. Вијенце и цвијеће на спомен-обиљежју у Трнову…
Искра, 26.7.2021, Владимир Умељић: Инцко: Добро дошли у Орвелив свет!
„Рат је мир! Истина је лаж! Слобода је ропство!“ (Законски прописи „Великог Брата“, Џорџ Орвел, „1984“) Наши врли западни „историјски пријатељи и традиционални савезници“ нам се умилно смешкају, поигравајући се својим играчкама напуњеним осиромашеним уранијумом, и усрдно нам поручују: „Драги наши Срби, промените коначно свест, ослободите се малигног утицаја притворних…
РТРС, СРНА, 25.7.2021, Обиљежавање 80 година од усташког злочина над ливањским Србима
Вишедневно обиљежавање 80 година од усташког злочина над 1.600 Срба у Ливну током Другог свјетског рата данас почиње у Бањалуци и Београду гдје ће бити служени помени за страдале. Усташе су у данима око Огњене Марије 1941. године у ливањском крају убиле око 1.600 Срба. На стратиштима Пролог, Камешница, Тушница,…
Глас Америке, НСПМ, Фонет, 23.7.2021, Навршава се 22 године од злочина албанских терориста над Србима у Старом Грацку на КиМ
Навршава се 22 године од злочина над 14 Срба у Старом Грацку, код Липљана на Косову и Метохији. Тог 23. јула 1999. године на својим њивама, док су скупљали жито 14 жеталаца, цивила, Срба је нападнуто и убијено, од стране припадника ОВК. Злочин се догодио десетак дана по доласку међународних…
СРНА, 22.7.2021, На данашњи дан: Народна скупштина прогласила неважећим одлуке ЗАБНОБиХ-а
Народна скупштина Републике Српске на данашњи дан 1993. године прогласила је неважећим за српски народ све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду. Народна скупштина Републике Српске била је руковођена чињеницом да је то било комунистичко окупљање са делегатима…
Глас Српске, СРНА, 20. 7. 2021, Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година У Братунцу је данас обиљежено 29 година од свирепог убиства осам српских цивила у селу Горњи Магашићи од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудица. Тим поводом чланови породица жртава и делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и…
Не заборављамо – Памтимо
Епархија Захумскохерцеговачка, 24.6.2018, Света Литургија и помен за пострадале Србе у Другом свјетском рату у Габели
У недељу, 24. јуна 2017. године, у Габели служена је Света Литургија и помен за пострадале Србе у Другом свјетском рату.
Велики број Срба из Чапљине и Метковића, од чега из саме Габеле сто тридесет и осам мушкараца и двије жене, у року од неколико дана пред Видовдан 1941. године, усташе су одвеле и бациле у јаму Опузен под Тополама.
Они су 1946. године пренесени из јаме у гробницу поред храма Успења Пресвете Богородице у Габели, на којој је послије службе одржан парастос.
Свету Литургију и помен служио је парох метковачки Борис Чоловић и парох чапљински јереј Марко Гојачић, a уз прису[...]
Стање ствари, 31. 1. 2024, Љиљана Чолић: Скуп је Србизам
Пашић је упутио депешу конзулу у Приштини: „Јавите одмах да ли је Томка Фртунић умрла и кад“. Нема трага о званичном одговору, а могао је да гласи: „Да, господине Пашићу умрла је, крива што је Српкиња“
Има у Вучитрну један стари камени мост, усамљен на усахлом тлу. Реке под њим већ одавно нема. Била је кадра стићи и утећи, а мост и на страшном месту постојати, тамо где га више нико не жели, где никоме није потребан.
Данас по рушевинама тврђаве вучитрнских Војновића трчкарају нека туђа деца, а средњовековни српски град којим су ходили племенити савременици цара Душана постао је шиптарска [...]
ИН4С, 19. 7. 2018, Парастос Романовима и Дражи Михаиловићу у Грбљу: Помен уз полицијске патроле
У организацији „Потомака краљевске војске у отаџбини из Грбља“, и ове године служена је литургија и парастос у част 100 годишњице мученичке погибије Руске царске породице Романов и 72 године од смрти команданта ЈВуО генерала Драгољуба Драже Михаиловића и Грбљанима који су као припадници равногорског покрета страдали у Другом свјетском рату.
Службу у гоњогрбаљском саборном храму Свете Тројице служили су архијерејски намјесник Бококоторски протојереј ставрофор отац Момчило Кривокапић, свештеник Ненад Калем и парох горњогрбаљски свештеник Миајло Бацковић.
Због најављених протеста УБНОР-а и [...]
Вечерње новости, 4. 10. 2023, Геноцид у Старој Србији и Маћедонији: Столеће апокалиптичног страдања српског народа
Јастребов је сведочио о бескрупулозном процесу расрбљавања: убијањем, расељавањем, асимилацијом
ПРИЧУ о голготи Срба у 20. веку најлогичније је започети на историјском простору Старе Србије и Македоније који је од Маричке и Косовске битке у 14. веку до данас симбол српског страдања. За ослобођење ових простора у Првом и Другом балканском рату, према доступним подацима, који нису прецизни јер су архиве уништаване у светским ратовима, укупни српски војни губици износили су око 88.000 војника. Међу осветницима Косова 1912-1913. погинуло је 14.000, рањено 54.000, умрло 17.000 од рана и болести [...]
Политика, 28.9.2020, Српски патријарх заточеник у оба светска рата
Гаврило Дожић, који је и у Првом и у Другом светском рату био у логору, упокојио се пре тачно 70 година, а тим поводом Митрополија црногорско-приморска приредила је његове мемоаре, списе и животопис
„Црква има свој вековни поредак који се не сме нарушавати под утицајем политичких прилика и не може изаћи у сусрет молбама да се Македонцима да самосталност мимо канона, а ако би се определили за неку ’одметничку авантуру‘ то ниједна православна црква не би признала.“
Питање самосталности Македонске православне цркве поново је ових дана актуелизовано молбама да им васељенски патри[...]
