За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести онлајн, 17.11.2020, Судбина девојчице из јаме: Побише нас наши, прве комшије…
Уз Мару Лалић, удату Јурић, која је била најмлађа од свих четрнаесторо преживелих из јаме Равни Долац на Динари, а умрла је у Банатском Деспотовцу пре три године, и недавно преминулу Милицу – Милку Бошковић, удату Маљковић, Божана – Боја Лалић, удата Радета је сада једини још живи сведок из… Глас Српске, Танјуг, 17.11.2020, Млади историчари из Беча: Српске кости расуте широм Аустрије
БЕЧ – Српски клубови и удружења у Аустрији, због мјера уведених са циљем спречавања ширења коронавируса, нису у могућности да одрже планиране активности, које неки селе у дигитални свет, па је тако СПКД Просвјета у Аустрији организовала предавање о “Српским ратним заробљеницима у Аустроугарској” преко апликације “Зум”. Предавање младих историчара…
Политика, 16.11.2020, Проф. др Слободан Чикарић: Kратка прича о великом злочину
„Банијски трокут” је географско подручје између река Уне и Саве. Врх овог троугла чини ушће Уне у Саву (код Јасеновца), краци су реке Уна и Сава, а база је дуж која повезује Суњу уз Саву и Костајницу уз реку Уну. У доњем делу овог простора смештена је релативно мала банијска…
РТС, 16.11.2020, Амерички писац у Нишу спрема књигу о бомбардовању касетним бомбама
Пол Полански, амерички писац и историчар, прикупља документацију за књигу о бомбардовању Ниша касетним бомбама 1999. године. До сада су урађени интервјуи са тридесетак људи који су преживели то бомбардовање. Шуматовачком улицом, где су падале касетне бомбе, Пол Полански, који од 2006. живи у Нишу, пролази свакога дана. На неким…
Вести онлајн, 15.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Не дадоше нам ни кап воде
Од 218 особа, углавном жена и деце из села Рујани, које су усташе 30. јула 1941. године, бациле у јаму Равни Долац на Динари, њих четрнаесторо је преживело и из јаме извађено после месец и по дана. Међу њима је била и Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић. Новинар Будо…
Политика, 15.11.2020, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Непријатељ терао српске цивиле пред пушке српских војника
У касну јесен 1915, док непријатељ свом силином надире на Србију, повлаче се житељи севернијих српских вароши ка јужним крајевима. У Краљевo се тада слива више десетина хиљада избеглица. Овуда у одступању ка југу пролазе и краљ, влада, Врховна команда. Ратни путеви у те крајеве доводе и ратнике Ужичког одреда,…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 23.3.2017, Промовисана књига свештеномученика епископа бањалучког Платона
У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци промовисано је четврто издање књиге "Наука и религија, хришћански идеали и материјалистичко схватање живота" епископа бањалучког Свештеномученика Платона Јовановића. Владика Платон ову књигу написао је 1906. године.
Епископ Платон је, прије избора за епископа, много радио на списатељском плану, а у Јагодини је штампао философско-теолошку расправу "Наука и религија", чиме се, по ријечима оних који су упознати са његовим дјелом, потврдио и као мислилац.
- Човјек који је уочио једно од темељних питања свога времнена, то је [...]
РТРС, Срна, 24. 2. 2023, Веритас: Убица српске породице Радосављевић живи као угледни грађанин
Сутра се навршава 31 година од сурове ликвидације четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару у Хрватској, а убица је одавно изашао из затвора и данас живи у том граду као угледан домаћин и "заслужни учесник Домовинског рата".
Тог 25. фебруара 1992. годин припадник Хрватске војске, тада двадесетједногодишњи Јожица Мудри ликвидирао је Радета Радосављевића /36/, његову супругу Јованку /32/ и њихове малољетне синове Дејана /14/ и Ненада /10/, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
Убица је увече у униформи војног полицајца дошао у кућу Радосављевића и у току више[...]
Глас Српске, 13.2.2018, Крвави усташки пир у Поткозарју и Пискавици
Бањалука - Служењем литургије и парастоса у храму Покрова пресвете Богородице у Поткозарју јуче је обиљежено 76 година од покоља Срба, који су починиле усташе на територији Поткозарја и Пискавице у Другом свјетском рату.
У овим селима усташе су 5. и 12. фебруара 1942. године убиле 562 мјештана, од којих 77 дјеце, а преживјели се ових злочина и сада са зебњом сјећају.
Један од њих је и деведесетогодишњи Боре Пиљагић, који је у вријеме крвавог пира имао 14 година.
- У том страшном злочину изгубио сам оца, као и неколико рођака и комшија. Било је страшно, људи су бјежали главом без обзира. И с[...]
Политика, 16. 1. 2024, Драгица је сама ломила чесницу, Нову годину дочекала у тишини
На врата Драгице Гашић, у насељу Оризе, у улици која је преименована, на периферији Ђаковице, и на овај Божић није имао ко да покуца. Није имала положајника, како то православни обичаји налажу, а у рано јутро на дан Христовог рођења прве честитке су јој телефоном упутила двојица синова, који су са њом и са око осам хиљада Срба из саме Ђаковице, у јуну 1999. године, тада малолетни насилно протерани из родног града. И Нову годину по јулијанском календару дочекала је сама. У тишини, јер српска је.
Трећег дана по Божићу дошао је да је обиђе Вукан Гојковић, Србин из села Видање код Клине, који с[...]
Глас Српске, 23. 7. 2023, Часопис Босанска вила и њен значај за народ: Лет кроз српски свијет
У остваривању улоге претплаћивања на књиге и књижевне магазине у настанку и развоју културног и националног питања у Босни и Херцеговини “Босанска вила” заузима централно место.
одсутности домаћих интелектуалних снага њени покретачи били су српски учитељи родом из пречанских крајева Божидар Никашиновић и Никола Шумоња, а значајан је био и први администратор “Босанске виле”, учитељ Пречанин Стево Калуђерчић. Иако је Дејан Ђуричковић 1975. године у Сарајеву обрадио и у три тома издао библиографију “Босанске виле”, ми ћемо користити ставове њених савременика у оцени значаја тог часописа у култу[...]
