За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 27. 7. 2023, Обиљежена годишњица смрти малог Слободана: Онај ко га је тако сурово убио није људско биће
ЗВОРНИК – У Храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника данас је служена Света литургија поводом 31 године од страдања једног од новомученика Епархије зворничко-тузланске дванаестогодишњег Слободана Стојановића, кога су убили припадници такозване Армије БиХ у његовом селу Каменица. Након литургије и ломљења славског колача, цвијеће и вијенце на…
Вечерње новости, 25. 7. 2023, Бошњаци својатају и српска Јеванђеља – Новости истражују: Како су међе српског културног блага постале политичко питање
ОСИМ што оспоравају да су књижевна дела која су писана на српском језику ван граница Србије саставни део српског књижевног корпуса, о чему смо писали претходне недеље, околни народи споре да Србима припадају и друга културна добра стварана на територијама ван граница Србије. Иако створена под окриљем Српске првославне цркве…
СРНА, 25. 7. 2023, Злочин над Србима на Меденом брду без казне 28 година
Ликвидација девет припадника Српске војске Крајине на Меденом брду на Динари остала је некажњена пуних 28 година упркос бројним доказима да су војници убијени након што су заробљени, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Подсјетивши да су војници заробљени 26. јула 1995. године и да су били у рукама припадника…
СРНА, 25. 7. 2023, Служени парастоси за Србе убијене у Хранчи и Магашићима
Код централног Спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос и положено цвијеће за 20 убијених Срба из насеља Хранча у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године, а нико није одговарао пред правосуђем за овај тешки злочин. Овим је обиљежена 31 година…
ИН4С, 25. 7. 2023, На данашњи дан: Рођен Гаврило Принцип (1895-1918)
* Тромо се време вуче И ничег новог нема, Данас све као јуче, Сутра се исто спрема… И место да смо у рату, Где бојне трубе јече, Ево нас у казамату, На нама ланци звече. Ал’ право је реко пре Жерајић, соко сиви Ко хоће да живи, нек мре, Ко…
Искра, 20. 9. 2021, Владимир Умељић: Срби и клетва станишта на граници светова [из Архиве] На данашњи дан: Аустроугарски ултиматум Србији
![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
Шта је заједнички садржалац три етапе на српском историјском путу – од велике победе 1914-1918, преко Србоцида хрватске државе 1941-1945, до „НАТО-правде“ на крају XX века? У овом разматрању ставља се следећи модел размишљања на дискусију: Први покушај уништавања модерне српске државности и следствене анихилизације народа у XX веку се… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, Опанак, 9. 11. 2023, Најпотреснија пјесма Јована Дучића: Дуго времена забрањена
Извештаје о усташким покољима Хрвата и муслимана над Србима Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма Врбас. Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, у одељку Уместо предговора, Луке М. Пејовића. Из превеликог поштовања према мртвом песнику, Пејовић није желео да свој текст назове предговором. У њему је описао и последње Дучићеве дане, проведене код рођака Михаила Дучића у Вили на језеру:
У Вили на Јeзeру Дучић јe пи[...]
Глас Српске, СРНА, 28.5.2020, Гради се споменик српско-руског страдања у Јасеновцу
ЈАСЕНОВАЦ - У току су радови на изградњи споменика посвећеног српско-руском страдању који ће бити постављен код манастира јасеновац у епархији пакрачко-славонској српске православне цркве.
Из Библиотеке манастира Јасеновац саопштено је да је споменик ауторско дјело истакнутог руског умјетника Сергеја Шихачевског и његов поклон манастиру Јасеновац.
„Шихачевски се посебно специјализовао за израду икона у керамици, а за свој петнаестогодишњи труд и допринос у обнови бројних храмова одликован је од Руске православне цркве“, истакли су из Библиотеке.
Споменик ће се налазити на платоу испре[...]
In memoriam: Зовем се деведесет и седам – Зорка Делић Скиба
– Како се зовеш, пита ме средовечни господин.
– Деведесет и седам, одговорих му.
– Па како то, чуди се незнанко.
– Па лепо... Ни оца ни мајке немам. Немам ни имена ни презимена. Не знам ни кад сам рођена. Овде сам само број и ништа више, појасних му.
Овако је седмогодишња Зорка Делић, сироче из Санског Моста, одговорила Хрвату Славку Дасовићу који је, четрдесет и четврте године, дошао у Јастребарско, како би је усвојио и из сиротишта повео својој кући у Загреб.
Од тада је сирото дете ишло путем којим није хтело ићи... И слушати оне које није могла ни гледати... И веровати људима[...]
Глас Српске, Танјуг, Срна, 13. 8. 2022, Нека нам осмијех Пантин и стаменитост Иванова буду путоказ: Обиљежено 19 година од убиства српских дјечака
ГОРАЖДЕВАЦ - Поменом у цркви Рођења пресвете Богородице у Гораждевцу обиљежено је 19 година од убиства српских дјечака Ивана Јововића и Пантелије Дакића.
Помену, коме је присуствовало више десетина људи, служио је викарни епископ новобрдски Иларион, који је током бесједе казао да туга због страдања дјеце остаје у дубини душе, преноси Косово онлајн.
- Овај свет је пун рана. Тајну безакоња дела у овом свету, не смемо да заборавимо. Ваш опстанк на вашем месту страшном, на стратишту, јесте велика победа, и ту треба да останете доследни нашем призиву, достојни наших предака, да заиста постоји[...]
Погледи, Слобода, 10-11. 6. 2024, Милослав Самарџић: Косовски четници
Српски отпор на Космету организован је с пролећа 1941. године, у Ибарском Колашину. Први официр послат са Равне Горе у Ибарски Колашин био је капетан Будимир Добрић. Крајем 1942, Врховна команда шаље капетана Живојина Жику Марковића, који оснива 2. косовски корпус, са штабом у Локвицама, на Копаонику. Истовремено је на источним рубовима Космета основан 1. косовски корпус, под командом мајора Благоте Блаже Брајовића
Према процени званичне статистике, уочи Другог светског рата на Косову је живело око 600.000 становника, од којих су 60 посто били Албанци. Међутим, постоји сумња у ову процену, је[...]
