За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 1. 8. 2023, Саво Штрбац: Одлазак сведока злочина
Почетком августа ове године „Веритас“ ће са више манифестација обележити 28. годишњицу Великог крајишког егзодуса, једног од најтрагичнијих и најтужнијих догађаја у историји прекоунских Срба, који је започео на Благу Марију 1995, када су оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа…
Политика, 1. 8. 2023, Ненад Кецмановић: Фатих ел Хасанеин брани Сарајево
Огроман новац није, дакле, адресиран на мултиетничке институције БиХ, него на муслиманску партију, конкретно на лидера СДА, а Алија је са личним овлашћењем слао курире, најчешће Хасана Ченгића, у Беч и онда распоређивао милијарде Ко беше др Фатих ел Хасанеин? Не спомињу га ни у мејтефима и цивилним школама, ни…
СРНА, 1. 8. 2023, Обиљежен дан ексхумације 108 Срба из масовне горбнице Камен [Мапа]
ГЛАМОЧ, 1. АВГУСТА /СРНА/ – У мјесту Камен код Гламоча данас је служен помен поводом Дана сјећања на 108 српских бораца и цивила који су убијени у нападу хрватских снага у љето 1995. године, а чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице „Камен“. Прије тога у цркви Свете Тројице у…
Вечерње новости, 1. 8. 2023, Био је најхуманији градоначелник Крушевца, многе спасао од Немаца и смрти, а данас нема ни своју улицу
КРСТА НОВАКОВИЋ (1899-1973) био је најхуманији градоначелник Крушевца у дугој историји овог града, али данас у њему нема ни своју улицу. Крушевац нема ниједно спомен обележје непосредно посвећено овом апотекару, народном посланику и градоначелнику Крушевца, који је 1941. године успео да спаси бројне људе од немачке одмазде. Но, пре него…
СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]
На спомен-гробљу на Барјаку у селу Челебић код Ливна данас је служена литургија за Србе из овог и околних села које су побиле хрватске усташе у љето 1941. године. На спомен-гробљу на Барјаку сахрањено је више од 300 жена и дјеце побијених у челебићкој школи, док су тијела мушкараца бачена…
РТ Балкан, 1. 8. 2023, У Хрватској објављена књига са срамним наводима: Јасеновац је мит, заточеници су слушали опере
По тврдњама „угледних“ научника, „заточеници“, међу којима се уопште не спомињу Срби већ противници НДХ, имали су здравствену заштиту, могли су да примају пакете од куће, слушају оперете и након издржавања казне сви су, осим Јевреја, могли изаћи на слободу Најагресивнији негатори историје, окупљени у друштву за истраживање троструког логора…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 20.9.2021, Oбиљежено 29 година од стравичног страдања на Папратној њиви
ФОЧА - Фочанска Борачка организација обиљежила је данас 29 година од страдања 42 српска цивила и војника, који су убијени у засједи на Папратној њиви. Код споменика на Папратној њиви, на старом путу Миљевина-Калиновик, служен је парастос, положено цвијеће и прислужене свијеће.
Муслимански војници су 20. септембра 1992. године на том мјесту из засједе напали камион Војске Републике Српске, који је, осим бораца и муниције, из Калиновика за Фочу превозио и избјеглице из Трнова, међу њима и више жена.
Унакрсну ватру ручних бацача нико није успио да преживи, а најмлађа жртва је Слободан Масти[...]
Политика, 28.9.2020, Српски патријарх заточеник у оба светска рата
Гаврило Дожић, који је и у Првом и у Другом светском рату био у логору, упокојио се пре тачно 70 година, а тим поводом Митрополија црногорско-приморска приредила је његове мемоаре, списе и животопис
„Црква има свој вековни поредак који се не сме нарушавати под утицајем политичких прилика и не може изаћи у сусрет молбама да се Македонцима да самосталност мимо канона, а ако би се определили за неку ’одметничку авантуру‘ то ниједна православна црква не би признала.“
Питање самосталности Македонске православне цркве поново је ових дана актуелизовано молбама да им васељенски патри[...]
Stella polare, 6.9.2021, Петар Драгишић: Усташе у бугарским документима
У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној Држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба.
Друга књига представља збирку докумената о везама Бугарске и НДХ коју је 2004. године објавио бугарски државни архив. Из ове збирке превели смо неколико страна на којима налазимо изјаве челних људи усташког режима о терору на[...]
![ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13869-350x200-no.jpg)
ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]
На данашњи дан прије 24 године јуначки је полетео пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије
На данашњи дан прије двадесет и четири године, није се вратио пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, у борби са ескадрилом авиона НАТО на небу изнад Ваљева.
Тог 4. маја 1999. године, Павловић је извукао млађег колегу пилота из кокпита МиГ-а 29 који се спремао да полети са аеродрома Батајница.
„Нећете ви децо да гинете, ја ћу!,“ говорио је Павловић док је извлачио колег[...]
СРНА, 2. 5. 2022, У селу Раковац усташе спалиле живе 40 дјеце
У паљанском селу Раковац данас је одржана комеморација за више од 100 мјештана, од којих су 40 била дјеца до 14 година, које су 11. новембра 1943. године на звјерски начин побиле усташе.
У овом селу живо је спаљено 59 мјештана, међу којима четрдесеторо дјеце.
Наставник историје у Основној школи "Мокро" Ненад Томовић рекао је новинарима да овај злочин није помињан 79 година и да за њега никада нико није одговарао.
"Покушали смо да дамо позитиван примјер у којем правцу би требало да иде његовање културе сјећања. На овој спомен-плочи уписано је 59 имена, а оно што даје посебну тежину ово[...]
