За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 9.1.2011, Српска историја из осетљивијег угла
Рукописна књига проте Григорија Глише Бабовића Летопис Шапца 1933–1944, обогаћена документарним прилозима, засигурно је издавачки подухват, којим су се на измаку минуле 2010. години могли поносити Библиотека шабачка и Институт за новију историју Србије у Београду. Ретко, драгоцено сведочанство о десетак најбурнијих година двадесетог века, од изузетног је значаја за…
Вести, 2.2.2011, Безимена гробница 500 убијених Срба
Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред…
Поликтика, 25.12.2010, У Београду 20 масовних гробница
За протеклих годину дана од када је формирана, Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944, успела је да попише више од 18.000 страдалих лица и евидентира више од 190 локација на којима су потенцијалне масовне гробнице широм Србије. Секретар Државне комисије, историчар др Срђан Цветковић, каже за…
Печат, 4.11.2010, СРБИ У МАКЕДОНИЈИ: Погубне последице перфидне асимилације
Репортер „Печата“ обишао је Скопску Црну Гору, простор садашње северне Македоније где је у средњем веку постојала моћна српска држава. И оно мало Срба који су после распада Југославије остали у Македонији, албански терористи протерали су са огњишта 2001. године, а због небриге Београда и антисрпске политике Скопља, нове генерације…
Политика, 6.7.2010, Шта крије бечки Рајхсархив
Војислав М. Јовановић – Марамбо пажљиво је забележио шта је све однето из наших архива и у којој количини током Другог светског рата. Педантно је записао колико грађе је експедовано бечком Рајхсархиву током октобра и децембра 1943. године из архива Баната, Петроварадина и Земуна, а колико је те исте грађе…
Б92, 19. 8. 2010, Крагујевац: У гробници 647 особа
Крагујевац — Из „Заставине“ Капислане, на парцелу број 9 Варошког гробља у Крагујевцу, 1980. пренети су посмртни остаци 647 особа стрељаних после Другог светског рата. Њих су као такозване „народне непријатеље“ стрељале послератне власти, тврди потпредседник СУБНОР-а у Крагујевцу и публициста Жељко Зиројевић. Ова прича изазива бурне реакције у Шумадији.…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 8.10.2016, Служен парастос за око 2.000 убијених српских ратних сирочића
СИСАК, 8. ОКТОБРА /СРНА/ - На Дјечијем гробљу у Сиску служен је парастос поводом Дана сјећања на страдање око 2.000 српске ратне сирочади која су у том граду била заточена од августа 1942. до јануара 1943. године.
Предсједник Градског Удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука Добрила Кукољ изјавила је Срни да је овај дан потребно обиљежавати како се овакво зло никада више ником не бих поновило.
Кукољева, која је присуствовала Дану сјећања у Сиску, рекла је да потребно да младе генерације на којима остаје будућност никада не забораве стравичне злочине које су усташе починиле над ср[...]
Василије Ђ. Крестић: Растанак од великог Екмечића
Вечерње новости | 2. септембар 2015.
Широког образовања, пространих знања, изузетно начитан, као историчар он је био веома добро обавештен. Имао је велику научничку имагинацију и дар за уопштавање и повезивање чињеница и догађаја
Историчар Милорад Екмечић, редовни члан САНУ, спада у ред најбољих српских историчара. За собом је оставио бројна дела трајне вредности. Најзначајнији посебно објављени радови академика Екмечића су: "Устанак у Босни 1875-1878", "Основе грађанске диктатуре у Европи између два свјетска рата", "Историја Југославије" (заједно са И. Божићем, С. Ћирковићем и В. Дедије[...]
Слободна Херцеговина, 17.4.2019, Саша Недељковић: Дубровник у НДХ
убровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре.
Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941. дочекао је ХСС–овски председник општине, адвокат Др Јосип Баљкас и изјавио им да је доживио најсрећнији дан у животу. Народна заштита ХСС и редарствена станица у Дубровнику ставиле су се на располагање НДХ.[...]
Политика, Јадовно1941, 20.6.2017, Никола Милованчев: Истина о логору Земун 1941-1944.
У „Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен“.
Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да исправим неке нетачности изнесене у делу интервјуа у којем се спомиње нацистичко-усташки логор Земун.
Већ сам наслов чланка је споран. 1941. г. је постојало само једно Сајмиште, зато назив логора никако не може бити „Старо Сајмиште“. Логор треба звати његовим правим именом, „Логор Земун“. Читаво[...]
Срна, 28.8.2015, Жене и дјеца из Љубљенице живи спаљени на Велику Госпојину
БИЈЕЉИНА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпојина, живе спалили у једној штали жене и дјецу из села Љубљеница, у општини Берковићи.
Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва "Пребиловци", каже да су том приликом из породице Вукосав изгорјели Цвијета, Дара, Славко /15 година/, Стоја /10 година/, Наста, Цвија, Даница, Славко /осам година/ и Анђелко /осам година/.
Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица /четири године/, Мара, Миленко /осам година/, Миленка /шест година/, Љубица /двије године/, Даница, Бра[...]
