За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
GeneralMihailovich.com, 7.6.2010, Александар Динчић: О масовном стрељању националиста 7. јуна 1943. године наша званична историографија није писала
На данашњи дан, 7. јуна 1943. године, нацисти су у свом бесу погубили на хиљаде припадника слободарског четничког-равногорског покрета у Србији. То је друго масовно стрељање четничког елемента од стране окупатора од почетка окупације, које је прелазило преко 1000 убијених за један дан. И даље су многа документа по питању…
Вечерње новости, 17.6.2009, Откопавање истине: Пуцало као да су се Немци вратили!
Откопавање истине (10) – Стратиште у кругу садашње „Заставе“ недоступно потомцима жртава и без икаквог обележја. Подземни пролаз испод Капислане затрпан ГУБИЛИШТЕ крај „Капислане“, некадашњег Војнотехничког завода, а садашње „Заставе“, и данас, после више од шест деценија од злочина тадашње комунистичке власти – обавијено је велом тајне. Ни сада нема…
Смиља Аврамов: Геноцид као историјски феномен
Печат | Пише: Бранка Чуљић • 17. мај 2009 Двотомна капитална књига „Геноцид у Југославији – 1941-1945, 1991…“, једног од врхунских стручњака за међународно право, професорке Смиље Аврамов, бави се трагичном судбином Срба кроз двадесети век, век обележен „мега смрћу“. За разлику од Јевреја који су ћутање о својим… Вечерње новости, 8.6.2009, Србија хода по мртвима
Откопавање истине – „Новости“ у сарадњи са Институтом за савремену историју откривају злодела власти после Другог светског рата. Цела Србија прекривена стратиштима где су ликвидиране антипартизанске снаге ЉУДСКО је право и на достојну сахрану. И обележавање гробног места. Култура једног народа, а посебно култура сећања, може се сагледати и преко…
Salаmon Jazbec: Jasenovac nije mit
Pečat | Piše: Filip Erceg | 09. мај 2009. Salamon Jazbec (1965) pisac je brojnih članaka o židovskoj kulturi, religiji i običajima. Član je hrvatskog ogranka Svjetske konferencije Religije za mir u okviru kojeg je tokom rata radio na uspostavljanju dijaloga između Katoličke crkve u Hrvata i Srpske pravoslavne… Политика, 26.3.2009, Сијековац се сећа својих жртава
Сијековац – Недалеко од Брода, у Сијековцу, јуче је обележена седамнаеста годишњица злочина кога су су у овом селу, двадесет и шестог мартовског дана, починили припадници муслиманско хрватских паравојних формација и регуларних јединице Збора народне гарде. Тога дана на зверски начин убијено је 47 српских цивила. – Извукли су нас…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 8.8.2021, Обиљежено 29 година од одбране Градишке од хрватске агресије
У Бок Јанковцу данас је обиљежено двадесет девет година од одбране Градишке од агресије Хрватске војске.
Код спомен-комплекса служен је помен и положени су вијенци.
Обиљежавању је, у име Владе Републике Српске, присуствовао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић, који је истакао да у Бок Јанковцу прије 29 година није одбрањена само Градишка, него и Република Српска.
Пашалић је поручио да не смијемо заборавити борце који су свој живот дали за одбрану Српске, али ни невино страдале жртве са ових подручја у Другом свјетском рату.
Он је нагласио да су Срби увијек[...]
РТРС, 2.8.2018, У Вурунама код Новог Града сјећање на Србе страдале на Илиндан 1941.
У засeоку Вурунe, сeла Доњe Водичeво у Новом Граду, данас јe одржан парастос и положeни вијeнци у знак сјeћања на дeсeтинe цивила, прeтeжно жeна и дјeцe, који су у овом мјeсту усташe на звјeрски начин убилe на Илиндан 1941. годинe.
На спомен обиљежје вијенце су положиле бројне делегације као и грађани и мјeштани овог засeока.
Крајeм јула и почeтком августа 1941. годинe у овом погрому убијeно јe и 106 дјeцe, свих узраста, а само у засeоку Вурунe сeла Доњeг Водичeва, у јeдном подруму, заклано јe 24. дјeцe.
Овај датум, који јe од вeликог значаја за српски народ, обиљeжeн јe и на Брeзицим[...]
Вести, 18.8.2021, Дрво мира у част краља Петра Првог
На Српском војничком гробљу у месту Велики Међер, у Словачкој, на којем почива 6.000 српских жртава из Првог светског рата, посађено је 18. дрво мира у оквиру Међународног пројекта Дрво мира, а том приликом одликовани су епископ аустријско-швајцарски Андреј и Момчило Бабић, амбасадор Србије у Словачкој.
Скуп у Великом Међеру, у оквиру манифестација поводом стогодишњице од упокојења Краља Петра (I Карађорђевића), организовала је словачка организација Серваре ет Манере, на челу са председником Мареком Соболом у сарадњи са Амбасадом Србије у Словачкој.
Тим поводом, крај хумки српских мучени[...]
Глас Српске, 5.9.2020, Спиридон Шпиро Боцарић 1937. године забиљежио призоре Врбаске бановине: Од заборава сачувао благо које троши зуб времена
Спиридон Шпиро Боцарић (Будва, 24. мај 1876–логор Јадовно, 19. јул 1941), сликар и први управник Музеја Врбаске бановине у Бањалуци, снимио је 1937. године документарни филм Градови и предјели Врбаске бановине.
Филм траје 40 минута и приказује мјеста, природне љепоте, фолклор, ликове и обичаје. Изгледа да Боцарићева одлука да узме филмску камеру није била само умјетнички порив, већ прије свега, жеља да на целулоиду сачува национално благо које троши зуб времена.
Податке о овом драгоцјеном етнографском запису на филмској траци дала нам је Славка Миросављевић, кустос у Музеју Републике Срп[...]
СРНА, 28.5.2018, Деценијама прикривана истина о спомен-костурници
СРЕБРЕНИЦА, 28. МАЈА /СРНА/ - Деценијама је у комунистичком режиму прикривана истина да се у спомен-костурници у Сребреници налазе кости српских цивила које су монструозно убиле јединице Независне Државе Хрватске /НДХ/ и говорено је да су ту сахрањене жртве фашистичког терора, каже Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе у Сребреници 1943. године.
Он подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана.
Николић подсјећа да Тројчиндан није увијек на исти датум, али да се у Среб[...]
