За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 30. 7. 2023, Иванишевић: Радован Караџић кажњен јер је створио Републику Српску
Радован Караџић кажњен је јер је створио Републику Српску чиме је спријечено да Срби физички нестану у БиХ, рекао је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић поводом 15 година од хапшења и изручења првог предсједника Републике Српске Хашком трибуналу. – То је била највећа…
Политика, 29. 7. 2023, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Чудна сте ви раса, Срби.
„Жао ми је што на Ваше лепо и духовито писмо одговарам овако озбиљно и тужно, али не могу друкчије. Откако сте ви отишли, ја се још нисам развеселила. Не мислим само на Вас лично, већ на све Србе”, пише једна Гркиња српском официру на Солунском фронту 1918. године са острва…
РТ Балкан, 29. 7. 2023, Злочини пред којима стаје памет: Годишњица покоља Срба у православној цркви у Глини на Банији
Историчар Ђуро Аралица, у књизи „Усташки покољи Срба у цркви у Глини“ навео је да је од „1.038 Срба који су 4. августа 1941. године довезени из Вргинмоста, у глинској цркви ноћу, 4. на 5. август, заклано 857, а осталих 181 убијено у шикари Латиново“ На данашњи дан пре 82…
Политика, 28. 7. 2023, Ниш, српска ратна престоница, обележава почетак Велике војне
Ниш – Пригодним манифестацијама данас ће у нашој земљи, посебно у Нишу, ратној престоници Краљевине Србије од 25. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, бити обележена 109. годишњица објаве рата Аустроугарске нашој земљи. Централни догађај у Нишу планиран је испред једног од улаза у зграду некадашње Моравске бановине на…
РТ Балкан, 28. 7. 2023, РТ Балкан истражује: Како је усташки викар Алојзије Степинац постао „симбол отпора нацизму“?
„Како се зове хрватски блаженик, родом из Крашића, који је током и после Другог светског рата постао симбол отпора атеистичким системима нацизма и комунизма?“, гласило је питање, а „тачан“ одговор био је управо Алојзије Степинац. Папиним потписом заустављен је узлет духовног поглавара фашистичке и колаборационистичке НДХ Алојзија Степинца међу светитеље,… Вечерње новости, 28.07.2023, Телеграми као доказ геноцида над Србима: Усташе службеним брзојавима наређивале хапшење деце, жена и стараца и одвођење у логоре
ЧЕЛНИЦИ Историјског музеја Србије (ИМС) и Музеја жртава геноцида потписаће, 4. августа, уговор о уступању музејске грађе, захваљујући ком ће извршити међумузејску размену драгоцених артефаката. У питању је први такав уговор између ова два музеја. ИМС ће обогатити фонд Музеја жртава геноцида прворазредном архивском грађом из времена НДХ, која експлицитно…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 6. 7. 2024, Кад је текла крвава Дрина: Братунац се данас сећа 3.267 српских жртава Подриња из последњег рата
Патријарх српски Порфирије служиће свету архијерејску литургију и помен душама побијених и помен души малог Слободана Стојановића, дечачића из Доње Каменице који је масакриран када се 27. јула 1992. вратио у своје село да узме пса Лесија кога је неизмерно волео
Нигде, ваљда, лицемерје западног света није тако огољено, доведено до суштине као на примеру Братунца и Сребренице, два града, градића у источној Босни, на само петнаестак километара један од другог.
Један злочин, онај у Сребреници, што се Запада тиче, заслужио је и резолуцију ГС УН, други, исто тако тежак, крвав, стравичан, монст[...]
РТС, Танјуг, 11.9. 2019, Одаловић: Предати и сахрањени посмртни остаци породице Шутаковић
Посмртни остаци чланова породице Шутаковић, убијених 1999. године на Косову и Метохији, предати су породици, а потом и сахрањени у Андријевици у Црној Гори, саопштио је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
После 20 година, посмртни остаци чланова породице Шутаковић, јуче су предати породици на граничном прелазу Кула, уз присуство представника београдске и приштинске делегације и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе, рекао је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
Одаловић истиче да је петочлана породица (отац, мајка и троје малоле[...]
Борба за веру, 19. 9. 2016, Проф. др С. Живановић: Запуштена стратишта хрватског геноцида над Србима, Јеврејимa и Ромима - In memoriam
Чланови Међународне комисије за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома који су недавно посетили стратишта затекли су веома неповољан изглед на терену ових хрватских логора смрти. На хрватској страни, на месту логора постоји само споменик у виду цвета, који је пројeктовао у своје време Богдан Богдановић.
Не постоји никакво обележје на масовним гробницама. Не постоје никакви трагови објеката логора. Све објекте је уклонила коминистичка власт Хрватске у тадашњој држави Југославији. Садашња држава Хрватска уклонила је сва обележја масовних гробница кој[...]
![Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23636-350x200-no.jpg)
Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]
Поводом 80 година од страдања великог народног збјега од од Везировог до Зиданог моста, у уторак, 10. децембра, у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржан је округли сто на тему: „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“, са почетком у 10 часова.
Модератор округлог стола протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски захвалио се посебно Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију као и родбини пострадалих и свима присутнима које је поздравио у име организације ,,Открићемо истину Душан и Владо Никлановић“ из Будве.
Он је на по[...]
Политика, 25.10.2021, Приче Из Великог рата: Аустријанци у Чачку одмах узели тројицу талаца
Лекар чешког порекла, др Венцеслав Стејскал, све време окупације одбијао да скине униформу мајора српске војске
Чачак – Повлачење војске из Чачка, састављене већином од трећепозиваца и последње одбране, почело је раног јутра 18/31. октобра 1915. Станко Митић, шеф окружне финансијске управе у Чачку, забележио је у свом ратном дневнику да су државна надлештва у месту већ била спремна за евакуацију, чекала се само наредба војне команде.
„За време нашег поласка у вароши гужва од народа, једни иду на једну а други на другу страну, на лицу сваког познаје се забринутост и очајање. Кад смо прошл[...]
