За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 7. 6. 2023, Прво ломили табле, а сад би да је украду: Хрватска смислила план да отме ћирилицу
У Вуковару је прошле године укинута употреба ћириличног писма чиме су нарушена права Срба који живе у том граду. Ипак, Хрвати су сада смислили начин како да присвоје ћирилицу Иницијатива за изучавање ћирилице као старог хрватског писма у школама у Хрватској још један је покушај да се српско културно наслеђе…
Искра, ИН4С, 6. 6. 2023, Милош Ковић: Крајина као симбол и суштина историје српског народа
Постоји једна реч коју, због нашег духовног здравља, ваља упорно и стално понављати. Потребно је да је изнова изговоримо управо данас и нарочито овде, у древном Крушедолу, на падинама Фрушке горе, нове, српске Свете Горе, у Срему, уточишту српских прогнаника, од Светих Бранковића до данашњег дана. Та реч је –… РТ Балкан, 5. 6. 2023, Миломир Степић: Памперс револуција
„Памперс револуција“ сведочи да је у пракси могуће опирање албанским сецесионистима у полицијским униформама и Кфору, као окупационој сили са којом су у садејству Неко духовит и инвентиван, упркос недаћама, сетио се да Кфору, албанским полицајцима и функционерима током сукоба на северу косовско-метохијског дела Србије дарује „памперс“ пелене. Симболика која… Политика, 5. 6. 2023, Записи о српским породицама којих више нема у подчичавском крају на Космету
О мештанима, њиховим обичајима, страдању, присилном одласку, надгробним споменицима на КиМ неуморно годинама прикупља податке хроничар Бранко Радеч Хроничар Бранко Радеч неуморно годинама прикупља податке и фотографије о селима око Вучитрна на Космету, о мештанима, њиховим обичајима, страдању, присилном одласку, надгробним споменицима. Све што је сазнао уобличио је у четири…
Политика, 5. 6. 2023, Како су Никола Тесла и Милутин Миланковић постали Хрвати – ново тумачење историје из угла цркве коју је направио Анте Павелић
Сви ми чији корени потичу из Војне крајине нисмо Срби. Ми смо православни Хрвати и не смемо да се стидимо нашег идентитета. Можемо само да будемо поносни на наше земљаке попут Николе Тесле и Милутина Миланковића. Они су најумнији православни Хрвати а њима уз раме иду Светозар Боројевић, Аугуст Харамбашић,…
Политика, 5. 6. 2023, Живојин Ракочевић: Обгрљени Свети Архангели код Призрена
Скоро хиљаду родитеља српске деце са Косова jуче је послало своје најдраже да, усред страхова и најављеног хаоса, у Призрену пронађу нешто важно за себе и све нас Света Тројица, Свети Архангели, пусто недељно јутро у Призрену. На излазу из града, уз Бистрицу, одмах иза зграде Призренске лиге, два џипа…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, Танјуг, 16.10.2017, На Јелици ексхумација тела двојице убијених Равногораца
Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника ЈВуО
Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини.
Они су, према сведочењу мештана, убијени уочи првих послератних избора које су организовале нове комунистичке власти.
Према речима потомка Милисава Милутиновића (76), си[...]
Глас Српске, 15.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (1) - Убијани само зато што су били Срби
Једно од најјачих усташких упоришта у срезу Приједор и шире било је у мјесту Козарац, на чијој територији су апсолутну већину становништва чинили муслимани. По попису из 1931. године, општина Козарац имала је 10.303 становника, од тога 7.448 муслимана, 1.831 Србина, док су остатак чинили Украјинци, Хрвати и остали. У самом Козарцу скоро да и није било припадника ниједног другог народа осим муслимана.
Током Илинданског покоља 1941. године, а према документима НДХ и њемачке војске, на подручју овог среза ликвидирано је око 1.500 Срба. Усташе из Козарца убиле су неколико стотина Срба и њихова [...]
![Вечерње новости, 10. 12. 2023, Код Пљеваља одата почаст за 67 жртава одмазде, многи су били деца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17858-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 10. 12. 2023, Код Пљеваља одата почаст за 67 жртава одмазде, многи су били деца [Мапа]
У СЕЛУ Сажићи, МЗ Црљенице, после 82 године одслужено је опело за невино страдале цивилне жртве фашистичке одмазде 7. децембра 1941. године, њих 67 већином жена и деце.
Посебност овог скупа на којем се окупило око шездесетак рођака, потомака и комшија пострадалих, није само опело одслужено после више од 80 године од страдања, већи и по први пут званични долазак председника општине Пљевља Дарија Вранеша са делегацијом Општине Пљевља.
После опела, које су служили протојереји ставрофори Саша Јањић и Огњен Перковић, председник Општине др Дарио Вранеш обратио се окупљеним поред масовне гробни[...]
Вечерње новости, 26. 1. 2013, Лужанин убијен по налогу КПЈ
Суд у Чачку рехабилитовао потпоручника Огњена Лужанина, јунака Априлског рата 1941. године. Није учествовао ни у каквом сукобу четника и партизана, убијен по наредби комесара КПЈ
ПОСЛЕ готово 70 година, решењем Вишег суда у Ваљеву рехабилитован је потпоручник Огњен Лужанин, авијатичар који је у кратком Априлском рату 1941. неустрашиво нападао колоне Трећег рајха. У септембру исте године, иако у међувремену није учествовао ни у каквом сукобу између четника и партизана, по наредби комунистичког комесара мучки је убијен с три метка у потиљак.
Кад је рат окончан, одлуком нових власти, постху[...]
Јужне вести, 8. 4. 2023, 82 године од бомбардовања Ниша и Хитлеровог одговора пркосу Југославије
Након што се Ниш укључио у мартовске демонстрације и изразио незодовољство због склапања савеза са Немцима, чему је претходио и војни пуч - 6. априла 1941. године у виду бомби стигла је реакција Хитлера на раскидање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.
Већ 8. априла бомбардован је и Ниш где је невино страдало преко 400 Нишлија, а рањено око 500. Улазак немачких трупа у Ниш обележио је и бунт и пркос југословенског војника који је усамљен пуцао из топа на Немце.
Био је уторак када су око 5.30 из правца Бугарске немачки авиони "Штуке“ у лету бомбардовали Ниш на који [...]
