За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 20. 9. 2021, Владимир Умељић: Срби и клетва станишта на граници светова [из Архиве] На данашњи дан: Аустроугарски ултиматум Србији
![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
Шта је заједнички садржалац три етапе на српском историјском путу – од велике победе 1914-1918, преко Србоцида хрватске државе 1941-1945, до „НАТО-правде“ на крају XX века? У овом разматрању ставља се следећи модел размишљања на дискусију: Први покушај уништавања модерне српске државности и следствене анихилизације народа у XX веку се… Глас Српске, 23. 7. 2023, Часопис Босанска вила и њен значај за народ: Лет кроз српски свијет
У остваривању улоге претплаћивања на књиге и књижевне магазине у настанку и развоју културног и националног питања у Босни и Херцеговини “Босанска вила” заузима централно место. У одсутности домаћих интелектуалних снага њени покретачи били су српски учитељи родом из пречанских крајева Божидар Никашиновић и Никола Шумоња, а значајан је био… Вечерње новости, 23. 7. 2023, Срушено 18 српских споменика у селу Машић: Претходно руинирана гробља у Ковачевцу и Новој Градишки
ПОСЛЕ уништавања споменика на православним гробљима у Ковачевцу и Новој Градишки, у селу Машић срушено је последњих дана 18 надгробних споменика, од којих је део разбијен. Горан Ногић, секретар Већа српске националне мањине Бродско-посавске жупаније, испричао је за портал „Новости“ да је један од мештана отишао на мајчин гроб и…
Глас Српске, СРНА, 23. 7. 2023, Покољ 43 Срба у Јабуци 31 годину чека правду
ФОЧА – На Градском гробљу Божовац у Фочи данас је служен парастос за 43 мјештана фочанске Јабуке, које су на кућном прагу прије 31 годину свирепо убили припадници такозване Армије БиХ из Горажда, што је било прво масовно страдање фочанских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату. У зору 23. јула 1992. године,…
Косово онлајн, 23. 7. 2023, Зашто нема правде за злочине над Србима на Косову? Црна мрља на образу међународних представника
Масакр у Старом Грацку, минирање аутобуса у Ливадицама, рафали у дечаке у Гораждевцу, масовно киднаповање и зверства у општини Ораховац, страдање породице Столић у Обилићу, погром 2004. године, само су неки од страшних злочина над Србима на Косову од лета 1999. наовамо, за које нико још није одговарао. Извршиоци су…
РТ Балкан, 22. 7. 2023, Судбина Милорада из Метохије: Суде му за ратни злочин, срушили му кућу, а он крив само што је Србин
Адвокат Василије Арсић на почетку суђења рекао је да Ђоковић сигурно не би остао на Косову, не би остао у Витомирици као једини Србин да је починио било какав злочин, да је учинио било шта мимо закона Годину и месец дана после хапшења и пошто му је у међувремену кућа…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 26. 1. 2024, Берахина писма сведок живота и смрти: Поводом сећања на жртве Холокауста
Бити Бераха је био предратни београдски трговачки путник, који се изјашњавао као Србин Мојсијеве вере. У логор Топовске шупе заточен је у октобру 1941, одакле је послао пет писама супруги Рашели. Ова писма ретки су трагови о животу у једном од првих логора за Јевреје у Србији.
У већини писама Бераха куражи супругу да ће сигурно све бити добро. Бољем положају, како пише, допринело је и то што је управу над њима од тајне полиције Гестапо преузео Вермахт, па жена и кћерка треба да буду "сасвим, али сасвим без бриге". Недеља је била дан за посете, затвореници су могли да примају и шаљу ствари пре[...]
Глас Српске, Срна, 5. 8. 2023, Обиљежавање 28. годишњице погрома: Парастос за жртве “Олује”
БАЊАЛУКА – Свештеници Епархије бањалучке данас су у Бањалуци у Саборном храму Христа Спаситеља служили парастос за страдале у Погрому “Олуја”.
Парастос страдалима у хрватској агресији на Републику Српску Крајину, када је протјерано више од 220.000 Срба из Хрватске, а побијено око 2.000, организовао је Документационо-информациони центар “Веритас”.
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац је након парастоса позвао породице страдалих у Погрому “Олуја” који нису идентификовани да отворе захтјеве и ураде све што је потребно како би се извршила идентификација.
Он ј[...]
СРНА, 9.8.2021, Ужасно страдање Млађеновића - доказ о затирању Срба
Страдање Љубомира Млађеновића, Србина из Јежестице, јасно осликава понављање историје и континуирано затирање трагова српског постојања, како 1942. тако и 1992. године, и свједочи о стравичним злочинима муслимана над српским народом у средњем Подрињу.
БРАТУНАЦ, 9. АВГУСТА /СРНА/ - Братуначко село Јежестица у мјесној заједници Кравица два пута је разорено - у Другом свјетском рату и 1992. године током упада муслиманских снага из Сребренице.
ПОЛУВЈЕКОВНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ
Муслиманске снаге побиле су све што су стигле, опљачкале стоку и покретну имовину, а непокретну попалиле.
[...]
Слободна Херцеговина, 1.5.2018, Списак страдалих Срба Мостара у Другом свјетском рату 1941 – 1945
Иницијатива за састављање овога списка потекла је од потомака страдалих Срба из Мостара у Другом свјетском рату.
Списак, у овом облику какав је тренутно, уредили су чланови одбора за прикупљање података о страдалим Србима у Другом свјетском рату са подручја Мостара: проф Ранко Чворо, свештеник Данило Боро, Владо Булајић, покојни Никола Вуковић, Рајка Даничић, покојни Александар Ацо Дошло, покојни Петар Перо Ковачевић, Младен Крњеушић, покојни Сретен Лазаревић и Гојко Пантић. Значајну помоћ је пружио и покојни Радмило Браца Андрић, као и многи наши мостарци и мостарке широм свијета који су нам[...]
СРНА, 18. 2. 2024, Српска памти: Свједочанство Стане Митрић и убијеним синовима
Фондација "Визуелни архив српског страдања" снимила је свједочанство Стане Митрић о херојству и мучеништву њена два сина чији су посмртни остаци ексхумирани из масовне гробнице у Мркоњић Граду која је отворена у априлу 1996. године.
Ова фондација у сарадњи са Републичком организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, а под покровитељством и уз подршку предсједника Републике Српске Милорада Додика, покренула је пројекат снимања свих доступних свједочанстава српског страдања током ратова деведесетих.
Из ове фондације истичу да је деведесетдеветогодишња Стана Митрић[...]
