За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, СРНА, 5. 6. 2023, Сребреница: Парастос Tројчинданским жртвама усташког злочина
Код спомен-костурнице у Сребреници данас ће бити служен парастос и обиљежено 80 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје, када су побиле више од 250 Срба. Из општинског Одбора за обиљежавање годишњица српског…
РТРС, 5. 6. 2023, Служен парастос за 115 убијених у селу Капавица код Љубиња [Мапа]
Срби у Херцеговини присјећају се жртава јунских покоља из 1941. године, у којима су усташе на бестијалан начин, бацањем у крашке јаме, убили неколико стотина људи. У селу Капавица код Љубиња служен је парастос за 115 жртава, које су усташе на Тројичин дан поубијале или живе бациле у јаму. Сјећање…
Глас Српске, 3. 6. 2023, Објављена антологија „Заслужени одмор“ Владана Деснице: Заоставштина мајстора српског језика
Издавачка кућа „Дерета“ објавила је књигу „Заслужени одмор“ чувеног књижевника Владана Деснице. Кратке новеле из заоставштине великога српског писца Владана Деснице објављене у овој књизи након пуних пет и по деценија од пишчеве смрти представљају не само литерарни већ и културолошки догађај. На први поглед у Десничиној приповједачкој прози живи…
Вести онлајн, 3. 6. 2023, Сад би да отму и Дечане!
У сенци догађаја на северу Косова и Метохије, али и апела најрелевантнијих европских и светских институција да привремене власти у Приштини врате одузету земљу манастиру Високи Дечани, на сајту Упознајте Косово, намењеном туристима са Запада, осванула је нова подвала. У делу у коме се описују “културно-историјске знаменитости”, тврди се не… РТРС, 3, 6, 2023, Трново, Ледићи: Служен парастос за 24 убијена српска цивила
У селу Ледићи на подручју федералне општине Трново данас је служен парастос за 24 српска цивила, жртве свирепог злочина који су прије 31 године починили припадници такозване Армије БиХ. Парастос код спомен-обиљежја служио је парох трновачки Његослав Јелисић, који је истакао да су убијени Ледићани били криви само зато што…
Вести Онлајн, 3. 6. 2023, Горели су камен и ваздух!
На њих су прво ударили, али су прошли као боси по трњу! У сенци битке за Кошаре, све ове године остала је неиспричана ништа мање епска битка српске војске такође са саме границе Србије и Албаније. Током покушаја копнене инвазије на Србију 1999. кодног назива “Стрела 2”, НАТО је од… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 28.5.2018, Деценијама прикривана истина о спомен-костурници
СРЕБРЕНИЦА, 28. МАЈА /СРНА/ - Деценијама је у комунистичком режиму прикривана истина да се у спомен-костурници у Сребреници налазе кости српских цивила које су монструозно убиле јединице Независне Државе Хрватске /НДХ/ и говорено је да су ту сахрањене жртве фашистичког терора, каже Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе у Сребреници 1943. године.
Он подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана.
Николић подсјећа да Тројчиндан није увијек на исти датум, али да се у Среб[...]
РТС, Royalfamily, 4. 11. 2023, Служен помен жртвама комунистичког режима у Београду
У Лисичјем потоку у Београду служен је помен жртвама комунистичког режима у Београду. Помен је служен код недавно откривеног споменика жртвама код Краљеве чесме, која је у сарадњи са Градом Београдом, надлежним институцијама и Спомен парком "Краљева чесма" рестауирана ове године.
За свега неколико месеци комунисти су стрељали више од 59.000 грађана Србије. Толико их је пописала Комисија за утврђивање тајних гробница. Процене су и да је на више од 200 локација широм земље број убијених и већи. Једно од места егзекуције је и београдски Лисичји поток.
"Прошло је скоро 80 година од злочина к[...]
РТРС, 10.10. 2022, На данашњи дан прије 27 година протјерано 27.000 Срба из Санског Моста
Око 27.000 Срба протјерано је на данашњи дан прије 27 година из Санског Моста. Након освајање тог града, припадници такозване Армије БиХ починили су бројне злочине за које нико до сада није осуђен. На 27. годишњицу егзодуса, у Приједору су у ријеку Сану симболично спуштени вијенци и цвијеће.
Слике ужаса и данас су у живом сјећању Срба из Санског Моста. Тог 10. октобра 1995. године погинуо је муж Драгане Радонић Хрњак, Мирко, чије посмртне остатке је пронашла тек четири године касније. Са дјецом узраста седам, пет и двије године била је принуђена да напусти родни град.
За злочине припадни[...]
РТРС, 15.4.2018, Доња Градина - Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида
У Спомен-подручју Доња Градина обиљежен је Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствовали су предсједник Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат Независне Државе Хрватске /НДХ/ за који никада нико није одговарао и који и данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Је[...]
Српски став, 27. 2. 2018, Драган Крсмановић: СССР и грађански рат у Југославији 1941-1945.
Ових дана, тачније 5. марта навршиће се 76 година од чувеног упозорења које је Коминтерна упутила Јосипу Брозу Титу (Броз) упозоравајући га на штетне последице бољшевизације партизанског покрета.
Нико ван Југославије тада није знао да је још 14. децембра 1941. године Броз већ озваничио своју објаву грађанског рата. До тада у међусобном сукобу али и везан формалним уговорима о сарадњи са Југословенском војском у Отаџбини, Броз је коначно одлучио да интересе револуционарног преузимања власти стави испред захтева противокупаторске борбе. У свом писму Покрајинском комитету КПЈ за Србију послатог [...]
