За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 21. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Дивља чишћења под окриљем ноћи – Када су партизанске јединице заузеле Србију, почело је успостављање новог тоталитарног поретка
СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло „буржоазије и народних непријатеља“, као носилац „великосрпског хегемонизма“, били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду, међу становништвом, мешала су се двојака осећања – страх и еуфорија. Еуфорију… Вечерње новости, 21. 7. 2023, Својатају Андрића, а морају да га – преводе
Новости истражују: Како су међе српске књижевности постале политичко питање ГРАНИЦЕ било које књижевности не могу бити одређене по државним, временским или било каквим другим оквирима. Српска књижевност је и настајала и настаје где је год писац на српском језику писао или сада пише, у било којој земљи, на било…
Политика, 21. 7. 2023, У славу Хајдук Вељка Петровића
Монодрама „Чучук Стана-Српкиња и Гркиња“, по тексту и у режији Жељка Хубача, а у интерпретацији глумице Наташе Петровић изведена је синоћ у оквиру „Зајечарског културног лета. Представа је играна на летњој сцени која је понела име „Ненад Цигановић”, у препуном дворишту Позоришног музеја у Зајечару, поводом годишњице смрти Хајдук Вељка…
Политика, 20. 7. 2023, Косовско етничко право
Бивши градоначелник Штрпца Братислав Николић и још шесторица од укупно 12 оптужених у случају “Брезовица”, налазе се у притвору већ 19 месеци. Адвокати одбране тврде да је реч о кршењу Устава и закона Косова и Метохије, као и Европске конвенције о људским правима, а за двојицу оптужених то је потврдио…
Вести онлајн, 19. 7. 2023, Истина увек васкрсава
Прошле недеље, 16. јула, навршило се 77 година од смрти Генерала Драгољуба Драже Михаиловића, вође четничког покрета у Другом светском рату, кога је 1946. убио комунистички режим тадашње Југославије. Многобројни потомци четника који данас живе у Аустралији, као и поштоваоци Михаиловићевог лика и дела, заједно са Српском Православном Црквом обележили…
Вечерње новости, 20. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Гробна места су морала да остану тајна – ОЗНА за Србију формирана на Вису
ПРОЦЕСОМ чишћења, највећом делом, руководило је Одељење за заштиту народа (Озна). Озна је од самог настанка, 13. маја 1944. у Дрвару, устројена методолошки по совјетском моделу као политичка полиција вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију. Директно је била подређена Повереништву за народну одбрану НКОЈ, прве… Не заборављамо – Памтимо
![Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19821-350x200-no.jpg)
Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]
У гатачком селу Добреља, данас се навршавају 82 године од комунистичког злочина. Тим поводом, у цркви Светог Николе служен је помен за тридесет девет мјештана, стараца, дјеце и жена, које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона.
Крв мученика је увијек била сјеме за нове хришћане, рекао је свештеник Саша Којовић, који је подсјетио на страшне злочине који су се дешавали. У свом обраћању потомцима, али и свима који су дошли да одају почаст настрадалим жртвама, додао је да је боље да будемо они који имају вјеру а страдају, него да будемо на страни оних к[...]
РТРС, Срна, 10. 6. 2023, Ного: Агресори су некажњени, али кривична дјела ратног злочина не застаријевају
Професор међународног кривичног права Срето Ного изјавио је поводом 24 године од завршетка НАТО бомбардовања Србије да су посљедице тог бруталног чина по становништво катастрофалне, да су агресори некажњени, али да кривична дјела ратног злочина не застаријевају.
Он је рекао да они који су се иживљавали над грађанима и земљом остају некажњени јер се као државна тајна чувају подаци која НАТО-земља је учествовала у гађању ког локалитета.
Ного, који је оснивач Удружења грађана "Осиромашени уранијум", рекао је да се у једном тренутку прије четири године пријавило око 20.000 људи обољелих од п[...]
Глас Српске, 16. 2. 2025, Данило Илић, спона свих генерација младобосанаца
Овог мјесеца навршило се 110 година од погубљења Данила Илића, Вељка Чубриловића и Михајла - Мишка Јовановића, тројице припадника "Младе Босне" и учесникâ Сарајевског атентата.
Тројица мученика, противно законима Аустроугарске, тајно су сахрањена да њихови гробови не би постали мјеста ходочашћа и подстицала народ да их слави као јунаке.
Мане Крнић, професор цртања у Учитељској школи, тражећи пејзаже за сликање, у близини села Нахорева, од сељака је сазнао да је један младић из млина у којем је преспавао у ноћи између 3. и 4. фебруара 1915. године видио полицајце како копају раке. Послије Прв[...]
Вечерње новости, 6. 8. 2019, Априлски рат: УСПОМЕНА НА БОЖИДАРА ЖУГИЋА - Официра памте и Словаци
Поручник Краљевине Југославије осам деценија касније побратимио Гложан у Војводини и Новаковиће у Црној Гори
ПОВЕЉОМ о братимљену црногорског села Новаковићи и војвођанског места Гложан, минулог викенда у Општини Жабљак, учвршћена је успомена на Божидара Жугића, храброг официра Војске Краљевине Југославије који је херојски погинуо 1941. бранећи мештане Гложана пред инвазијом хортијеваца на Бачку.
Делегацију Гложана предвођену председником Општине Бачки Петровац Срђаном Стојановићем, представником МЗ Гложан Иваном Червенаком и иницијатором братимљења Крстом Жугићем из Новог Сада, примио је пр[...]
![Политика, 15. 4. 2008, Дрина, гробница Делићевих [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21402-350x200-no.jpg)
Политика, 15. 4. 2008, Дрина, гробница Делићевих [из Архиве]
Ново Горажде – У мају се навршава 16 година од незапамћеног злочина у Црквинама код Горажда, када су муслимански војници и полицајци од куће одвели четири сина Горажданке Божане Делић, касније их зверски убили, а након тога и њену кћерку. Трећа је година како је ова тиха и горда старица преминула у 93 години, а потом сахрањена на вишеградском гробљу Црнча, поред супруга Владе.
Центар јавне безбедности Источно Сарајево против седам припадника некадашње Армије БиХ, осумњичених за ратни злочин против цивилног становништва у Црквинама, поднео je извештај Окружном тужилаштву у овом граду. Припад[...]
