За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 3. 6. 2023, Служен помен за више од 130 Срба жртава усташког злочина [Мапа]
БИЛЕЋА – Код Корићке јаме у Билећи, у коју су усташе бациле више од 130 Срба, данас је служен литургија поводом 82 године од мученичког страдања српског народа из билећког села Корита и околних села. Литургију је служио свештеник Саша Којовић из Гацка у пристуству народа из Корита и околних…
ИН4С, 2. 6. 2023, Раковић: Хрватизација имала успјех у западним деловима српства, али и у Црној Гори
Историчар Александар Раковић изјавио је Срни да је такозвана хрватска православна црква (ХПЦ) фантомска организација без литургије, која повремено пласира лажи о знаменитим личностима и догађајима из српске историје, па чак и Косовски бој представља као хрватску битку, са циљем „хрватизације“ Срба. Раковић је, поводом тврдњи ове организације на „Фејсбуку“…
Вечерње новости, 1. 6. 2023, Синђелић и Ресавци као Леонида и Спартанци: Србија државном обележила 214 година од битке на Чегру
ОСМАНСКИ Хуршид-паша узидао је у кулу крај Цариградског пута лобање јунака који су у мају 1809. изгинули са војводом Стеваном Синђелићем на Чегру да уплаши Србе, а постигао је сасвим супротно. Окрутни заповедник Ниша само је оснажио култ самопожртвовања „за крст часни и слободу златну“ и од Синђелића створио митског…
Меморијал, Вечерње новости, 1. 6. 2023, Поново оскрнављен споменик жртвама бугарског окупатора на путу Штрпце–Брезовица [Твитер]
ШТРПЦЕ – Оскрнављен споменик на путу Штрпце-Брезовица подигнут у знак сећања на 46 жртава, међу којима је било и 12 деце, које су окупационе трупе Краљевине Бугарске стрељале на Видовдан, 28. јуна 1944. године. Градоначелник Штрпца и потпредседник Српске листе Далибор Јевтић објавио је да је споменик оскрнављен у среду…
Политика, 31. 5. 2023, Обележена 214. годишњица историјског Боја на Чегру
НИШ – У присуству министра за рад, борачка и социјална питања наше земље Николе Селаковића, државног секретара Зорана Антића, владике Арсенија епископа Нишке епархије са представницима Српске православне цркве, представника града Ниша и нишких градских општина, Нишавског округа, бројних нишких и удружења која негују сободарске традиције из целе Србије, и…
Политика, 31. 5. 2023, НАТО је побио десет недужних, а тридесетак је на бомбардованом мосту у Варварину рањено
Варварин – Трагично и недужно страдалим Варваринцима у НАТО бомбардовању 30. маја 1999. поред спомен-обележја крај Велике Мораве, одржан је помен и положени су венци. Тог дана страдало је десет недужних цивила, а тридесетак је рањено. Авиони НАТО-а бомбардовали су мост у Варварину 30. маја 1999. године у два наврата.…
Не заборављамо – Памтимо
Вести, 29. 6. 2023, Традиција у Оснабричкој парохији: Парастос на војничком гробљу
Традиционално се уочи Видовдана, у Меморијалном центру у Оснабрику, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, одржава Општи видовдански парастос свим српским страдалницима од Косовског боја до данашњих дана.
Драге госте, владику Григорија и владику Јована, парохијани су дочекали у порти Цркве Светог Георгија. Теодора Дабић и Емилија Тадић су им уручиле букете цвећа. Светој архијерејској литургији у храму присуствовали су бројни верници из целе Немачке, али и из отаџбине, као и представници д[...]
Вечерње новости, 20. и 21. 11. 2011, Немци флоту потопили због четника – Тајна операције Дунавски вилењак
Млади нишки историчар Александар Динчић открива истину о немачкој операцији из септембра 1944. Командант корпуса ЈВУО, пуковник Велимир Пилетић, условио Немце да предају све пловне јединице
ПОЧЕТКОМ септембра 1944, у операцији „Дунавски вилењак“, код села Прахово, нацисти су потопили више од 220 бродова, односно комплетну црноморску флотилу, али на овај чин није их приморало бекство пред Црвеном армијом, како се до сада тврдило, већ су се Немци на тај чин одлучили због четника и румунских војника.
- У ратном дневнику команде Групе армија Ф, за 1. септембар, записано је како покушаји да се са[...]
Вечерње новости, 25.9.2021, Славних 67 дана Ужичке републике: Свечано обележено 80 година од ослобођења Ужица у Другом светском рату
ПРОШЛО је 80 година од формирања Ужичке републике, а 24. септембра, на дан када је 1941. створена "прва слободна територија у покореној Европи" свечаном церемонијом на платоу Народног музеја Ужице обележена је годишњица.
Градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић истакла је да је овај значајан датум дан почетка славних 67 дана слободе, отпора фашизму, злу које је стигло до готово сваког кућног прага и претило да сломи свако супротстављање његовој неразумној жељи да завлада светом.
- У суочавању са таквом опасношћу Ужичани су показали велику храброст и супротставили се надмоћнијем непри[...]
![Косово Онлајн, 29. 1. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албанци су окупацију Краљевине Југославије дочекали као ослобођење [I]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14347-350x200-no.jpg)
Косово Онлајн, 29. 1. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албанци су окупацију Краљевине Југославије дочекали као ослобођење [I]
Историчар и музејски саветник у Музеју жртава геноцида др Ненад Антонијевић оценио је као скандалозне тврдње косовског премијера Аљбина Куртија, изречене у неколико наврата током претходних месеци, да се данашња Србија може упоредити са Немачком из 30-тих година 20. века.
Антонијевић, који је докторирао на тему "Ратни злочини на Косову и Метохији 1941 – 1945. године", истакао је у интервјуу за Косово онлајн да та Куртијева тврдња, наравно, нимало не одговара историјским чињеницама и да је део пропаганде која се већ дуже време води против Србије и шире у региону, па чак и на начин да мења он[...]
Вечерње новости, 1. 10. 2023, ХРАБРИ, ДИСЦИПЛИНОВАНИ И ИЗДРЖЉИВИ: Европске и америчке извештаче српски војници пленили својим родољубљем
ЕВРОПА би се сетила Срба и њихових ратничких способности кад год је требало вадити кестење из ватре на Балкану.
Француски путописац Рене Мије анализирао је српску војску током ослободилачких ратова 1876-1878. године.
- Ја не држим Србе за велике тактичаре. Али они знају да пате и да ћуте. Ја сам их видео непомичне и ћутљиве под кишом, читавих дана, без шињела, а често и без хлеба. Ни најмањи жагор се не подиже. После сам их виђао у болницама, подносећи операције мирном постојаношћу, са цигаретом у устима, док им је лице било упало и црне очи увећане; оне, једине живе, окретаху се према небу [...]
