За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи, 16. 3. 2013, Милосав Самарџић: Крагујевачка трагедија 1941. године [из Архиве] Видео
Шта се дешавало уочи стрељања у Шумарицама 21. октобра 1941, колико грађана је стрељано и каква је улога четника, комуниста и љотићеваца… Атар села Баре, на путу Крагујевац – Горњи Милановац, 14. октобар 1941. Четници и партизани очекују немачку моторизовану колону из правца Крагујевца. Међутим, када је мајор Миодраг Палошевић,… Политика, 21. 10. 2023, Најмлађи српски солунац, Славољуб
Истрча официр и рече да породиљу уведу под шатор а војницима нареди да нађу нарамак сламе. Тако се код Скадра родило мало Српче Чачак – Под кишним небом поред Скадра, средином јануара 1916. испили се малишан, по оцу Танасијевић, кумовском и поповом вољом Славољуб. Тог дана бејаше најмлађи српски Солунац,…
Политика, 20. 10. 2023, Изложба за сузе и опомену – Страдање деце избеглица из НДХ
Приказ страдања у Другом светском рату деце избеглица која су била збринута у Матарушкој Бањи изазива тугу али и опомиње да се такво нешто више никада не сме дозволити Краљево – У галерији краљевачког музеја отворена је изложба која употпуњује сазнања о страдању деце током Другог светског рата. Та поставка… Глас Српске, СРНА, 20. 10. 2023, Штрбац: Хрватска види трун у туђем оку, а не види балван у свом
Реаговања званичног Загреба на одавање почасти генералу Драгољубу Михаиловићу у Београду и поруке да се тиме урушавају европске вриједности изазивају и сузе и смијех код оних који и површно прате збивања у Хрватској и њен однос према усташтву, рекао је за Срну директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Он је…
Блог наставника, 20. 10. 2023, Дамир С. Живковић: Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац 1942. [Мапа] На данашњи дан
Села Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац смештена су уз пут Приједор–Дубица, испод саме Козаре. Ова најмногољуднија села приједорске општине током Другог светског рата претрпела су огромне губитке страдајући током сваке непријатељске офанзиве. Повод за геноцидни злочин у овим селима био је неуспех офанзиве на Козару 1942. године. Злочин… Политика, 18. 10. 2023, Како умире ратник
Служио сам као свештеник у каранској Белој Цркви од 1963. до 1975. и забележио сећања солунских ратника из своје парохије из појединих села Лужничке долине. И сам припадам ратничкој породици – отац ми је солунац, деда је остао на Солунском фронту, дедин брат погинуо на Церу, а његов син као…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 26. 2. 2024, На данашњи дан почео Топлички устанак
На данашњи дан, 26. фебруара 1917. године, у окупираној Србији, почео је Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљевином села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама – побијено је око 20.000 људи, а у Топлици је уништено 55 села.
Јабланичко-топлички устанак је био српски устанак против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог свјетског рата. То је био једини устанак у некој окупираној држави током цијелог Првог свјетског рата.
Историчари, домаћи и страни, који су обрађивали један од дотле најв[...]
![РТРС, Срна, 28. 4. 2024 & 23. 5. 2024, Иванишевић: Постоје докази за подизање тужбе за геноцид над Србима у Сребреници и околини [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20112-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 28. 4. 2024 & 23. 5. 2024, Иванишевић: Постоје докази за подизање тужбе за геноцид над Србима у Сребреници и околини [Мапа]
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је да су Бошњаци и они који подржавају лажни мит о "геноциду" над Бошњацима у Сребреници покренули резолуцију у страху да ће српска страна, која располаже свим доказима, прва подићи тужбу за геноцид у Сребреници и околини, али над Србима.
- Зашто им се жури, и њима и Нијемцима? Зато што немају никакве аргументе, а ако су им аргументи масовне гробнице онда нека одговоре откуд Срби у тим масовним гробницима, а ми поседујемо имена Срба чији су посмртни остаци нађени у тим масовним гробницама. Не треба и[...]
![Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27374-350x200-no.jpg)
Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]
Изложба „Српско војничко гробље у Алжиру” чији је аутор Марко Јелић, представљена 8. априла, у Палати Тврђаве Голубачки град, у Голупцу.
Поставку је у 10.30 часова, отворио амбасадор Народне Демократске Републике Алжир у Србији Фатах Махраз. Изложбу приређују Друштво пријатеља Алжира и Јавно предузеће „Голубачки град – тврђава”.
Алжир и Србија негују пријатељске односе дуже од шест деценија. Алжир је највећа држава Африке, арапског света, и један од најзначајних спољно-политичких и трговинских партнера Србије у Африци. У заједничком наслеђу, посебно место има српско гробље ратника из Пр[...]
ИН4С, 13. 7. 2025, Горан Киковић: Геноцид у Велици и Полимљу
Као што нам је познато ријеч геноцид (гр. генос, род, народ, и лат. accidere, убити) је међународни злочин намјерног потпуног или дјелимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група. Спада у најтежу врсту злочина против човјечности (в. Нирнбершка пресуда). Термин геноцид усвојен је на засиједању Генералне скупштине УН (1946). За разлику од етничког чишћења гдје је циљ да се дата територија “очисти“ од одређене групе људи (нагласак је на протјеривању, мада је обично заступљено и физичко уништење), код геноцида је циљ физичко истријебљење. То се и десило 28. јула 1944. у Вел[...]
РТС, Танјуг, 12.7.2018, Положени венци поводом годишњице Јаворског рата
Полагањем венаца на Калипољу, обележене су 142. године од Јаворског рата (1876-1877), у коjем је Србија у сукобу са турским снагама изгубила близу 20.000 војника.
Венце су положили генерални секретар председника Републике Никола Селаковић, представници Војске Србије, општина Ивањица и Нова Варош. Поводом годишњице, Селаковић је отворио пут преко села Љепојевићи који повезује Златиборски и Моравички округ.
Никола Селаковић је истакао важност окупљања и љубави према прецима и њиховим великим делима, али и да се окупљања обележавају оним што је важно за садашњост и будућност.
"Данас је т[...]
