РТ Балкан, 27. 6. 2023, Нико није одговарао, нити ће: Годишњица злочина у Дојници код Призрена, отето 17 мештана

Храм Успења Пресвете Богородице, Дојнице, Призрен Фото: Братсво манастира Свети Архангели

На данашњи дан пре 24 године, 27. јуна 1999, припадници терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова киднаповали су и убили мештане села Дојнице крај Призрена – 16 Срба и једног Бошњака

На данашњи дан пре 24 године, 27. јуна 1999, припадници терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова киднаповали су и убили 17 мештана села Дојнице крај Призрена. Међу несталима било је и девет старијих жена. Тела побијених, 16 Срба и једног Бошњака, до данас нису нађена, нико за страшни злочин нити је, нити ће, све су прилике, икада одговарати.

Нема живих сведока да опишу, испричају, препричају каква је страшна судбина дан уочи Видовдана 1999. задесила мирне мештане села, углавном старце и старице. Знају само њихове џелати, киднапери. Тог времена у Призрену и око Призрена на све стране били су отворени приватни логори у којима су Срби мучени, силовани, убијани… Тешко је и помислити шта су злочинци тог дана радили са недужним људима.

Претпоставља се тек, нагађа, да су нека од тела побијених у једној од масовних гробница близу Призрена. Протеклих година било је, у недостатку проверених, потврђених информација и било какве истраге, гласина да су неки од киднапованих Срба касније били жртве трговине органима.

Припадници КФОР-а, међународних снага чији је мандат требало да буде и заштита Срба на Косову и Метохији, били су већ стигли у Призрен, нека од околних села, када су Срби из Дојнице, махом старији, одлучили да остану, верујући да ће их страни војници заштитити. Веровали су такође да су недужни, да се ни о кога нису огрешили, да ником ништа нису криви нити дужни. Веровали су комшијама Албанцима…

Храм Успења Пресвете Богородице, Дојнице, Призрен Фото: Братсво манастира Свети Архангели

Ђуро Спасић, син тог дана отетог Јефте Спасића, причао је пре неколико година да је његов отац две недеље раније, 9. јуна 1999. разговарао са командантом ОВК Екремом Реџом о заштити српских цивила у селу Дојнице, да је на разговорима био и Рифат Суљејмани, бивши официр Југословенске народне армије. Срби из Дојнице веровали су, надали се.

Пошто су 27. јуна у село упали терористи УЧК, тројица Срба из села, међу њима и Срећко Ђекић, Н. Б. и С. М. успели су неким чудом да побегну, сакрили су се у један канал, ту су их нашли припадници КФОР-а који су их пребацили до Богословије у Призрену, ту их ставили под своју заштиту. Пар дана касније, Срећко Ђекић из Богословије је кренуо до села Скорбиште, такође крај Призрена, да се види са познаником, да се распита о судбини отетих рођака, комшија, од тада га нико више није видео, нестао је и он.

Оно Срба што су нашли у селу, терористи су похватали и одвели, без трага и без гласа. Несрећне људе хватали су по двориштима, мучили, везивали, силовали, сам бог зна колико су бестијалности по селу трајале.

Углавном, од тада до данас посмртни остаци ни једног од киднапованих нису нађени. Није покренут ни поступак пред судским органима, ни од стране тзв. косовских власти ни од стране међународне заједнице. Злочинци слободно шетају Призреном, околним селима, Косовом… Из године у годину, годишњица страшног злочина пролази у тишини. Сећање на несрећне људе, нестале и побијене на правди Бога чувају само њихови најмилији.

Доступни подаци говоре и да општинске власти у Призрену годинама одбијају постављање било каквог спомен обележја које би било сведок тешког злочина.

Само на подручју Призрена, од 1998. године па до 2000. ОВК је отела, убила више од 350 Срба, Бошњака, Рома. Међу жртвама је 19 деце, међу њима и шестомесечна Зорица Димић, шестомесечна Самира Кастрати која је отета са сестрицом, четворомесеични Сава Младеновић, бебица која је спаљена са мајком у породичној кући у центру Призрена.

Отети и убијени Дојничани, Призрен, јуна 1999, године Фото: Братсво манастира Свети Архангели

Две недеље пре злочина у селу Дојнице, 14. јуна 1999. године, био је понедељак, улице Призрена – опис је Призренца Мирослава Тодоровића – биле су препуне избезумљених људи, плача… Око подне, колона дуга више километара у којој је на тракторима, у аутобусима, колима било више од 10.000 Срба кренула је у неизвесност. Иза себе оставили су своје куће, своја села, своје њиве и своје животе.

У Дојници је 1991. године живело 90 Срба, данас село не постоји. Уништени су и православно гробље и црква. На данашњи дан пре 24 године у селу је убијено четворо Стојковића, троје Стевановића, по двоје Спасића, Радивојевића, Ђекића и Анстића, један члан фамилије Николић.

Из села Дојнице, 27. јуна 1999. отети су и нестали Милица Стефановић (70), Славица Стевановић (40), Чеда Антић (70), Мара Антић (70), Божидар Николић (75), Васиљка Николић (70), Драга Ђекић (70), Срећко Ђекић (50), Јефта Спасић (70), Босиљка Спасић (70), Томислав Радивојевић (70), Мома Радивојевић (70), Мирко Стојковић, Живка Стојковић, Трифун Стојковић (90), Натка Стојковић, Богдан Н, Наткин брат из села Врбичане. Тог дана отет је и нестао и један Бошњак из села Грнчаре.

Зоран Шапоњић