За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 5. 10. 2023, Симоновић: Усташки злочини у Ливну најстрашнији од Пребиловаца до Јадовна [Мапа]
Усташки злочини почињени у Ливну и околини 1941. године у којима су усташе убиле 1.587 Срба, од којих су готово половина дјеца, по монструозности су најстрашнији на овим просторима од Пребиловаца до Јадовна, изјавио је Срни аутор књиге „Огњена Марија Ливањска“ Будо Симоновић. „Више је жртава било у Пребиловцима, али…
Вечерње новости, 31. 7-1. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДЕВОЈКА ПОД ИМЕНОМ МИЛУН ПОСТАЈЕ БОМБАШ: У ратни списак уписана је као Милун Раденка Савић, добровољац из села Копривнице
На данашњи дан 1973. преминула је Милунка Савић. Хероина балканских и Првог светског рата, најодликованија жена у историји ратовања, једина жена (на свету) одликована француским Ратним крстом са златном палмом, уз две Легије части; британским Орденом светог Михаила и св. Ђорђа (витешког реда), руским одликовањем св. Ђорђа за војничке заслуге,… СРНА, 5. 10. 2023, Српска памти: Планина без дјеце – Сјећање на Козарчане
Козарчани су проживјели животе у паузама ’дугог кретања између клања и орања‘, као што је, говорећи о српској историји, написао књижевник и нобеловац Иво Андрић Идеш ли роде? (Петар Кочић) За козарску породицу Пралица, као и за хиљаде других породица из тог краја, историја је имала кружни ток – од… РТВ Врање, 4. 10. 2023, Александар Динчић: Ослобођење Врања у Првом светском рату
КАКО СУ СРПСКИ СЕЉАЦИ ПОНИЗИЛИ МОЋНУ АУСТРОУГАРСКУ ВОЈСКУ Штаб Прве српске армије је примио 30. септембра обавештење од Врховне команде о прекиду непријатељства са Бугарском и наређење да се армија одмах припреми за покрет у правцу Куманова. Моравска дивизија је своје наступање требало да настави заједно са Дринском, Дунавском…
Вечерње новости, 4. 10. 2023, Геноцид у Старој Србији и Маћедонији: Столеће апокалиптичног страдања српског народа
Јастребов је сведочио о бескрупулозном процесу расрбљавања: убијањем, расељавањем, асимилацијом ПРИЧУ о голготи Срба у 20. веку најлогичније је започети на историјском простору Старе Србије и Македоније који је од Маричке и Косовске битке у 14. веку до данас симбол српског страдања. За ослобођење ових простора у Првом и Другом…
Курир, БСЦ HAPPY, 4. 10. 2023, Српска ми труба затруби! 111 година Гвозденог пука – како су српски спартанци млели непријатеља од Софије до Беча
– Са прокупачке железничке станице 7. октобра 1912. године кренуо је овај пук у ослободилачке ратове. Заправо, кренула су четири пука, први, други и трећи позив Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ и Други прекобројни пук. О њему се мало зна и чинили су га сви они који нису добили позив…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 3. 5. 2025, Негативе ратних фотографија носио и у најтежим борбама
У холу Музичке школе „Војислав Лале Стефановић” у Ужицу стоји спомен-табла са натписом: „Породица Стефановић, учитељи Даринка и Малиша и њихови, кћи др Олга и син Војислав, дарују ову зграду Музичкој школи”. Ужичани и сада памте тај гест задужбинара Војислава Стефановића, који је почетком овог миленијума школи тестаментом поклонио породичну кућу, у спомен на своје родитеље, цењене учитеље у овом граду.
Недовољно се, међутим, овде зна о ратном путешествију Војислављевог оца учитеља Малише Стефановића (1891–1968), који је носећи фото-апарат у Великом рату снимао дешавања у борбама и на фронту, [...]
![Mинистарство одбране Републике Србије, 24. 2. 2025, Топлички устанак фебруар–март 1917. [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25732-350x200-no.jpg)
Mинистарство одбране Републике Србије, 24. 2. 2025, Топлички устанак фебруар–март 1917. [Видео]
Топлички устанак
фебруар–март 1917.
Повлачењем српске војске са државне територије није престао и оружани отпор окупатору на територији Краљевине. У земљи је остао један број српских војника који је заостао у повлачењу, као и рањеника који су избегли заробљавање. Били су ту и младићи који у време окупације 1915. године нису стасали за војну службу. Они су се крили од окупатора по шумама и планинама. Многи су поседовали оружје које нису хтели да предају. Почео је постепено да се рађа организован покрет отпора.
На стварању отпора током лета 1916. почео је да ради двадесетшестогодишњи резервни[...]
РТРС, Срна, 19. 9. 2020, Положени вијенци у Спомен-комплексу Стари Брод
У Спомен-комплексу Стари Брод данас су, поводом предстојеће крсне славе општине Вишеград - Мале Госпојине, положени вијенци за више од 6.000 Срба које су убиле усташе у Другом свјетском рату.
Вијенце су положили и сјенима страдалих се поклонили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и народни посланик Перо Петровић.
Ђуревић је истакао како трагедија која се догодила српском народу ове регије 1942. године обавезује на сјећање и одавање почасти страдалницима.
- Стари Брод је трагична прича, покољ српског народа који не смијемо заборавити и о коме треба говорити младим људима како жртв[...]
РТРС, 24.2.2019, У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра
У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне Државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре.
У раној младости Ђуро Кољанин, у Дјечијем логору "Сисак" у Независној Држави Хрватској изгубио је цијелу породицу.
Меморијални центар чију изградњу финасира сам посветио је својим трагично страдалим сестрама Зори и Мари.
Трауме и данас осјећа.
- То ствара такву депресију да ја нисам знао шт[...]
Вести онлајн, 22.11.2020, Рањено срце српског јунака
Нема Чачанина који не зна где се у овом граду налази чувена кафана „Цар Лазар“, али мало је оних који знају да се само стотинак метара од кафане, у истој улици, налази кућа у којој је 25. маја 1882. године рођен Драгутин Гавриловић, мајор српске војске који је у историји Срба остао уписан као командант 2. батаљона 10. кадровског пука који је био последња одбрана Београда пред аустроугарском војском.
Уочи саме битке у одбрани Београда, у ноћи између 6. и 7. октобра 1915, пре 105 година, на Дорћолу, испред кафане Јасеница, обратио се војницима овим речима:
„Јунаци, тачно у 15 часова непријатељ[...]
