За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 25. 5. 2023, Руђер Бошковић у кризи идентитета
Покренута процедура да се званичном називу аеродрома у Чилипима код Дубровника придода име једног од најславнијих Дубровчана, чији је отац био Србин из Попова поља, а мајка пореклом из Бергама Хрватска новинска агенција ХИНА пласирала је вест како су дубровачке власти покренуле процедуру да се званичном називу аеродрома у Чилипима…
РТ Балкан, Канцеларија за КиМ, 25. 5. 2023, Најстрашнији вид претње: УЧК натписи на дечјем игралишту у селу Угљаре код Косова Поља
Пре само неколико дана у близини школе у Угљару пуцано је на децу, што потврђује да је претња Србима у том селу свеприсутна и да захтева хитну реакцију како би људима тамо било омогућено да живе нормалним животом У селу Угљаре код Косова Поља на дечјем игралишту, које је прошле…
Спутњик, СРНА, 25. 5. 2023, Обележена 31 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић у Горажду
У месту Буквице код Горажда данас је обележена 31 година од страдања осам чланова породице Вукашиновић које су на данашњи дан 1992. године убили припадници такозване Армије БиХ, а за овај злочин до данас нико није одговарао. Председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац…
СРНА, 24. 5. 2023, Угрожено култирно насљеђе у БиХ
Срби и други народи сјећањем на утемељиваче словенске писмености Светог Ћирила и Методија треба да буде свијест о свом великом културном насљеђу, којим могу да се поносе, изјавио је Срни предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић и указао да је угрожено српско насљеђе у БиХ. Танасић, који је…
РТ Балкан, 23. 5. 2023, Зоран Шапоњић: Порушена српска гробља и цркве су сведоци Куртијевог „међурелигијског склада“
О каквом се „међурелигијском складу“ ради можда најбоље говори податак да је, не тако давно, само током мартовског погрома 2004. године, разрушено и спаљено најмање 35 цркава и манастира на Косову и Метохији Премијер тзв. Косова Аљбин Курти навео је на Фејсбуку, а поводом Међународног дана културне разноликости да „Косово…
ИН4С, 23. 5. 2023, Небојша Јеврић: Умро је Душан Марс! Схрањен о Светом Василију, на Орловачи
МИНЕР О минама Душан Марс прича као што стари похотници причају о женама: „Мине су прави посао за човјека од маште, од лудила! Кад мину скидаш, то је као да жену свлачиш. Уплашиш ли се, ништа не ваља.“ Некада је Марс вајао. Сад минска поља — нити смртоносног паука поставља…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 15. 10. 2024, Веритас: Убице шетају слободне, а гдје су убијени госпићки Срби?
Тијела српских цивила, становника Госпића, које су хрватски и полицајци изводили у јесен 1991. године и ликвидирали, још нису пронађена, док су њихове убице и данас на високим положајима у хрватској војсци, полицији и власти, објавио је данас Информационо документациони центар "Веритас".
Према "Веритасовим" подацима, убијено је најмање 129 лица српске националности, од којих скоро половина између 16. и 18. октобра 1991. године, а међу њима било је 39 жена.
Њих су ноћу изводили из њихових домова, мучили и ликвидирали разним начинима, иако су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму[...]
СРНА, 17. 5. 2023, Над Србима вршен анимални геноцид о чему пише Арчибалд Рајс
БИЈЕЉИНА, 17. МАЈА /СРНА/ - У Музеју Семберије вечерас је представљено дјело "Бугари у извјештајима Арчибалда Рајса" о коме су говорили професор Милоје Пршић и Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге.
Пршић је рекао да ова тема говори да су централне силе над Србима починиле геноцид од 1914. године до 1918.
"У Првом светском рату Србија је поднела огромне жртве које су јој нанели Аустроугари, Хрвати, Немци и Бугари, а изгубила је 1.247.535 људи, од којих је 54 одсто мушке репродуктивне популације према српским изворима, а према француским 64 одсто", рекао је он.
Он је истакао да је [...]
ИН4С, 5.10.2021, Сто година Албанске споменице
Марка је пуштена у оптицај 15. септембра 2021. године у тиражу од 25.000 примерака
Након што су армије Централних сила, у јесен 1915. опколиле Србију, главнокомандујући српске војске, престолонаследник Александар, са државним врхом и командантима својих армија доноси одлуку о преласку Албаније, јер је пут војсци из Метохије, где је била концентрисана, преко Македоније био одсечен.
Повлачење српске војске и цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе, од новембра 1915. до јануара 1916. године, у историји је забележено као Албанска голгота. Захваљујући савезницима, измучени српски [...]
Вечерње новости, 24. 3. 2025, С. Чикарић, С. Петковић, В. Јовановић, Д. Грујичић: НАТО убија са задршком: 70.000 оболелих и 40.000 умрлих - Последице 78 дана бомбардовања СР Југославије, 26 година касније
ОД 700.000 малигних тумора и 400.000 смрти за две деценије, 10 одсто је последица осиромашеног уранијума. Један од ефеката рађање потомака са психофизичким малформацијама, и већи број стерилних особа. Морталитетна стопа од малигних тумора повећана је за чак 36 одсто 2017. у односу на 1998. годину
НИ 26 година од НАТО агресије на СРЈ нису пребројане директне жртве бесомучног бомбардовања: остали смо само на проценама да је за 78 дана агресије, која је почела 24. марта 1999, погинуло око 1.000 припадника југословенских безбедносних снага и 1.200 до 4.000 цивила, међу којима је и 81 дете. Али, т[...]
![ИН4С, 14. 10. 2023, На данашњи дан: Крвави злочин у Драгинцу и Поцерини [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16890-350x200-no.jpg)
ИН4С, 14. 10. 2023, На данашњи дан: Крвави злочин у Драгинцу и Поцерини [Мапа]
На данашњи дан 1941, пре 82 године, извршен је највећи масакр над цивилима нашег краја – крвави злочин у Драгинцу.
На десној обали реке Јадар, двадесетак километара од Лознице, налази се село Драгинац. Деценијама од свог настанка, Драгинац, није ничим скретао пажњу на себе. Међутим, оно што се збило половином октобра 1941. године увело је ово место у светске анале геноцида. Још увек се у јавности мало зна о стравичном покољу народа тог краја од 13. до 19. октобра 1941. године, када је у селима Драгинцу, Коренити, Великом Селу, Цикотама, Варош Лешници, Текеришу, Бадањи, у долини реке Јадар, [...]
