За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, Н1, 17. 5. 2023, Откривена спомен биста Стојадину Мирковићу, јунаку са Повлена
У парку Виде Јоцић у Ваљеву данас је уз војне почасти откривена спомен-биста војнику ЈНА Стојадину Мирковићу који је имао само 19 година када је погинуо херојски бранећи касарну у Беденику код Бјеловара са мајорoм Миланом Тепићем. Поред мајке Анице и најближе родбине Стојадина Мирковића, свечаности су присуствовати представници Министарства…
Данас, 17. 5. 2023, У Крагујевцу обележена годишњица од смрти Војводе Радомира Путника
Полагањем венаца крај бисте Војводи Радомиру Путнику у кругу касарне која носи његово име, у Крагујевцу је обележена 106. годишњица од смрти славног српског војсковође, рођеног у овом граду. Венце су положили представници Града Крагујевца, Војске Србије, Удружења потомака ратника Србије од 1912-1920. године „Војвода Радомир Путник”. – На данашњи…
Глас Српске, Вести онлајн, Косово онлајн, 17. 5. 2023, Детаљи инцидента на Косову: Нападач викао на албанском и пуцао на дјецу
Непознате особе синоћ су из ватреног оружја пуцале у близини школског дворишта Основне школе у Угљару у правцу троје дјеце, која су у том моменту ходала тротоаром поред пута, што је окарактерисано као кривично дјело изазивање опште опасности, саопштила је Косовска полиција. Из полиције је наведено да су малољетне особе…
Глас Српске, СРНА, 16, 5. 2023, Прошла 31 година од мучког напада на ненаоружане Србе у Пофалићма
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Прва реакција на изненадни напад милитантних комшија муслимана на Србе у сарајевском насељу Пофалићи 16. маја 1992. године била је паника, невјерица, разочарење и страх, те питање како да им се ненаоружани и неспремни одупремо и заштитимо нашу нејач, присјећа се бивши житељ Пофалића Васо Елез. Он… ИНС4С, Вечерње новости, 15. 5. 2023, Српску историју не може да пише Хаг: Шта предвиђа водич за наставнике и како „кроји“ градиво
Када је у питању историја, пресуде из Хага свакако нису довољан извор за историјску грађу. Историју не пишу судови, нити политички моћници какви су они који стоје иза хашког механизма. Овим речима историчари и адвокати који су добро упознати са суђењима у Хагу, коментаришу програм под називом „Водич за…
Глас Српске, СРНА, 15. 5. 2023, Помен, воштанице и бијеле руже за страдале из “Тузланске колоне”
ТУЗЛА – Тузлом се данас проломио јаук српских породица за звјерски убијеним синовима, браћом, очевима, од којих су многима у гроб положени само комадићи костију пронађени након напада муслиманских снага на колону ЈНА у повлачењу у којем су убијена 54 војника. На мјесту страдања на Брчанској Малти положене су бијеле…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 19. 6. 2023, Теслa чува идентитет: Успомену на српског научника понели и име ратлука, вина и парфема
Део стратешке кампање српске дипломатије у чувању идентитета нашег народа прати упечатљива порука "Тесла – енергија мира", настала поводом 80 година културе сећања на нашег најпознатијег научника
Линија одеће високе моде, парфем, композиција, вино, шљивовица, енергетска бомбона, специјални дипломатски пасош – само су неки од брендова који носе име славног научника, светског а нашег, а који су лансирани за само шест месеци обележавања 2023. године – "Теслине године Теслиног народа".
Према речима амбасадора др Љиљане Никшић, националног координатора "Теслине године Теслиног народа" покрену[...]
Вечерње новости, 13. 1. 2025, Светиње Немањића на политичкој клацкалици: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији
У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући.
С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што су преводи оснивачких повеља и конзерваторска документација), као и чињеница да су српски архитекти, попут Ђурђа Бошковића, руководили конзерваторским радовима на овим споменицима пре Другог светског рата, чине позитиван сигнал за[...]
Вечерње новости, 6. 9. 2024, Љубодраг Димић: Пропагандни стереотипи да је Србија против НОБ-а: Броз задржао право да одреди време када ће Србија бити конституисана
СРБИЈА је била последња југословенска област која је конституисана као федерална јединица у Новој Југославији. Тај значајни конститутивни чин одиграо се, у више етапа, од новембра 1944. до августа 1945. године.
Иницијативу за одржање Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије дао је, формално, Главни народноослободилачки одбор Србије (у документима из новембра 1941. то тело се назива и „Централни одбор за ослобођену територију”). У питању је био покушај успостављања континуитета са устаничком 1941. годином. Суштински, одлуку о одржању „конгреса за Србију” донео је ЦК КПЈ. Б[...]
РТРС, 22.4.2016, У Млаки код Јасеновца служена литургија и помен жртвама усташког терора
На данашњи дан 1945. године извршен је пробој јасеновачких логораша. У храму Светог пророка Илије у селу Млака код Јасеновца, служена је литургија и помен жртвама страдалим у јасеновачким логорима.
Годишњица пробоја јасеновачких логораша, једна у Млаки, друга код јасеновачког Каменог цвијета. На једној страни Срби, на другој – државни врх Хрватске. Помену у Млаки, десетак километара од Јасеновца, служио је митрополит загребачки Порфирије, владика славонски Јован и умировљени владика Атанасије.
Литругији су присуствовали министри из Српске и Србије Дане Малешевић и Александар Вулин и пред[...]
Срна, РТРС, 3. 10. 2024, Обиљежавање сјећања на јунаке мисије Халијард
У добојском насељу Бољанић почело је обиљежавање сјећања на јунаштво и жртве припадника Југословенске војске у отаџбини у спасавању савезничких пилота "Халијард - ваздушни мост" прије 80 година.
Обиљежавању присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланик предсједника Србије Ђорђе Тодоров, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, министар за рад и борачко-инвалидску заштиту Данијел Егић и министар правде Милош Букејловић.
Присутни су и народни посланик Данијел Јошић, посланици у Представничком дому парламента БиХ Сања Вулић и Обрен[...]
