РТ Балкан, 27. 12. 2023, Опасна тактика: На КиМ тренутно не пале и не руше српске цркве, сада их проглашавају за „католичке“

Унутрашњост цркве у Горњем Стрмцу (Зубин Поток) Фото: Косово онлајн

Унутрашњост цркве у Горњем Стрмцу (Зубин Поток) Фото: Косово онлајн

„Ми се налазимо пред опасним процесом брисања и фалсификовања једне цивилизације“, каже Живојин Ракочевић, новинар и књижевник из Грачанице

Непуне две деценије после мартовског погрома када је широм Косова и Метохије запаљено и разорено 35 цркава и манастира, пре тога и после тога још више од 120, стање на Косову и Метохији за Србе и Српску православну цркву, Епархију рашко-призренску је непромењено.

Циљеви приштинских власти су исти, примећују Срби у покрајини, оно што се у међувремену, макар донекле променило јесу методе. На Косову тренутно, мада ни то овде никад није искључено, више на пале и не минирају српске цркве, сада их једноставно прогласе за „католичке“ и ставе под заштиту тзв. Министарства културе.

„Ми се налазимо пред опасним процесом брисања и фалсификовања једне цивилизације. У питању су хиљаде споменика и доказа нашег наслеђа које је само и једино наше власништво. Када је потписан Кумановски мировни споразум Срби су истерани или сабијени у гета. Остао је празан, брисани простор на ком ми и данас откривамо шта је уништено. Косовске власти по дубини територија сада `обнављају`, и фалсификују оно што су рушили у протеклом периоду, јер Срби за њих више не постоје“, каже за РТ Балкан Живојин Ракочевић, новинар и књижевник из Грачанице, српске енклаве на Косову и Метохији.

Ракочевић констатује да се „у овом опасном процесу стеже круг око српских гета и најважнијих духовних културних и националних симбола попут Грачанице, Високих Дечана, Патријаршије или Љевишке“.

„Ако униште, преотму или фалсификују њихову дубину – онда ће врло брзо рећи да су и светиње под заштитом УНЕСКО-а, њихово власништво и наслеђе“, речи су Ракочевића.

„С друге стране, треба се поуздати у снагу СПЦ, њене вернике, као и у право у правду који се једном морају применити. Наша сазнања говоре да има још неколико оваквих случајева, а за многе ћемо сазнавати само из албанских медија. Ово су оне страшне вести о којима се пишу мали текстови а сви ћемо их деценијама памтити. Парадокс је да се визном либерализацијом и европским интеграцијама шире слободе косовских Албанаца, док се на терену сужава круг око једне културе, духовности и цивилизације“, каже Ракочевић.

Најновија серија напада на СПЦ на КиМ почела је пре неколико месеци изјавама британске посланице Алише Кернс, председнице Одбора за спољну политику Британског парламента која је устврдила да су „српске цркве и манастири на КиМ“ уствари „магацини оружја“. Уследила је серија упада у цркве, серија саопштења приштинских власти којима се српске цркве проглашавају за „католичке“ и стављају под заштиту „Косова“.

„Курти као да је научио лекцију из нартовског погрома, сада, уместо минирања цркава и манастира, дизања буке, привлачења пажње међународне заједнице, примењује други метод, још опаснији. Онај којим је у међувремену скоро па окупирао Север, метод – корак по корак, тихо, ненаметљиво… Цркву по цркву проглашавају католичком и нико не зна где ће се зауставити, где ће томе бити крај. А читав процес је јако опасан, последице још опасније“, каже један од наших саговорника са севера Косова који добро познаје овдашње прилике.

Kоментаришући најаве из Приштине да још једну православну цркву на Kосову, овога пута у селу Горњи Стрмац, прогласи за римокатоличку, историчар Александар Гуџић данас је за Косово онлајн оценио да није искључено да се, у перспективи, „Приштина одлучи на неку егзибицију формирања косовске православне цркве“.

„Доминантан дискурс у косовској јавности последњих година, деценија, јесте постојање имагинарног косовског културног наслеђа, не српског, не православног. То говори да није довољно било албанским екстремистима да униште српске цркве и манастире већ је потребно у јавности пласирати једну тезу, један дискурс о томе да је то заправо косовско културно наслеђе, да се у сећањима, у свести обичних људи избрише сећање на српско присуство на овим просторима. Није искључено да се у перспективи Приштина одлучи на неку егзибицију формирања косовске православне цркве по узору на нешто што су покушали и што раде у Црној Гори или што су у прошлости радиле усташе у НДХ“, рекао је Гуџић подсећајући да је некакво удружење историчара из Дечана изашло не тако давно са теоријом да су „Високи Дечани саграђени на темељима албанског храма“.

Гуџић упозорава да се „српска заједница може суочити са још већим проблемима присвајања српске културне и духовне баштине“.

Једна од тих епизода догодила се пре пар месеци када је лажни монах из Албаније Никола Џуфка најпре обио, на сат или два заузео цркву Светог Архангела Михаила у Ракитници близини Подујева, одржао некакав верски обред, на цркву ставио свој катанац и поручио да му не треба ничија дозвола да узме „оно што припада Албанцима“ и његовој самопрокламованој тзв. Албанској националној цркви.

Новинар и публициста Живојин Ракочевић забележио је пар дана касније у храму у Ракитници речи свештеника Стеве Митрића да су Албанци у овом Џуфкином „католичком храму“ који је после 1999. спаљен и оскрнављен затварали овце да је храм био пун балеге. Лажни монах у међувремену се више пута оглашавао, једино није одговорио на питање зашто су његови сународници затварали овце у храм, палили га и скрнавили ако је већ у питању „католичка црква“.

Мало пре тога, из манастира Девине воде код Звечана ни крив ни дужан протеран је протосинђел Фотије, игуман манастира. Пре седам дана, албанске власти на Косову почеле су без икаквих консулатација са СПЦ радове на „обнови“ православне цркве у селу Горње Винарце близу Јужне Митровице. Тзв. Министарство културе Косова цркву у Горњем Винарцу прогласило је у међувремену „католичком“.

Симболично, акција отимања православне цркве и њено проглашавање за католичку крунисана је на католичко Бадње вече.

Драгиша Мијачић, координатор Националног конвента о ЕУ, у међувремену је објавио и да је следећа мета Куртијеве владе православна црква у Горњем Стрмцу у општини Зубин Поток за коју се такође лажно тврди да је „католичка“.

„Ови невиђени и нецивилизовани поступци у божићним данима савршено описују стварност данашњег Косова“, написао је Мијачић.

Његова процена само дан касније показала се тачном, Министарство културе Косова ставило је и цркву у Горњем Стрмцу под своју заштиту, а неки од медија на албанском раније су јавили да се ради о римокатоличкој цркви, илуструјући текстове сликама на којима се у цркви виде иконе српских православних светитеља.

Министарство културе Србије које је осудило проглашавање православне цркве у Горњим Винарима за „католичку“ оценило је да „циљ није само присвајање културног наслеђа, његово преотимање и уграђивање у темеље лажне државности, већ пре свега брисање трагова свега што је српско“.

 

 

Зоран Шапоњић

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed