За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести Онлајн, 17.10.2020, Годишњица масакра Срба у Госпићу
Документационо-информативни центар „Веритас“ подсећа да се ове године навршава 29 година од великог масакра Срба у Госпићу 1991. Током тих јесењих месеци страдало је најмање 124 српских цивила, од чега је најмање половина убијена 17. и 18. октобра те године. Саво Штрбац, директор Веритаса истиче да је са овим злочином…
Vesti onlajn, 15.10.2020, Драгинац: Нацисти убијали и бебе
Бруталан масакр невиних мештана Драгинца и околних села у долини Јадра одјекнуо је пре 79 година Србијом и означио почетак четворогодишњег страдања недужног становништва, деце, жена, старих људи, ратних заробљеника и свих који се нису мирили са окупацијом и распарчавањем отаџбине, поручио је државни секретар Министарства за рад, социјална и…
Политика, 14.10.2020, Краљево се сећа невино пострадалих у Другом светском рату
Пре 79 година у Краљеву немачке окупационе снаге узеле су прве таоце, њих 1.736 којима се зна име и презиме, које су потом у ноћи између 15. и 16. октобра стрељали у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град. Два дана касније,…
Srbi.net, 12.10.2020, Помен за 243 српска цивила убијена 1942. године у селу Кукуњевац
Веће српске националне мањине Липика, Месни одбор Кукуњевац и УАБА Липик-Пакрац одржали комеморативни скуп за жртве усташког терора из октобра 1942. године. Комеморација и помен за 243 српска цивила, које су 11. октобра 1942. године у селу Кукуњевац побиле усташке власти одржана је у недељу, 11. октобра. Учесници комеморације и…
Republika, 12.10.2020, Krivična prijava protiv Dane Budisavljević: Hrvatima smeta heroina koja je spasavala srpsku decu iz ustaških logora
Protiv Dane Budisavljević, autorke filma “Dnevnik Diane Budisavljević” međunarodna organizacija Hrvatski svetski kongres, koji se predstavlja i kao član Ujedinjenih nacija, podnela je krivičnu prijava zbog osnovane sumnje da je počinila kazneno delo iz člana 311 stavka 1 Kaznenog zakona RH. U dugom obrazloženju, na pet stranica i po 16…
Глас Српске, СРНА, 12.10.2020, Српска ће обиљежавати и Дан сјећања на убијену и уморену дјецу у НДХ и спасавање савезничких пилота
БАЊАЛУКА- На републичком нивоу биће обиљежавана још два догађаја – Дан сјећања на убијену и уморену дјецу у НДХ и Спасавање савезничких пилота 1944. године – операција Халијард-Ваздушни мост у рејону Добоја, Озренско село Бојанић, одлучио је данас на сједници Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. –…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 22.6.2017, Обиљежена 19. годишњица од киднаповања рудара на КиМ
БЕОГРАД, 22. ЈУНА /СРНА/ - Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежило је сјећање на 19 година од киднаповања девет српских рудара Површинског копа угља "Белаћевац" у јужној српској покрајини.
Обиљежавању у Београду у Спомен-соби "Косметске жртве" у просторијама Удружења присуствовао је директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић, који је навео да се на овај начин његује култура сјећања на оне који су отети.
"На данашњи дан пре 19 година отети су рудари само зато што су били Срби, зато што су биле друге националности од терориста и злоч[...]
Политика, 11. 10, 2023, „Жетва” први пут у нашој јавности
Ово дело Надежде Петровић биће од вечерас у београдској Галерији Рима у част обележавања сто педесет година од рођења наше велике уметнице
Неуобичајено за Галерију Рима, али са добрим разлогом и ефектно. Овога пута, од вечерас у 19 сати, пред нама ће бити само једна слика (уз једну скулптуру), мала димензијама али значајна и код нас до сада никад излагана – „Жетва” из 1908. године Надежде Петровић (1873–1915), дело занимљиве судбине, у част овогодишњег обележавања сто педесет година од рођења ове наше велике уметнице, родоначелнице српског модерног сликарства.
Пригодна камерна поставка о[...]
Вечерње новости, 30. 7. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ХЕРОИНА ПРЕД КОЈОМ СУ БИЛИ ПОСТРОЈЕНИ ПУКОВИ - Милунка Савић борила се у свим великим биткама од 1912. до 1918.
ПЕТОГ октобра 2023. године навршава се 50 година од смрти и 131 година од рођења Милунке Савић, жене јединствене на просторима Балкана и шире, по доприносу одбрани своје отаџбине у балканским и Првом светском рату, од 1912. до 1918. године.
Прерушена у мушкарца, добровољно је стала у одбрамбени строј српске регуларне војске, у многим биткама била бомбаш и јуришник, задивљујући старије и искусније ратнике по својој сналажљивости, вештини и смелости. Њен ратнички скор су ране, висока српска и страна одликовања и чин наредника. Једина је жена у свету која је одликована највишим француским орде[...]
Вечерње новости, 28. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Закон министра Будака
Незаобилазни Виктор Новак наглашава као неспорну чињеницу, да је сав високи и виши клер био обузет „фикс идејом да је Провидност одредила НДХ једну особиту мисију одбране западне цивилизације и римокатолицизма од православља“
НЕЗАОБИЛАЗНИ Виктор Новак („Magnum crimen“), Хрват, на основу многих аутентичних докумената, чињеница и својих личних сазнања као очевидац многих догађаја, нарочито из периода владавине тзв. Независне Државе Хрватске, наглашава као неспорну чињеницу, да је сав високи и виши клер, а великим делом и нижи слој хијерархије Католичке цркве у НДХ био обузет „фикс идејом да ј[...]
СРНА, 28. 9. 2023, Вукмировић: У Јасеновцу сам изгубио 20 чланова уже и шире породице
Имао је само седам година када су их усташе и Нијемци као стоку, гладне, жедне, прљаве и босоноге пјешке дотјерали до Јасеновца, гдје су му побили породицу и са мајчине и са очеве стране
Осамдесетосмогодишњи Миле Вукмировић из Костајнице преживио је голготу у концентрационом логору Јасеновац, гдје је изгубио 20 чланова уже и шире породице и са очеве и са мајчине стране.
Са сузама у очима, Вукмировић се присјетио како су њега, као седмогодишњег дјечака, његову мајку, сестре и браћу, Нијемци и усташе тјерали да са Козаре иду пјешке до Јасеновца.
На том мучном путу је, каже Вукмировић, п[...]
