За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 12. 5. 2023, Служен парастос за мјештане Горњег Брезика страдале у три рата
За 86 мјештана Горњег Брезика код Брчког, страдала у три рата у 20. вијеку, данас је код спомен-обиљежја служен парастос. Предсједник Удружења ветерана демобилисаних бораца Војске Републике Српске у Брчком Цвјетко Симић рекао је новинарима да се сваке године, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, окупе на овом мјесту како…
РТС, 13. 5. 2023, Маутхаузен, како су биле занемарене страхоте српског народа у том логору
До последњег дана нацистичког режима многи недужни цивили умирали су и у концентрационим логорима. У Маутхаузену око 123.000, а међу жртвама је било логораша из тадашње Краљевине Југославије, највише из Србије. Природне лепоте Аустрије данас фасцинирају многе туристе који не знају да је у таквом окружењу било велико стратиште за… Спутњик, 12. 5. 2023, До зуба наоружани приштински специјалци тукли и малтретирали председника УНС-а и књижевника
Специјалци тзв. косовске полиције зауставили су прексиноћ на кружном току у Преоцу недалеко од Грачанице дугогодишњег новинара и председника Удружења новинара Србије Живојина Ракочевића, као и професора и песника, уредника књижевних програма Дома културе „Грачаница“ Жарка Миленковића. Ракочевић и Миленковић су приликом заустављања упали у рупу и причинили материјалну штету…
СРНА, 10. 5. 2023, Кесић: Важно је снимити филм о хирургу Миодрагу Лазићу
Представништво Републике Српске у САД учествовало је на донаторској вечери у Канади на којој је прикупљено 60.000 канадских долара за снимање играног филма о чувеном хирургу Миодрагу Лазићу који је током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској, рекао је Срни шеф овог…
Глас Српске, СРНА, 9. 5. 2023, Алекса Шантић се „вратио“ у своју улицу
МОСТАР – Један од најпознатијих мостарских и српских пјесника данас се на неки начин вратио у Мостар – табле са називом „Улица Алексе Шантића“ поново су постављене у „горњу Шантићеву“, која је у послијератним годинама била преименована у Улицу Миле Будака, по званичнику у влади Независне Државе Хрватске (НДХ). Још…
СРНА, 9. 5. 2023, Представљена књига о српском јунаку са Космета Милошу Ћирковићу
У Братунцу је вечерас представљена књига Веселина Џелетовића „Посљедњи српски витез“ о јунаку Милошу Ћирковићу који је остао послије повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије 1999. године и наставио да пружа отпор терористима ОВК бранећи кућни праг. Књига говори о истинитој личности и догађајима, о српском јунаку…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 5. 8. 2023, Откривен споменик народном трибуну у манастиру Гомионица
У манастиру Гомионица, данас је откривен споменик нашем највећем народном трибуну, Петру Кочићу, а овом догађају под називом „Кочићев повратак у Гомионицу“, уз велики број књижевника, свештенства, професора и гостију, присуствовао је и градоначелник, Драшко Станивуковић.
Том приликом, како је саопштено из Градске управе, градоначелник је поручио да како задужбинарство има своју дугу традицију у нашем народу, те да је од великог значаја данашњи догађај у једној од наших највећих светиња.
"Велика је част данас бити овдје и бити дио свега овога, заједно са мојом породицом. Управо због тога [...]
Срна, 15.6.2016, Обиљежене 24 године од страдања и прогона Срба из долине Неретве
МОСTАР, 15. ЈУНА /СРНА/ - Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године.
Tих јунских дана, Србе су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да је у долини Неретве 14, 15. и 16. јуна 199[...]
Глас Бајине Баште, СРНА, 23. 10. 2023, У селу Крнићи у Осату: Спомен табла Драгутину Тошићу
Удружење „Мост Скелани – Сребреница“ покренуло је у последњих десетак година више пројеката у Подрињу, посебно у подручју Сребреничког краја.
– Одржано је више округлих столова у циљу расветљавања историјских истина о страдању српског народа у Источној Босни, нарочито у 20. веку, објављено је и неколико зборника са том тематиком – каже Радомир Павловић, председник Удружења – Удружење Мост је у Скеланима открило спомен бисту мајору Кости Тодоровићу као и спомен плочу за све солунце Сребреничког среза.
Постављен је споменик у граду Сребреница који открива истину о масовном покољу Срба у С[...]
Искра, 3. 5. 2022, Владимир Умељић: Против заборава - Третман српске деце у геноцидној хрватској држави 1941-1945.
Хрватска држава 1941-1945. посветила је у оквиру тада организованог и спроведеног Србоцида посебну пажњу систематском и мученичком, масовном и истрајном убијању српске деце.
томе се ништа не може сазнати у уџбеницима историје данашње хрватске државе, не постоје никаква спомен-обележја, култура памћења је искључиво селективна и јавност пре познаје исказе, као што је доњи, из пера једног високог хрватског клерикалног интелектуалца.
Последњим чиновима Србоцида припада, дакле, и реч (= дело) једног високог ватиканског службеника, хрватског Doctor Theologiae, Juris, Juric canonici, Advocatus Sac[...]
Вечерње новости, 29.9.2013, Девет Вајагића као девет Југовића
Велики хероји Првог светског рата Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980) Јуначки су се борили за своју отадyбину, а након рата пали су у заборав.
Браћа Вајагић, њих деветорица, заједно са оцем Ристом, напустили су рударски градић у САД-у како би се борили за своју отаџбину на Солунском фронту.
Они су били браћа и рођаци из братства Вајагића, чији су корени у Босанској Крајини, селима Босанска Бојна, Добро Село и Збориште. Њихови преци, стари Вајагићи, [...]
