За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 3.11.2020, Напад на српске цивиле у Бравницама – злочин без казне већ 25 година
Тужилаштво БиХ ни 25 година од убиства више од 80 српских цивила у избјегличкој колони, коју су у селу Бравнице код Јајца напали припадници Хрватске војске, није подигло оптужнице против одговорних за овај ратни злочин. На српске цивиле, који су се у избјегличкој колони у аутобусу и запрежним колима повлачили…
РТРС, СРНА, 3.11.2020, Покољ на Возући и захвалност Алије Изетбеговића муџахединима
Република Српска је на данашњи дан 2003. године доставила Хашком тужилаштву доказе о ратним злочинима које су над Србима починили муџахедини, али никаква озбиљнија истрага није спроведена нити су кривци из врха тадашњег муслиманског политичког естаблишмета кажњени. Циљ муслиманског ратног Сарајева био је да из централне Босне, а посебно у…
Глас Српске, 2.11.2020, Повратнику Сави Билановићу у Бусовачи запаљена кућа: Двије деценије не живи слободно на свом огњишту
БУСОВАЧА – Сави Билановићу, српском повратнику у Бусовачу, у суботу је запаљена кућа, а он за „Глас Српске“ каже да је претрпио и преживио доста напада откако се 2000. године вратио на имање. – Увијек је било неких мањих трзавица у задњих 20 година, али у посљедњих шест, седам година…
e-Veritas, 31.10.2020, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz istočne Bilogore, 1991. godine
Dana 31. oktobra 1991. godine, napadom na TO Grubišno polje, započela je akcija hrvatske paravojske pod kodnim nazivom „Otkos-10“, koja je imala za cilj likvidirati ili protjerati Srbe sa područja istočne Bilogore, smještenog na sjeverozapadu Hrvatske u trouglu između Bjelovara, Daruvara i Virovitice. Narod istočne Bilogore, ocjenivši da malobrojne…
Вести онлајн, 30. 10.2020, Горњи Милановац: Град на ломачи
Један од најтрагичнијих месеци у историји Србије је октобар 1941. Тада се догодило масовно стрељање грађана и ђака у Крагујевцу. Исте године, 15. октобра, готово до темеља је спаљен Горњи Милановац. Овај датум је у аналима овог града, тада вароши изграђене 1853, уписан црним словима. Прошле године је, у иначе…
Vesti onlajn, 29.10.2020, DIC Veritas: Godišnjica stradanja Srba Požeške kotline
Dokumentaciono-informativni centar Veritas podseća da se ovog 29. oktobra navršava 29. godina od prvog masovnog proterivanja Srba iz Hrvatske. Prema naredbi tadašnjeg Krizno štaba Slavonske Požege, Srbima iz 26 sela podno Papuka i Psunja je naređeno da napuste svoje domove „u cilju zaštite života“. Na meti ove naredbe našla su… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 17. 5. 2023, Живко некад стави плочицу са бројем 1128: Са списка Диане Будисављевић он је први идентификован - усвојили га Хрвати
ЖИВКО Зеленбрз прва је потврђена особа чије се име налази на списку српских малишана које је Диана Будисављевић спасла из усташких логора у Хрватској и преузела 1942. у Заводу за глухонијему дјецу у Загребу. Неки од њих били су у врло лошем стању и убрзо преминули, друге је преузео Каритас, а трећи су дати хрватским породицама на усвајање. Таква је била и Живкова судбина.
У време када је преузет из логора, дечак је имао пет година. Данас је виталан осамдесетшестогодишњак и живи у Загребу. Екипа београдског Музеја жртава геноцида, који је и пронашао списак са именима 5.631 "Дианиног детета", д[...]
Манастир Црна Река, Отац Харитон – Новомученик црноречки
Поред моштију Светог Петра Коришког и воде Светог Архангела Михаила, још једна од светиња која из дана у дан као магнет привлачи све већу пажњу и долично поштовање поклоника, јесте гроб Преподобномученика Харитона – у наше време јављеног светилника људима и верног сведока Васкрслог Господа Христа
– Братство Манастира Црна Река
Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је зауст[...]
ИН4С, 21. 6. 2023, Веле да је у својој јуначкој одбрани убио више од 18 терориста који су га држали под опсадом и јуришали на њега даноноћно
У историји сваког народа постојали су тешки тренуци који су доводили у питање сам његов опстанак. Међутим, често се дешавало да се појединци, иако усамљени у свом науму, супротстављају тој злој судбини која је задесила народ.
Тај индивидуални отпор је често запрепашћивао душмана због саме природе отпора, коју карактерише усамљеност, одлучност, пркос и храброст. У данима српског егзодуса са његове колевке Косова и Метохије, један човек се одважио да не прихвати ту злу судбину и да се тој истој судбини свом снагом супротстави.
Тај човек је Милош Ћирковић, заборављени херој из Белог Поља ко[...]
Косово онлајн, 23. 7. 2023, Зашто нема правде за злочине над Србима на Косову? Црна мрља на образу међународних представника
Масакр у Старом Грацку, минирање аутобуса у Ливадицама, рафали у дечаке у Гораждевцу, масовно киднаповање и зверства у општини Ораховац, страдање породице Столић у Обилићу, погром 2004. године, само су неки од страшних злочина над Србима на Косову од лета 1999. наовамо, за које нико још није одговарао. Извршиоци су албански екстремисти, за многе се тачно и зна ко су, али општи је утисак да главна одговорност лежи на савести међународних представника, који нису испунили своје обавезе на Косову.
Саговорници Косово онлајн подсећају на обећања људи из Кфора, Еулекса, Унмика, да ће истражити и у[...]
Блиц, 24.3. 2019, БОЛ ЈЕ СВЕ ВЕЋА Прошло је 20 година, а Марија још памти како су јој НАТО бомбе однеле мужа и бебу
Моја ћерка, Бојана тада је имала само 11 месеци, она је најмлађа жртва бомбардовања Југославије. Да је жива, ове године би напунила 21 годину. То су ствари које не могу никада да се прежале нити забораве, сви који смо то доживели, и изгубили највољеније тог трагичног дана. Нема ноћи, нема дана да се тога не сетим, туга је велика и неописива.
Овако се за "Блиц", присећа Марија Тошовић из Мердара кобног дана, када је у истој ноћи остала без ћеркице, најмлађе жртве бомбардовања Југославије, и супруга Божине.
Породица Тошовић из Мердара живела је мирно и безбрижно до 11. априла 1999. године,[...]
