Вести онлајн, 30. 10.2020, Горњи Милановац: Град на ломачи

Горњи Милановац: Остаци гранатиране (трећи батаљон 849. немачког пешадијског пука) Цркве Свете Тројице (1860), 15.октобра 1941. године, Фото: Вести, З. Марјановић

Горњи Милановац: Остаци гранатиране (трећи батаљон 849. немачког пешадијског пука) Цркве Свете Тројице (1860), 15.октобра 1941. године, Фото: Вести, З. Марјановић

Један од најтрагичнијих месеци у историји Србије је октобар 1941. Тада се догодило масовно стрељање грађана и ђака у Крагујевцу. Исте године, 15. октобра, готово до темеља је спаљен Горњи Милановац. Овај датум је у аналима овог града, тада вароши изграђене 1853, уписан црним словима.

Прошле године је, у иначе бурној историји Горњег Милановца, трагични догађај први пут обележен на иницијативу групе милановачких интелектуалаца, међу којима је и Вањка Поњавић, новинар и публициста у пензији. То је учињено скромно, али довољно да се започне традиција коју треба да негују и следећа поколења.

 

Идеја Зорана Ранкића

– Идеја за обележавање овог трагичног догађа потекла је, заправо, од глумца Зорана Ранкића, који је преминуо прошле године, двадесетак дана пошто је то премијерно организовано. Бард српског глумишта је као избеглица из Босне ратне године провео у Горњем Милановцу и био је веома везан за овај град, поштовао га и волео људе из овог краја о чему је често и писао.

Међутим, као сведок паљења града био је изненађен да се тај датум не обележава. Ето, на овај начин испунили смо жељу великог глумца и надамо се да ћемо оваквим сећањима отргнути од заборава важан део историје Горњег Милановца – истакао је за „Вести“ Вањка Поњавић.

Сведоци паљења Горњег Милановца Раде Богосављевић (90), тада тринаестогодишњак, и Марија Драшовић су уверени да је заправо град подно Рудника био међу највећим жртвама Другог светског рата, али немају одговор зашто се о томе углавном ћутало свих ових деценија.

– Повод за спаљивање нашег града, али и за стрељање народа у Крагујевцу био је напад партизана и четника на путу од Горњег Милановца ка Крагујевцу, на Рапај брду, када је погинуло неколико немачких војника. По немачкој рачуници по којој један погинули Немац вреди колико животи 100 Срба, а рањавање једног војника Вермахта је коштало 50 српских глава, у Крагујевцу се, у знак одмазде, догодило масовно стрељање народа. Но, како Немци у Крагујевцу нису могли да намире потребан број оних који ће стати пред стељачки строј, кренули су у Горњи Милановац, а испред себе су, као живи штит, водили већи број заробљених у Крагујевцу.

Паљење Горњег Милановца је започело 15. октобра, у рано јутро.

 

Топом на цркву

– Тада је око 300 немачких војника праћено тенковима ушло у град. Прво су плануле куће на периферији града које су биле поред пута Крагујевац–Горњи Милановац, а потом су немачки војници палили редом. Ишли су од куће до куће из којих су изводили све које су затекли, куће су опљачкане, а било је и убијених грађана. Након пљачке, куће су запаљене фосфорним плочицама – до детаља се сећају тог догађаја Раде Богосављевић и Марија Драшовић.

Тог дана Горњи Милановац је био једна велика буктиња у којој су изгореле 232 куће, зграда Окружног начелства, зграде суда и општине, продавнице, све школе у граду, дућани, кафане, хотели… Све, осим зграде болнице и железничке станице које су биле потребне Немцима.

– Паљење града и иживљавање окупаторских војника трајало је до 16 сати када је из топа погођена милановачка црква, што је био договорен знак за завршетак злочиначке акције. Како је касније пребројано, у пожару је изгорело 92 одсто свих стамбених објеката у граду, а народ је те зиме остао на ледини и под отвореним небом. Како смо преживели ту зиму, само благи Бог зна – истиче Богосављевић.

Но, ову трагедију, нажалост, нису сви преживели.

– У поподневним сатима Немци су на градском тргу окупили све мушке главе, њих 130 и повели их у Крагујевац. Нажалост, њих 78 се никада нису вратили из Крагујевца где су у Шумарицама, заједно са другима међу којима је било и деце, стрељани 21. октобра 1941. године. Овај дан је један од најтрагичнијих у таковско-рудничком крају и никада се не сме заборавити – речи су Марије Драшовић.

Цвеће на Споменику слободе

Дејан Ковачевић први је председник општине Горњи Милановац који је званично положио цвеће на Споменик слободе у име сећања на трагични догађај из 1941. године. Заједно са њим цвеће је положио и Раде Богосављевић, сведок догађаја и један од најстаријих житеља Горњег Милановца

 

Поређење са Дрезденом

Као пример разарања у Европи обично се наводи бомбардовање Дрездена када су америчка и енглеска авијација 13. и 14. фебруара 1945. године порушиле 80 одсто овог немачког града, а том приликом убијено је 25.000 грађана. Узимајући у обзир величину града и број становника, али и разлоге за разарање, Раде Богосављевић сматра да је Горњи Милановац најразрушенији европски град, српски сасвим сигурно.

 

З. Марјановић – Вести

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed