За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи – Међународна конференција [Видео]
Уживо на каналу Глас јавности у суботу и недељу, 22. и 23. априла од 10 сати преносимо конференцију “Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи”. Поводом Дана Јасеновца истакнути домаћи и страни стручњаци и преживела деца из јасеновачких логора говоре на скупу у Хотелу М у Београду. Организатор овог важног догађаја,… Глас Српске, СРНА, 3. 5. 2023, Српска трага за још 1.654 нестала лица
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац изјавила је данас у Источном Сарајеву да је ова организација огорчена због поражавајућих резултата у процесу тражења несталих лица српске националности у БиХ због чега ће у наредном периоду бити покренуте много интензивније…
ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]
На данашњи дан прије 24 године јуначки је полетео пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије На данашњи дан прије двадесет и четири године, није се вратио пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, у борби са ескадрилом авиона НАТО…
РТ Балкан, 3. 5. 2023, Годишњица страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици
Тужилаштво БиХ подигло је прошле године у априлу оптужницу у случају „Добровољачка“ после пуних 30 година Данас се навршава 31 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, 2. и 3. маја 1992. године, када су убијена 42 војника, 71 је рањен, а 207 заробљено и мучено у…
Политика, 3. 5. 2023, Јошаница, село страха и наде
Tражећи пре више од једног века место где има доста земље и воде, људи су насељавали простор покрај реке Јошанице, који је сада транзит ка Новом Пазару и којим патролирају Росу специјалци Јошаница, Црвенци, Бараћи – Села дуж реке Јошанице пружила су се од Црнца и Гњеждана до самог Ибра,…
Стање ствари, Ђакон Ненад Илић ФБ, 3. 5. 2023, Свети владика Николај: Молитва за српски народ
Ђакон Ненад Илић: Пренос моштију Светог владике Николаја Празник повратка моштију Светог Николаја Српског из Америке у отаџбину (3. мај) велики је празник и биће све већи како време пролази. Свети Николај Српски оставио је записане и речи молитве за свој народ који се овде наводе у нешто скраћеном облику:…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 20.5.2017, Сузе за 12 звјездица нису пресушиле
Бањалука - Тих дана сам проживљавала пакао. Била сам спремна дати све да заштитим своју дјевојчицу, али није било начина. Моја малена Душана умрла је 7. јуна, јер њена нејака плућа нису могла сама да се изборе за кисеоник.
Овако најтужнију причу протеклог рата, која је дирнула многа срца, дрхтавим гласом почиње мајка једне од 12 бањалучких звјездица Драгица Комљеновић из Кнежева. Њена дјевојчица рођена 24. маја 1992. године умрла је, као и осталих 11 беба, због недостатка кисеоника у инкубатору у бањалучком Клиничком центру.
Прва беба преминула је 22. маја, након чега је услиједила агони[...]
ИН4С, Вечерње новости, 5. 7. 2024, Страдање нашег народа - „Зборник докумената ‘Стари Брод’“
Драган Радовић: Страдалници су, тог пролећа 1942, могли да бирају између две смрти, оне на обали, од усташа, или оне у таласима хладне Дрине. Најчешће су се опредељивали за другу – као мање страшну – јер су на обали усташе силовале девојке и отимале новорођенчад од мајки, набадали их на бајонете, па бацали у Дрину.
Недавно је у Источном Сарајеву, у издању Фондације “Заборављени коријени”, објављена капитална књига. Реч је о зборнику први пут штампаних докумената о страдању Срба у Другом светском рату у романијском крају и у деловима источне Босне, који данас обухватају општине: Соколац, Пал[...]
Политика, 26. 3. 2024, Сећање на Бранка Ћопића
Бивши новинар „Студија Б“ Момчило Срећковић Моци као сведок самоубиства великог писца испричао је својевремено за „Магазин“ шта се дешавало тог кобног 26. марта 1984 године
Момчило Срећковић Моци, некадашњи новинар „Студија Б“ који је преминуо пре две године у свом родном Забрежју код Обреновца, био је добар познавалац великог писца. Захваљујући Ћопићу упознао је много познатих личности: Десанку Максимовић, Душка Радовића, Мићу Орловића, Ружицу Сокић...
О сваком је својој бележници забележио по неку анегдоту, нешто занимљиво и необично што су му испричали. Ипак пријатељство са Бранком Ћо[...]
Срна, 12.6.2015, Сјећање на покоље Срба у Лици
БАЊАЛУКА, 12. ЈУНА /СРНА/ - На данашњи дан 1941. и 1944. године у Другом свјетском рату страдало је у два усташка покоља укупно 70 недужних Срба у Лици, подсјећа Удружење "Јадовно" у свом "Календару геноцида".
Усташе су 11. и 12. јуна 1941. године у личком селу Расоја - Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово је био први покољ од укупно три у којима су убијене двије трећине локалног српског становништва.
У засеоку Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина, 12. јуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 Срба, међу којима је 33 дјеце.
Село је остало пусто. Све је опља[...]
![Recepti-kuvar.rs, 21. 1. 2024, Лабуниште – село које сањам [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20230-350x200-no.jpg)
Recepti-kuvar.rs, 21. 1. 2024, Лабуниште – село које сањам [Мапа]
Лабуниште, село које се налази на западу Северне Македоније, на 14 км северно од Струге према Дебру. На падинама планине Јабланице, која се издиже западно од села. Надморска висина је 870 м. Место припада историјској области Дримкол, а од давнина село је називано „Малом Шумадијом“.
Историје се пишу и преправљају, како је то политици згодно, а споменици и дела великих уметника остају – као неизбрисив траг. И доказ.
На Оришту, више центра села, налази се споменик:
ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ЛАБУНИШТАНИМА – 1914-1918. ЗА СЛОБОДУ И УЈЕДИЊЕЊЕ
Ђорђе Д Цветковић чет. војвода 1905 Никола Т. Ковачевић Петар[...]
