За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 21. 4. 2023, „Пуцајте, ја и сада држим час“! – потврђена истинитост чувене поруке професора из Крагујевца
Приликом обележавања Дана Музеја жртава геноцида јавности су представљени до сад невиђени материјали попут писане потврде чувене реченице професора Милоја Павловића „Пуцајте, ја и сада држим час!“. Такође је пронађен и давно изгубљени списак Диане Будисављевић са 5.800 имена деце спасене из хрватских логора смрти. Једно од битних открића и… СРНА, 26. 4. 2023, Брод: На градском гробљу помен за 88 убијених Срба
У Броду ће данас бити служен помен за 88 српских цивила и бораца чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице откривене послије ослобођења ове општине у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Помен ће бити служен у 10.30 часова на градском гробљу крај спомен-плоче на мјесту масовне гробнице, најављено је из општинске Борачке…
СРНА, 25. 4. 2023, Приједор: Положени вијенци у знак сјећања на логораше бившег логора Циглана [Мапа]
У Приједору је данас, полагањем вијенаца код споменика у некадашњем хрватском усташком логору у кругу бивше фабрике цигле, обиљежена 81 година од формирања и осам деценија од затварања тог логора, кроз који је прошло око 14.500 људи, углавном српских цивила. Вијенце су на спомен-обиљежје положиле делегације Градског СУБНОР-а, града Приједора…
Политика, 25.4.2023, Саво Штрбац: Промотери тзв. Хрватске православне цркве
„Готово седам година Хрватска православна црква (ХПЦ) покушава се регистровати као верска заједница у Хрватској. Њихову правну борбу да из удружења постану верска заједница ових је дана поновно осујетило Министарство правосуђа и управе … “, објавио је почетком априла о.г. портал народ.хр, а пренело још неколико хрватских, углавном проусташких, медија.… Стање Ствари, 15. 4. 2023, Здравко Крстановић: Гроб Владана Деснице
Онако како су у Крупи и Вишеграду одлетјеле бронзане главе Ћопића и Андрића, тако је у Исламу Грчком у прашину одлетјела и бронзана глава Владана Деснице. Још горе: оскрнављен је његов гроб Двори Јанковића, у Исламу Грчком код Бенковца, у Равним Котарима, нису обичан комплекс здања на једном племићком посједу… РТ Балкан, 24. 4. 2023, Усвојена прва Београдска резолуција о геноциду у НДХ
Култура сећања је питање националне безбедности, док се у случају Срба показало да је и питање биолошког опстанка нације, рекао је извршни директор њујоркшког Истраживачког института Јасеновца (који организује Конференцију) Бари Литучи Прва Београдска резолуција о фашистичко-усташком геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. донета…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 26.3.2009, Сијековац се сећа својих жртава
Сијековац – Недалеко од Брода, у Сијековцу, јуче је обележена седамнаеста годишњица злочина кога су су у овом селу, двадесет и шестог мартовског дана, починили припадници муслиманско хрватских паравојних формација и регуларних јединице Збора народне гарде. Тога дана на зверски начин убијено је 47 српских цивила.
– Извукли су нас из подрума у који смо се сакрили. Мајку Младенку и мене нису убили, али су зато уморили оца ми Луку те браћу Жељка и Драгана... Мајчино срце није издржало. И она је нешто касније умрла... Очеве кости пронашао сам прошле године, а посмртне остатке браће, још нисам, п[...]
Вечерње новости, 13. 3. 2022, ПОКРШТАВАЊЕ СРБА ВАТИКАН ЗАБЕЛЕЖИО У ДОКУМЕНТИМА: 390 списа о унијаћењу Срба угледало светло дана захваљујући САНУ и Архиву Војводине
ПЕТОГ децембра 1621. лета Господњег римокатолички свештеник Пасквалин извештава у писму Ватикану да је крстио Николу Копчића "муслимана из Босне", старог 17 година, а 25. октобра 1623. скадарски бискуп Доминик Андриаши шаље "радосну обавест" Светој столици да је превео у римокатоличку веру 305 православаца.
Ово су само прва два од укупно 390 ватиканских докумената о преверавању (унијаћењу) српског народа у 17. веку на простору Далмације, Херцеговине, Босне, Црне Горе и Србије које је угледни српски архивиста Марко Јачов (Бенковац, 1949 - Кастел Гандолфо код Рима, 8. јануар 2022) у Ватикану [...]
Вести онлајн, 30. 10.2020, Горњи Милановац: Град на ломачи
Један од најтрагичнијих месеци у историји Србије је октобар 1941. Тада се догодило масовно стрељање грађана и ђака у Крагујевцу. Исте године, 15. октобра, готово до темеља је спаљен Горњи Милановац. Овај датум је у аналима овог града, тада вароши изграђене 1853, уписан црним словима.
Прошле године је, у иначе бурној историји Горњег Милановца, трагични догађај први пут обележен на иницијативу групе милановачких интелектуалаца, међу којима је и Вањка Поњавић, новинар и публициста у пензији. То је учињено скромно, али довољно да се започне традиција коју треба да негују и следећа поколења.
[...]
Вести, 6-8. 4. 2024, 25 година од почетка битке на Кошарама: Српски Термопили – На Ускрс горели небо и земља
Несаломив морал: Граничари су одбили безброј атака терориста ОВК
Једна од највећих битака српске војске у новијој историји – битка на Кошарама почела је 9. априла и трајала је све до 14. јуна те 1999. године. Многи су јој дали име Српски Термопили.
На обронцима Проклетија, готово на врху Јуничке планине, на самој граници Албаније и Косова и Метохије одвијала се епска, неравноправна борба у којој је сваки дан био филмска прича за себе.
Само у првих 48 часова група од 120 граничара, махом голобрадих војника на редовном одслужењу војног рока успела је да задржи положаје иако су против себе има[...]
СРНА, 1. 2. 2022, Миливоје Иванишевић: Нико се није позабавио учешћем бошњачких цивила у злочину над Србима у Подрињу
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је у својим књигама "Хроника најављене смрти", "Хроника нашег гробља", "Сребреница – јули 1995" и у "Трагању за истином" обрадио осјетљиву тему учешћа бошњачких цивила у злочину над Србима у Подрињу којим се до сада нико није озбиљно позабавио.
Према његовим ријечима, из Кравице и других српских села у Подрињу није изашао жив ниједан српски цивил који се тамо затекао, јер су их маљевима и другим хладним оружјем дотукли муслимански цивили који су ишли иза својих наоружаних ратника и "доврша[...]
