Гаравице: Остаци спомен-табле на стратишту Гаравице, Бихаћ Фото: РТРС
На Палама је вечерас приказан документарни филм „Гаравице“ режисера Драгана Радовића који говори о једном од највећих стратишта над Србима код Бихаћа, али и другим стратиштима у том дијелу Крајине током Другог свјетског рата, а представљена је и књига „Корана ко рана“.
Пројекцију је организовао Културно-спортски центар Пале, а филм је снимљен у продукцији Фондације „Заборављени коријени“.
Радовић је рекао да је филм рађен у претходне три године, да је његов значај непроцјењив јер говори о злочину у бихаћком срезу на основу 3.000 докумената – судских пресуда, саслушања, записника, извјештаја, прогласа и свједочења 27 преживјелих, од којих је 15 говорило у филму.
„Остали ће бити објављени у засебном документарном серијалу. То су људи који су као дјеца преживјели највеће злочине у логору и трагедије. У филму се приказује и више од 50 докумената прикупљених током неколико година у архивима БиХ и Србије“, рекао је Радовић који је оснивач и предсједник Фондације „Заборављени коријени“ и приређивач историјског романа „Корана ко рана“.
Он је навео да је прикупљено мноштво докумената, па је одлучио да приреди Зборник докумената „Гаравице“ који ће бити објављен наредне године.
Током истраживања за потребе филма Радовић је дошао до информације да је о овим трагедијама Драган Гргић написао историјски роман, који је 1961. године забрањен, те је одлучио да га приреди.
„Књига је, такође, много важна јер садржи дух времена. Она говори о трагедији Срба у бихаћком крају и јужном Кордуну од 1941 до 1945.године. У њој је описано не само страдања него и то како су људи тада размишљали, али и многе сплетке које су се дешавале у партизанском покрету“, рекао је Радовић.
Према његовим ријечима, влада велико интересовање за књигу па је у другом тиражу наручено 2.000 примјерака.
Директор Културно-спортског центра Пале Славка Брезо рекла је да ова установа пројекцијом филма његује културу сјећања, те је захвалила аутору и грађанима који су дошли да својим присуством увеличају овај догађај.
Почетком Другог свјетског рата 1941. године усташе су у мјесту Гаравице, једном од највећих стратишта српског народа у Независној Држави Хрватској, побиле 12.000 српских цивила. Међу жртвама је био и велики број дјеце.
Према енглеским обавјештајним подацима, на ширем подручју Бихаћа убијено је између 14.000 и 14.500 људи, а власти бивше Југославије прикривале су масовне покоље и убиства Срба због прокламовања идеје братства и јединства којом су потпуно изједначиле крвника и жртву.
До сада је документарни филм „Гаравице“ након премијере у Бањалуци приказан и у неколико градова Републике Српске, а ускоро би премијерно требало да буде приказан и у Србији.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
