За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 19. 4. 2023, Промовисана сабрана дјела академика Милорада Екмечића
У Бањалуци је данас промовисан петнаестотомни свезак Сабраних дјела академика Милорада Екмечића која је објавила „Православна реч“ из Новог Сада, заједно са Архивом АП Војводина, што представља изузетан кулутурни и научни подухват. Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Рајко Кузмановић рекао је током представљања у овој институцији да…
Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео
У Смедереву није било немачке противваздушне одбране, те “савезници” нису претрпели никакве губитке. Поједини извештаји говоре да је око 3 тоне бомби, које нису бачене на град, откачено у повратку над Јадранским морем. Звучи познато? Тачно пре 75 година, 11. јуна 1944. године извршено је прво од три “савезничка” бомбардовања…
Вечерње новости, 18. 4. 2023, Србија још броји жртве савезника: Пре 79 година на Ускрс почело бомбардовање Београда
НИ 79 година после једног од најстрашнијих бомбардовања које је доживела српска престоница, на Ускрс, 16. и 17. априла 1944. године, не зна се колико је тачно било жртава у више савезничких бомбардовања током 1944. године. Страдали су уписивани у матичне књиге умрлих у београдским православним и римокатоличким црквама, док…
Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић – ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]
У спасавању еропске цивилизације за њих је било питање части да у томе помогну свим својим снагама, ма како незнатна била та њихова снага и моћ. У (Доњем) Ораховцу, месташцету у крајњем углу бококоторског залива, рано јутро 16. априла 1941. било је живо. Техничко особље завршавало је припрему групе хидроплана… СРНА, Спутњик, 16. 4. 2023, Моја Русија у Србији: Кавкаски орах израстао на Авали из гроба црвеноармејца
У новој епизоди „Моје Русије у Србији“ водимо вас на Авалу, на место где из гроба црвеноармејца расте кавкаски орах. Октобар 1944. воде се последње борбе за ослобођење Београда у Другом светком рату. Раме уз раме са српским борцима боре се и војници Црвене армије, из свих делова бившег Совјетског…
РТ Балкан, 11. 4. 2023, Слободан Рељић: Крвава конзулска сведочанства: Има ли ишта ново на Косову 2023. у односу на 1903.
Кад су 17. марта 2004. Албанци кренули у јуриш на Србе по целом Косову и Метохији, НАТО војници су одлучили да се не мешају у „локални сукоб“ и необуздане паљевине „Довољно је да тек накратко боравите у Старој Србији, па да крене да вас обузима ужасно стање духа. Почетни ужас,… Не заборављамо – Памтимо
Проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић: Логори за Србе у Бугарској
Број логора за Србе и логораша – заробљеника и интернираца у Бугарској – као и број умрлих Срба није пописан. О њима ни најгрубље процене не дају тачно стање. За Србе је читава Бугарска била логор. У службеној преписци из ратног доба помиње се 25 концентрационих логора.
Напори Црвеног крста Србије да преко неутралних земаља и Међународног црвеног крста добије податке о броју српских заробљеника у Бугарској и њиховом распореду по логорима наилазили су на врло груб однос код званичне Бугарске. Бугарска је чак одбијала било какву сарадњу са Црвеним крстом Србије, а Међународном црвеном крсту ј[...]
Вести, 16. 10.2017, Чекала сам да ме убију
Од крвавог октобра у селима горњег Јадра прошло је 76 година, али се осамдесетпетогодишња Стојанка Ђокић, девојачко Антонић, из лозничког села Цикоте свега сећа као да је јуче било.
Сећа се дана када је као деветогодишња девојчица стајала пред пушкама немачких војника и кад смрт није хтела да је узме, преживела је да прича о времену када је људски живот, односно српски живот био мање вредан, тачније 100 српских вредело је као један живот немачког, нацистичког солдата који је газио по Србији.
Немачка војска је баш у овом крају прво применила сурову наредбу о ликвидацији 100 цивила за једног у[...]
Вести, 9. 10. 2023, На данашњи дан: Дан кад је убијена прва Југославија
Краљ Александар Ујединитељ, творац Југославије, главнокомандујући Србије у победничким ратовима од 1912. до 1918. убијен је на данашњи дан 1934. године.
Син краља Петра Карађорђевића и Љубице Петровић, познате као Зорка, рођен је у Цетињу 16. (односно 4. по јулијанском календару) децембра 1888. Кнез Петар син кнеза Александра, унук Карађорђев, налазио се у то време у изгнанству пошто су Србијом владали Обреновићи.
Александар је био другорођени син кнеза, потоњег краља Петра.
По Мајском преврату маја/јуна 1903. уследила је промена односно повратак на власт куће Карађорђевић. Потомци во[...]
Катера, СРНА, 7. 1. 2025, Три пушке уздрмале три царства - Улошки устанак, друга Невесињска пушка
Занимљиво је да су аустроугарске окупационе власти и војни управни органи Херцеговине и Босне тадашњи свој рођендан годинама послије тога славили у Улогу, шаљући поруку људима најслободарскијег краја да ће аустријска војска бити ту да им не дозволи да се никад више не дигну на устанак
У Улогу, који је сада у општини Калиновик, пукле су три невесињске пушке које су уздрмале три царства, испричао је за Срну професор Правног факултета Димитрије Ћеранић.
Ћеранић је подсјетио да су Прва невесињска пушка и сердар улошки и невесињски војвода Перо Тунгуз, као један од вођа Невесињске пушке, 1875. го[...]
Светигора, 2. 2. 2024, На данашњи дан манастир Ђурђеви Ступови одбрањен од турске војске
На данашњи дан, 2 фебруара 1876. године око двије стотине васојевићких устаника, у цјелодневној борби, одбранило је од турске војске манастир Ђурђеви ступови код Берана.
Своју задужбину Ђурђеве Ступове подигао је Господар Будимља жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године. У Манастиру, његовој задужбини, на десној страни наоса налази се његов гроб, над којим стоји запис: “Жупан Првослав, син великога жупана Тихомира, синовац светога Симеона Немање и ктитор мјеста сегов”.
Манастир је подигнут на лијевој страни Лима, под Растовцем, на заравни која се[...]
