Помен, илустрација Фото: СРНА
Бањалука – Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да 28 година након окончања рата Република Српска и даље трага за 1.646 несталих особа, војника и цивила, међу којима је више од 300 жена и деце.
„Они нису број, нити статистика, већ нечија деца, браће и сестре, очеви и мајке, чије породице заслужују да буду пронађени”, рекла је Цвијановићева у обраћању код манастира Светог Николе на Озрену, поводом обележавања Дана несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске.
Цвијановићева је нагласила да је процес тражења несталих лица српске националности већ годинама толико мањкав, спор и сраман да апсолутно разуме и бес и огорчење њихових породица.
„Ништа мање сраман није ни игнорантски однос Института за нестала лица БиХ према породицама несталих Срба. Њихова је професионална и људска обавеза да једнако третирају све, а не да било кога фаворизују или игноришу на основу националне припадности. Исти је случај и у многим другим институцијама на заједничком нивоу и против тога се на сваком месту боримо”, рекла је Цвијановићева.
Она је нагласила да је настојање бошњачких представника да приватизују институције БиХ кључни разлог њеног неуспеха.
„Претходних година водила сам бројне разговоре са представницима породица погинулих и несталих лица. Дугогодишња борба коју воде, тражећи правду и своје најмилије, није само њихова већ борба свих нас. То је борба за достојанство и равноправност коју су српском народу и Републици Српској гарантовали Устав и Дејтонски мировни споразум”, навела је она.
Она је навела да су се окупили на Озрену да би се саборно и молитвено присетили свих погинулих и несталих у Одбрамбено-отаџбинском рату, оних којима Република Српска и српски народ дугују вечну захвалност за слободу коју су извојевали заједно са својим саборцима.
„Због њих, као и због нас самих, дужни смо да ту слободу у миру бранимо и оставимо будућим генерацијама. Слобода о којој говорим зове се Република Српска. И нисмо данас случајно баш на Озрену. Ова планина симбол је страдања српског народа у протеклом рату. Том страдању и егзодусу Срба са ових простора допринела је НАТО агресија на Републику Српску, која је отпочела баш на данашњи дан, пре 28 година”, подсетила је Цвијановићева.
Она је нагласила да је Озрен место бола, патње и зверских злочина почињених од припадника одреда „Ел-муџахид”.
„Ти монструми који су живели хиљадама километара далеко од БиХ – данас се у Сарајеву поштују као хероји и браниоци. А њихове жртве, озренски Срби који су овде живели вековима, без имало стида и срама називају агресорима и злочинцима. Реч је о потпуном одсуству сваке логике, морала, а и здравог разума”, констатовала је Цвијановићева, преноси Радио-телевизија РС.
Служењем парастоса погинулим и убијеним борцима и цивилима у Одбрамбено-отаџбинском рату код манастира Светог Николе на Озрену обележен је Дан несталих и погинулих. После парастоса положен су венци и цвећа на спомен-крст. Венац је положен и код споменика најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића. Република Српска, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица, трага за још 1.646 несталих лица, од којих је 1.011 цивила, међу којима 312 жена и деце. Трага се за још 623 нестала припадника Војске Републике Српске и 12 припадника Министарства унутрашњих послова. Током рата убијено је 26.048 бораца и 8.994 цивила.
Председник Српске Милорад Додик истакао је да је расветљавање судбине несталих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату национални интерес Српске, те да се ради будућности српског народа не сме дозволити да заборав убије истину о његовом страдању. Додик је рекао да се сви они воде као нестали, „иако је чињеница да нису нестали, већ су убијени у протеклом рату само зато што су Срби”.
„Ако су недужно дете, жена, старица… убијени на кућном прагу, у њиви, збегу и то само зато што су Срби, онда не могу бити нестали. Одговор на питање где су тела српских жртава за којима трагамо знају они који су их убили, који су их бацали у масовне гробнице, који су палили и касапили њихова тела до непрепознатљивости да би прикрили трагове злочина над српским народом”, нагласио је Додик и навео да се често знају и имена некажњених убица, као и место и начин егзекуције, али оно што остаје непознаница јесте место где су скривени земни остаци српских жртава.
У трагању за посмртним остацима српских цивила и војника Република Српска, каже Додик, не може рачунати на институције БиХ и „срамни Институт за нестала лица БиХ, као ни на још срамније правосуђе БиХ, јер судбина српског народа њих нити боли, нити занима”.
„Они из године у годину настављају са игнорисањем, понижавањем и дискриминацијом српских жртава, а све са циљем прекрајања историје, представљања Срба агресорима и скривања истине о броју наших жртава. У прилог томе говори и податак да је Институт за нестале БиХ у току целе једне године пронашао и идентификовао посмртне остатке само једне српске жртве”, истакао је председник Српске за бањалучке медије.
„Иза сваког несталог лица остали су његови најближи који сваког дана устају и лежу само са једним питањем – где је?! За њих време не лечи ране, већ само продужава агонију. Многи од њих, нажалост, нису дочекали дан да преузму посмртне остатке својих најмилијих и достојно их сахране, да знају за њихов гроб. Све док не буду пронађени посмртни остаци све и једне српске жртве нема мира ни спокоја ни за њихове породице, али ни за нас у Републици Српској”, изјавио је Додик.
Младен Кременовић
