За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 27. 4. 2023, СА СРБИМА КРОЗ ГОЛГОТУ ВЕЛИКОГ РАТА: Књига Бојана Пајића сведочанство о 1.500 Аустралијанаца који су помагали нашем народу
СИРОТА малена Србија! Душа ме боли због ње и њеног храброг народа. Заиста сам напорно радила током тих првих недеља инвазије и ретко би се дешавало да ми очи не буду пуне суза – записала је у писму послатом из Врњачке Бање 1915. године, медицинска сестра, Аустралијанка Етел Меј Гилингам.… Спутњик, 21. 4. 2023, „Пуцајте, ја и сада држим час“! – потврђена истинитост чувене поруке професора из Крагујевца
Приликом обележавања Дана Музеја жртава геноцида јавности су представљени до сад невиђени материјали попут писане потврде чувене реченице професора Милоја Павловића „Пуцајте, ја и сада држим час!“. Такође је пронађен и давно изгубљени списак Диане Будисављевић са 5.800 имена деце спасене из хрватских логора смрти. Једно од битних открића и… СРНА, 26. 4. 2023, Брод: На градском гробљу помен за 88 убијених Срба
У Броду ће данас бити служен помен за 88 српских цивила и бораца чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице откривене послије ослобођења ове општине у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Помен ће бити служен у 10.30 часова на градском гробљу крај спомен-плоче на мјесту масовне гробнице, најављено је из општинске Борачке…
СРНА, 25. 4. 2023, Приједор: Положени вијенци у знак сјећања на логораше бившег логора Циглана [Мапа]
У Приједору је данас, полагањем вијенаца код споменика у некадашњем хрватском усташком логору у кругу бивше фабрике цигле, обиљежена 81 година од формирања и осам деценија од затварања тог логора, кроз који је прошло око 14.500 људи, углавном српских цивила. Вијенце су на спомен-обиљежје положиле делегације Градског СУБНОР-а, града Приједора…
Политика, 25.4.2023, Саво Штрбац: Промотери тзв. Хрватске православне цркве
„Готово седам година Хрватска православна црква (ХПЦ) покушава се регистровати као верска заједница у Хрватској. Њихову правну борбу да из удружења постану верска заједница ових је дана поновно осујетило Министарство правосуђа и управе … “, објавио је почетком априла о.г. портал народ.хр, а пренело још неколико хрватских, углавном проусташких, медија.… Стање Ствари, 15. 4. 2023, Здравко Крстановић: Гроб Владана Деснице
Онако како су у Крупи и Вишеграду одлетјеле бронзане главе Ћопића и Андрића, тако је у Исламу Грчком у прашину одлетјела и бронзана глава Владана Деснице. Још горе: оскрнављен је његов гроб Двори Јанковића, у Исламу Грчком код Бенковца, у Равним Котарима, нису обичан комплекс здања на једном племићком посједу… Не заборављамо – Памтимо
Српски меморијал, 31. 1. 2023, Владимир Умељић: КРАЈИНА У ДУШИ - О једној књизи
„Крајина у души“ је поетична и надасве елегична књига потомака жртава и већ тиме, чак и без разних „Бљесака“ и „Олуја“, и лично жртава. Писали су је људи дијаспоре Бранко Миљевић и Николај Мишчевић, а бити део ње значи бити у егзилу а без азила. Преведено на српски, бити прогнаник, који нигде и никада не бива примљен и никада не стиже до циља.
Јер циљ је остао иза њега.
њижевна категорија „историјски роман“ је позната, оваква остварења међутим заслужују увођење једне нове, наиме – „историјска елегија“. Јер приповедање и најсуровије историје на овај начин је живљење сете без очајања, памћ[...]
Исповијест Слободана Бојанића о пакленим данима у Сарајеву: Војници убијени док су лежали на улици
Прибој, Сарајево - Дане и ноћи проводили смо као живе мете чекајући да изађемо из пакла, а када су нам молитве услишене и мирно кренули са повлачењем колона је засута паљбом, недужне војнике су убијали док су лежали на асфалту, крв је лила на све стране.
Слике ужаса из сарајевске Добровољачке улице већ 24 године свакодневно навиру пред очи Слободану Бојанићу из Прибоја који се са колегама из ЈНА 3. маја 1992. године нашао у смртоносном обручу. Сјећање на најтеже дане у животу сажео је за "Глас Српске" уочи још једне годишњице злочина којег дочекују разочарани и увријеђени, јер се још нико о[...]
Политика, 22. 10. 2022, За НАТО су дечје болнице биле стратешки циљеви
ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МИШЕЛА ЧОСУДОВСКОГ О АГРЕСИЈИ НА ЈУГОСЛАВИЈУ
САД и НАТО имају одговорност зато што су после пола века вратиле рат на европско тло, указао је председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић
Рат против Југославије био је генерална проба за многе ратове који су се касније дешавали, гласи један од закључака с јучерашње промоције књиге једног од највећих независних мислилаца савременог света Мишела Чосудовског, професора Универзитета у Отави и директора Центра за истраживање глобализације. Његово дело „Агресија САД и НАТО на Југославију” штампао је Беог[...]
Срна, 21.6.2015, Служен парастос за 24 Срба из Ратковића
СРЕБРЕНИЦА, 21. ЈУНА /СРНА/ - У сребреничком селу Ратковићи служен је парастос за двадесет четворо Срба, већином цивила, међу којима шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. године.
Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани. Они су се данас, као и сваке године на данашњи дан, окупили и одали пошту сродницима и комшијама и прислужили свијеће за покој душа настрадалих.
Цвијеће су положиле делегација Борачке организације, као и делегација Срба запосл[...]
Глас Српске, СРНА, 4.7.2017, Обиљежен устанак антифашиста бивше Југославије
Бијељина - Полагањем цвијећа и вијенаца на споменике палим борцима и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату, Градска организација СУБНОР-а у Бијељини обиљежила је Дан борца, празник устанка народа некадашње Југославије.
Вијенци су положени на споменик у бијељинском насељу Међаши на којем су уписана имена 56 жртава фашистичког терора и на централно спомен-обиљежје у Рачи гдје су на спомен-плочама уклесана имена више од 2.000 антифашиста Семберије, Источне Босне и Војводине.
Преживјели борци Другог свјетског рата и потомци и поштоваоци антифашистиче борбе посјетили су данас и п[...]
