За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 30. 7. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ХЕРОИНА ПРЕД КОЈОМ СУ БИЛИ ПОСТРОЈЕНИ ПУКОВИ – Милунка Савић борила се у свим великим биткама од 1912. до 1918.
ПЕТОГ октобра 2023. године навршава се 50 година од смрти и 131 година од рођења Милунке Савић, жене јединствене на просторима Балкана и шире, по доприносу одбрани своје отаџбине у балканским и Првом светском рату, од 1912. до 1918. године. Прерушена у мушкарца, добровољно је стала у одбрамбени строј српске…
РТРС, Срна, 30. 7. 2023, Сјећање на ливањске Србе убијене 1941. године [Мапа]
У капели Свете великомученице Марине у Ливну данас је на празник Огњене Марије и Новомученика ливањских страдалих од усташке руке 1941. године служена света литургија. Сјећање на велико страдање ливањских Срба у љето 1941. године, као и на ексхумације и сахране њихових моштију данас је обиљежено у више православних храмова… РТРС, Срна, 30. 7. 2023, Иванишевић: Радован Караџић кажњен јер је створио Републику Српску
Радован Караџић кажњен је јер је створио Републику Српску чиме је спријечено да Срби физички нестану у БиХ, рекао је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић поводом 15 година од хапшења и изручења првог предсједника Републике Српске Хашком трибуналу. – То је била највећа…
Политика, 29. 7. 2023, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Чудна сте ви раса, Срби.
„Жао ми је што на Ваше лепо и духовито писмо одговарам овако озбиљно и тужно, али не могу друкчије. Откако сте ви отишли, ја се још нисам развеселила. Не мислим само на Вас лично, већ на све Србе”, пише једна Гркиња српском официру на Солунском фронту 1918. године са острва…
РТ Балкан, 29. 7. 2023, Злочини пред којима стаје памет: Годишњица покоља Срба у православној цркви у Глини на Банији
Историчар Ђуро Аралица, у књизи „Усташки покољи Срба у цркви у Глини“ навео је да је од „1.038 Срба који су 4. августа 1941. године довезени из Вргинмоста, у глинској цркви ноћу, 4. на 5. август, заклано 857, а осталих 181 убијено у шикари Латиново“ На данашњи дан пре 82…
Политика, 28. 7. 2023, Ниш, српска ратна престоница, обележава почетак Велике војне
Ниш – Пригодним манифестацијама данас ће у нашој земљи, посебно у Нишу, ратној престоници Краљевине Србије од 25. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, бити обележена 109. годишњица објаве рата Аустроугарске нашој земљи. Централни догађај у Нишу планиран је испред једног од улаза у зграду некадашње Моравске бановине на…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 3.10.2021, Дарко Момић: Јунаштво се зове Милан Тепић
Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић посљедњи је народни херој бивше СФРЈ и без обзира на то што институционално можда и нема статус какав заслужује ни у Србији, ни у Српској, он се својим чином уписао у историју, уткао у колективну свијест српског народа и постао дио његове слободарске традиције.
Бирајући смрт умјесто предаје и кршења заклетве, мајор Тепић је дао примјер херојства и официрске части, због чега заслужује поштовање и оних који су га сматрали непријатељем. Нажалост, званични Загреб ни три деценије послије погибије мајора Тепића не дозвољава да се његови посмртни оста[...]
СРНА, 17. 8. 2023, Промовисана књига ’Крвава граница‘ српског хероја са Кошара
Књига "Крвава граница", која представља аутентично свједочење о борбама на Кошарама потпуковника у пензији Драгутина Димчевског, човјека који има статус српског хероја са Кошара, представљена је у Броду.
Димчевски је рекао да су се, након доношења Резолуције 1244 Савјета безбједности и Кумановског споразума, све јединице са територије Косова и Метохија повукле у унутрашњост Србије и то непоражене.
"После повлачења моја јединица-батаљон добија наређење да се расформира јер не обезбеђује свој дио границе према Албанији и Ђаковици. То нам у почетку није било баш драго, а како је време прола[...]
СРНА, 1. 10. 2023, Кукољ: У Јасеновцу сам гледала како усташе живо дијете бацају псима
Испред мене жена са дјететом у рукама које је имало годину дана, одузимају јој дијете, она плаче, бори се, туче саму себе, али кад су усташе дијете одузели, тада су га набили на бајонет и још живо бацили псима који су га растргали, док су мајку докрајчили кундацима и ножевима, прича Добрила Кукољ, која је као једанаестогодишња дјевојчица прошла голготу Јасеновца
Добрила Кукољ из села Међеђа код Козарске Дубице 1942. године у Јасеновцу гледала је својим очима како су усташе живо једногодишње дијете бацили псима, ту страхоту деценијама не може да заборави и њом започиње своје свједочење о бор[...]
Вечерње новости, 12.4.2021, Бесмртни јунаци са монитора Драва: Пре 80 година, група официра и војника на Дунаву, али и на Јадранском мору отишла у незаборав
Тог 12. априла 1941. године, недалеко од Челарева, на 1287. километру Дунава, док је снежило са неба, на монитор "Драва" обрушавале су се немачке "штуке". На палуби су остали да леже погинули морнари, наоколо су пливали рањени, на јарболу се вијорила изрешетана ратна застава, а испод ње стајао је командант брода поздрављајући је, као симбол брода и слободе своје земље. Био је то Александар Берић, легендарни командант монитора "Драва".
Сведочи овако адмирал Бошко Антић, аутор књиге Бесмртни монитор Драва, који описује догађаје од пре 80 година током Априлског рата у Југославији. Антић, који [...]
![РТРС, Глас Српске, Срна, 6. 9. 2025, Подгорија, Мркоњић Град: Служен парастос српским страдалницима у Другом свјетском рату [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29648-350x200-no.jpg)
РТРС, Глас Српске, Срна, 6. 9. 2025, Подгорија, Мркоњић Град: Служен парастос српским страдалницима у Другом свјетском рату [Мапа]
У мјесту Подгорија код Мркоњић Града данас је служен парастос за 204 српске жртве из овог села, које су усташке хорде мучиле и убиле на данашњи дан 1941. године.
Душко Милетић из Борачке организације Мркоњић Град рекао је да су на овом стратишту из Другог свјетског рата усташе на превару скупиле народ, који је био већ у збјегу.
- Рекли су им да ће добиити одређене повласттице и дозволе кад се окупе, а онда су почели звјерски да муче и у шталама спаљују жене, дјецу и старце. На мјесту гдје је данас споменик убијено је 105 људи. Из масе су издвојили 82 способна момка, вјероватно бојећи се[...]
