Политика, 14.7.2008, Милан Булајић: Стварне жртве, а не мит

Жртве хрватског усташког логора ’Јасеновац‘, тела извађена из Саве на насипу у Београду Фото:  Архивска фотографија / Вечерње новости

Жртве хрватског усташког логора ’Јасеновац‘, тела извађена из Саве на насипу у Београду Фото: Архивска фотографија / Вечерње новости

У интервјуу „Четрдесет прва, година која се враћа” (6.јула) Славко Голдштајн, председник Жидовске опћине Загреб, понавља да „стручне демократске процјене говоре о 80.000 до 100.000 жртава” система усташких геноцидних логора Јасеновац и да је „данас то питање ријешено”, да „више са српске стране нема произвољног повећања броја жртава на 700.000”, „осим за неке политичаре, нарочито у Босни, који се још увијек неукусно играју бројем жртава”! С обзиром на то да је овај интервју објављен у ,,Политици”,не сме се оставити без одговора.

На највећем не само јасеновачком геноцидном, већ европском стратишту Доња Градина председник Републике Српске Драган Чавић је говорио 16. априла 2006. о седамсто хиљада српских жртава. У Спомен подручју Доња Градина, на територији Републике Српске омеђено рекама Савом и Уном и рукавцем Уне, које се простире на око 800 хектара у широј и 116 хектара у ужој зони, на великим паноима је записано 700.000 жртава, 40.000 ромских жртава, што не одговара истраживањима Драгољуба Ацковића.

Нарциса Ленгел-Кризман, у књизи „Геноцид над Ромима – Јасеновац 1942” наводи „да се са одређеном сигурношћу може остати на процјени о нешто више од 8.500 страдалих Рома у Хрватској”.

Били смо заједно да положимо венце на једној гробници у Уштици, у коју је бачено око 12.000 Рома – само на овом гробишту за једну трећину више у односу на процене Нарцисе Ленгел-Кризман; та табла касније је уклоњена. У то смо се уверили приликом полагања венаца 30. априла 2006. На новој табли је обележено да се на површини од 1.218 метара квадратних, односно 4.262 метра квадратна, налази 21 гробно место. На тој основи процењено је да је у њима затрпано 14.600 жртава. Са проф. др Србољубом Живановићем (Лондон) и проф Маријом Ђурић (Београд) договорена је стручна процена гробишта у Уштицама. Према Драгољубу Ацковићу, рачуна се да је у Јасеновцу побијено од 80.000 до 100.000 Рома.

Један велики пано наводи 20.000 дечијих жртава. Слушали смо на Дан сећања 2006. године у Доњој Градини читање њихових имена, међу којима да је тај и тај рођен 1942, убијен 1942, затим деца од две, три, пет година, чуо сам и моје годиште 1928, које је завршило такође 1942! Али и то, очито није цела истина, јер пок. Драгоје Лукић је забележио именом и презименом 19.442 деце-жртава од једног дана до 14 година. Дакле, с обзиром на то да Драгоје Лукић није стигао да заврши списак деце-жртава, ни број од 20.000 не одговара стварном броју дечијих жртава. Да ли ће та имена бити исписана у „новој” поставци Спомен музеја?!

Симо Брдар тврди да постоје докази о 366.000 жртава на овим стратиштима.

Број од 700.000 жртава није израз „српског мита о Јасеновцу”. Ту бројку су наводили најистакнутији хрватски представници и хрватске институције.

У Извештају Земаљске комисије Хрватске за злочине окупатора и њихових помагача Међународној комисији за ратне злочине 1946. године речено је да се вероватно неће никада утврдити број жртава јасеновачких логора, али да се на основу свежих трагова и бројних сведока може са сигурношћу рећи да је страдало између 500.000 и 600.000!

И у Енциклопедији Лексикографског завода, Загреб (30. априла 1958), наведено је да је у Јасеновцу на најсвирепији начин убијено од 500.000 до 600.000 људи.

Представници Хрватске у Спомен музеју Јасеновац, пре и после Туђмановог минимизирања јасеновачких жртава говоре, о 700.000 жртава („Округли сто Јасеновац”, 1986): Младен Вејновић (1979), Анте Марковић, Анте Милковић. Норвежанин Осмунд Фарено (1987), Едина Рашидовић (1988) и др.

Професор др Србољуб Живановић, који је учествовао у откопавању стратишта Јасеновца 1964. тврди 2006. да је у Јасеновцу и Доњој Градини „убијено више од 700.000 Срба, око 80.000 Рома и више од 23.000 Јевреја”.

Крајем 2005. Милош Спајић подсећа да је „Комисија СПЦ која је испитивала геноцид над српским живљем у НДХ између Ђурђевдана и Митровдана 1941. године, на основу исказа 4.054 сведока, утврдила да је за четири месеца поубијано 180.000 људи, грађана, сељака и свештенства. Oдмах након ослобођења Београда 1944. године Комисија је похапшена“. После више од 60 година, захваљујући његовој упорности, пензионисаног дипломате и истраживача, „откривен је докуменат који сведочи о тој невероватној чињеници”.

Директорка Спомен-подручја Јасеновац Наташа Јовичић изјављује да је „до сада познато 70.000 имена жртава”. Нова поставка Музеја у Јасеновцу била је најављена за 61. годишњицу пробоја 22. априла 2006. Тога дана врата су на Музеју била затворена. Отварање нове поставке извршено је 27. новембра 2006. Приказан је списак жртава 69.842, од тога Срба 39.560.

Члан Хрватске академије знаности и умјетности Јосип Печарић „знанствено” је подржао „Јасеновачке бројке” Младена Ивезића: „У сабирноме и радноме логору Јасеновац, дакле у свим логорским радионицама и подлогорима, на раду, у шуми и слично, и у логору Стара Градишка, живот је од свих могућих узрока изгубило највјеројатније између 1.000 (тисућу) и 2.000 (двије тисуће), евентуално 3.000 људи, а немогуће је да их је умрло више од 5.000”. (страна 192). То је исти онај академик, који је јавно предложио у хрватским медијима да Милан Булајић, због писања, буде проглашен за ратног злочинца!

 

Председник Фонда за истраживање геноцида

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed