За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 5. 12. 2022, Бранко Петрановић: Југославија је обнављана цепањем и деградациојом српства: Критеријум на заседању у Јајцу – територијална организација КП пре Априлског рата
ДЕЛЕГАЦИЈУ Србије у Јајцу сачињавали су руководећи комунистички кадрови из српских јединица који нису, за разлику од Словенаца и Хрвата, постављали питање положаја Србије у будућој федерацији и дозволили да се она разграничи на основу стања после Берлинског конгреса Са становишта порекла новог унутрашњег уређења које је КПЈ стварала у…
РТ Балкан, 1. 12. 2022, За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година
По први пут долазимо до институционалног пописа српских жртава на овим просторима, каже за РТ Балкан директор РЦИРЗ-а Милорад Којић За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година. Народ који заборавља своју историју осуђен је на то да му се она понавља,…
РТРС, Срна, 4. 12. 2022, На Радловцу служен помен за жртве усташког терора [Мапа]
Код спомен-обиљежја на гробљу Радловац у Прњавору служен је помен за 22 српска цивила из села Млинци, Парамије, Чорле, Гаљиповци и Срповци које су на данашњи дан 1941. године заклале усташе. Према подацима Општинске организације СУБНОР-а Прњавор, најмлађа жртва је имала 17, а најстарија 49 година. Радинка Живковић из Насеобине…
Политика, 2. 12. 2022, Весна Проковић: Како су Аустријанци пратили кнеза Милоша Обреновића
Радован Б. Милић и Снежана Минић открили су у Бечком архиву необјављиване извештаје који су тајним дипломатским каналима стизали министру спољних послова Аустрије из Константинопоља Аранђеловац – Стицајем животних околности, Аранђеловчани Радован Б. Милић и Снежана Минић, живе на релацији Србија–Словенија–Аустрија. Највише времена проводе у Словенским Коњицама где је Радован…
UziceOnline, 2. 12. 2022, Камен у грађењу сећања – Драгинац – Трибина у свечаној сали Градске куће
У свечаној сали градске куће, 29. новембра са почетком у 18 часова, одржана је трибина под називом “Камен у грађењу сећања – Драгинац”. Пуковник Драган Крсмановић је младима, али и свим осталим присутним гостима, говори о потресном догађају из Другог светског рата. Наиме 14. октобра 1941. у селима у долини…
Политика, Одбрана МОД, 1. 12. 2022, Представљена мографија „Деца у Великом рату“
У Свечаној сали Дома Војске јавности је представљена књига „Деца у Великом рату“, аутора др Видоја Голубовића и Димитрија Вукадиновића, у издању Државног архива Србије. У не тако обимној књизи, својеврсној фото-монографији која је, због свог потресног садржаја, изазвала заслужену пажњу јавности, представљена су бројна илустрована и документована сведочанства о…
Не заборављамо – Памтимо
Вести, 18.8.2021, Дрво мира у част краља Петра Првог
На Српском војничком гробљу у месту Велики Међер, у Словачкој, на којем почива 6.000 српских жртава из Првог светског рата, посађено је 18. дрво мира у оквиру Међународног пројекта Дрво мира, а том приликом одликовани су епископ аустријско-швајцарски Андреј и Момчило Бабић, амбасадор Србије у Словачкој.
Скуп у Великом Међеру, у оквиру манифестација поводом стогодишњице од упокојења Краља Петра (I Карађорђевића), организовала је словачка организација Серваре ет Манере, на челу са председником Мареком Соболом у сарадњи са Амбасадом Србије у Словачкој.
Тим поводом, крај хумки српских мучени[...]
Вести, 30. 3. 2024, Најстрашнија је тишина после јаука
Примаријус др Милованка – Мила Јанчев из Градског завода за хитну медицинску помоћ свих 78 дана агресије на СРЈ провела је са колегама Хитне помоћи на терену, спасавајући повређене након бомбардовања Београда. У разговору за Вести др Јанчев истиче да и 25 година касније памти раскомадана тела и јауке.
– То је нешто што, ма колико сте професионалац, не можете да избришете из сећања – каже др Јанчев.
Као два најтежа момента истиче бомбардовање зграде РТС и гранатирање КБЦ “Драгиша Мишовић”. Зграда телевизије у Абердаревој улици уништена је 23. априла, у 2.06. У том нападу животе је изгубил[...]
РТС, 9.9.2020, Дивосело – село којег нема
Још једна тужна годишњица. Пре тачно 27 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром.
Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно.
Гореле су куће! Уништав[...]
Политика. 13. 5. 2022, Саво Штрбац: Анђели моји, хајде да летимо
Њени проблеми са сопственим идентитетом су почели када ју је најмлађа кћерка, тада тинејџерка, на сасвим случајно спомињање Срба, уз гадљиво мрштење упитала: „Мајко, нећеш ваљда рећи да су дед и бака били Срби“
Недавно је на РТС-у приказан документарац „Пребиловци, тамо и камен има ожиљак”, ауторке Сање Драгичевић Бабић, који говори о масакру у херцеговачком селу Пребиловци који су усташе починиле у августу 1941. над више од 800 Срба из тог села, углавном жена, деце и стараца, али и о поновљеном злочину нешто пре Видовдана 1992. над истим жртвама минирањем Спомен-костурнице у чијој крипти с[...]
Вечерње новости, 10. 2. 2024, Драган Симеуновић: Велики јунак Топличког устанка: Комитски војвода Димитрије Беговић, понос српског рода
МУЧКИ напад Бугарске на Србију 15. октобра 1915. омогућио је да њене савезнице Аустроугарска и Немачка брзо заузму велики део Србије, и био пресудан да те три непријатељске војске затим потисну српску војску и велики део српског народа са територије Краљевине Србије у изгнанство и смрт.
У окупираним крајевима завладао је крвави пир окупаторских војника који су убијали, силовали и палили све што је српско. Посебно су тешка зверства чинили Бугари на територијама које су они окупирали, па тако и у Топлици. Недела бугарских војника, као и најава присилне регрутације српских младића у бугарску в[...]
