За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 1. 12. 2022, Обележје Србима страдалим у норвешким логорима: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије [Мапа]
ПОСЛЕ великог успеха документарног филма „Логор смрти у Карашјоку“, који је приказао истину о страдањима Срба у норвешким логорима током Другог светског рата, српска дијаспора у овој земљи покренула је иницијативу да се подигну спомен-обележја у неколико градова Норвешке којим ће се одати почаст страдалима, а истовремено ће бити места… СПОНА, 29. 11. 2022, Историјско подсећање – Како је погинуо Војин Поповић војвода Вук – један од највећих ратника српске модерне историје, страх и трепет српских непријатеља
На данашњи дан пре тачно 103 године погинуо је један од највећих српских ратника и војсковођа. Српска историја је имала много непокорних бораца, али је Војин Поповић ипак био степен изнад свих. Србима је ипак познатији по свом страшном надимку – војвода Вук, и био је немилосрдан према непријатељима, а…
Глас Српске, 27. 11. 2022, Отимањем Твртка и Јеванђеља до бошњачког идентитета
Ми смо муслимани, Бошњаци, Босанци, Европљани, и ништа не искључује једно друго. Зато с поносом можемо рећи да је краљ Твртко наш, да је наша и краљица Катарина, да смо под Твртковим љиљанима обнављали независност 1992. године. Бобовац је наше мјесто. Наше је и османско и аустроугарско насљеђе у БиХ.…
СРНА, 24. 11. 2022, Помен за Србе убијене 1941. године у Миросавцима, Лопаре
У Меморијалном центру „Стара вода“ у Пукишу код Лопара данас је служен парастос за 104 жртве усташког злочина из подмајевичког села Миросавци у новембру 1941. године, међу којима је било највише дјеце и младића, од којих је двоје рођено у години страдања, 1941. године. Од 104 миросавачка новомученика, које се…
Политика, 22. 11. 2022, Језиве ноћи на Језави
До данас се не зна тачан број жртава у Смедереву, али се према незваничним проценама историчара наводи да је крајем рата ликвидирано између 600 и 1500 људи, без права на суђење Смедерево – Октобар и новембар пре 78 година били су црни месеци у Смедереву. На обали реке Језаве, одмах… Политика, e-Veritas, 22. 11. 2022. Саво Штрбац: Даринкино д(р)уго путовање из Лике у Канаду
Прије неки дан Веритас су посјетили браћа Илија и Никола Маодуш из канадског Виндзора. Прије Београда посјетили су и Загреб и Медак у Лици и Славско Поље на Кордуну. Ово је био наш први непосредни сусрет, мада сам са Илијом у контакту преко електронске поште од 25. маја 2021, када…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 5. 7. 2023, Обиљежена годишњица злочина у Загонима: Тужилаштво БиХ годинама нијемо
БРАТУНАЦ - У Братунцу је данас обиљежена 31 година од страдања 15 српских цивила у братуначком селу Загони које су убили припадници муслиманских снага, те је код централног спомен-крста на градском гробљу положено цвијеће и прислужене свијеће за покој душа настрадалих.
Муслиманске оружане формације из Сребренице и сусједних села на данашњи дан 1992. године убиле су 14 Срба, док је петнаеста жртва подлегла ранама дан касније. Нестали Михајло Михајловић никада није пронађен, а међу убијенима било је и пет жена.
Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона који су о[...]
![Срна, 12. 2. 2017, Обиљежено 75 година од убиства 562 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p4923-350x200-no.jpg)
Срна, 12. 2. 2017, Обиљежено 75 година од убиства 562 Срба [Мапа]
БАЊАЛУКА, 12. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју данас су служени литургија и парастос поводом 75 година од страдања 562 Срба у Поткозарју и Пискавици у Другом свјетском рату.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео је да су усташе 5. 7. и 12. фебруара 1942. године свирепо убиле невине српске цивиле, међу којима и 77 дјеце.
"То говори о размјерама страховитог злочина, незапамћеног на овим просторима, а егзекутор је била Независна Држава Хрватска посредством својих кољача", рекао је Савановић новинарима у Поткозар[...]
Вечерње новости, РТС, 6. 4. 2021, ПИЛОТИ КОЈИ СУ ЈУРИШАЛИ У СМРТ: Један југословенски на 10 немачких авиона
НАВРШАВА се осам деценија од Априлског рата и ваздушних напада на Београд у којима је град био разорен и у којима је погинуло више хиљада људи.
ивот за одбрану града дало је 11 пилота. Они су се, заједно са осталим југословенским ваздухопловцима, храбро супротставили ројевима немачких авиона који су надирали. Извори са немачке стране наводе да је тако бруталан напад био последица Хитлеровог беса и жеље за осветом.
Пре тачно 80 година, ујутру 6. априла 1941. године, Београдом су "јаукале" сирене за ваздушну опасност, а бука мотора стотина немачких авиона најавила је разарање града.
Чувени ау[...]
Одлазак чувара сећања на нишки логор
И. МИТИЋ - Д. АЛИХОЏИЋ | 06. октобар 2016. | Вечерње новости
У Лесковцу сахрањена Олга Славковић, последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени крст у Нишу 1942. године, када је успело да побегне 105 заточеника
ОЛГА Багур Славковић (89), последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени крст у Нишу, сахрањена је јуче у Лесковцу, а са њом је отишло и живо сведочење на 12. фебруар 1942. године, када је из овог казамата успело да побегне 105 заточеника, док је њих 42 остало на логорским жицама. Било је то прво организовано бекство из неког од логора који је[...]
![Политика, 27. 5. 2018. Последња зора писца „Утопљених душа” – На данашњи дан – Владислав Петковић Дис, 30. 5. 1917. [Из Архиве, Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20544-350x200-no.jpg)
Политика, 27. 5. 2018. Последња зора писца „Утопљених душа” – На данашњи дан – Владислав Петковић Дис, 30. 5. 1917. [Из Архиве, Мапа]
Упорним и дугим истраживањем, историчар Мирко Дрманац коначно утврдио тачан дан, време и околности под којима је песник Владислав Петковић Дис скончао у Јонском мору
Песник Владислав Петковић Дис утопио се 30. маја 1917. у шест сати ујутро, после напада аустроугарске подморнице У-4 на наоружани француски транспортни пароброд „Италија” у Јонском мору, 46 миља југоисточно од рта Санта Марија ди Леука.
До ових података дошао је, упорним и дугим истраживањем, историчар Мирко Дрманац (41) из Научног одељења Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку, оповргнувши досадашње који су се [...]
