За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 25. 6. 2023, Пронашао земне остатке цара Душана, а онда их телом штитио од уништења: Ко је био Радослав Грујић
Свештеник и академик, човек који је пронашао земне остатке цара Душана и спасио мошти цара Уроша и кнеза Лазара пред налетом усташа, проф. др Радослав Грујић, после рата заборављен, сада је отргнут од заборава изложбом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Више од 100 предмета – Грујићеви чланци, његове поклон књиге… Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]
Српско народно вијеће (СНВ) у Хрватској данас је организовало обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. године. Комеморативни програм је почео на локалитету Шаранова јама, код Госпића, а реч је о једној од 19 велебитских јама у којима су живот изгубили бројни заточеници и жртве усташког режима. Дан сећања је обележен…
Глас Српске, СРНА, 25. 6. 2023, Братић: Први ратни злочини у Европи након Другог свјетског рата извршени у Словенији над припадницима ЈНА
Први ратни злочини на простору Европе након Другог свјетског рата извршени су у Словенији над припадницима ЈНА јуна и јула 1991. године, а некажњени поступци словеначког руководства били су матрица за сецесионисте Хрватске и БиХ што је довело до смрти више од 130.000 људи, рекао је у изјави за Срну…
Глас Српске, СРНА, 25. 6. 2023, Штрбац: Самозвана Хрватска православна црква јуриша на аутокефалност и имовину СПЦ
Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сматра да је самозвана Хрватска православна црква /ХПЦ/ опасна по Србе и Српску православну цркву /СПЦ/, јер је ријеч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање аутокефалности и поход на имовину СПЦ у Хрватској. Иако такозвана ХПЦ још није успјела да се упише…
РТРС, 25. 6. 2023, Обиљежено 80 година од великог злочина код Гацка [Мапа]
У селу Љесков дуб код Гацка обиљежено је 80 година од великог злочина који се догодио 29. јуна 1943. године. Тог дана су усташе и Нијемци опколили село и на свиреп начин убили 183 жртве, међу којима је било више од 82 дјеце млађе од 12 година. Убијено је 165…
Политика, 22. 6. 2023, Писањем чува Кордун и Кордунаше од заборава
Милка Кајганић сада је, као виктимолог и косценариста, део екипе филма „33 анђела” о страдању српске деце у логорима У току је снимање документарно играног филма „33 анђела“ у норвешко-српској продукцији о страдању српске деце у хрватским и нацистичким логорима за време Другог светског рата. На челу филмске екипе су…
Не заборављамо – Памтимо
![Печат, 30. 4. 2020, Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин [III]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14501-350x200-no.jpg)
Печат, 30. 4. 2020, Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин [III]
Како је свештенство Римокатоличке цркве по налогу виших црквених власти активно радило на разбијању југословенске државе?
данима Шестоаприлског рата Степинац је изразио наду да се хрватски војници неће борити, да ће се предати Немцима и заједно с њима ратовати против Срба. Алиби за такво понашање налазио је у кривици Срба, њиховим „барбарским“ поступцима, „несношљивој“ југословенској држави. На дан проглашења Независне Државе Хрватске, 10. априла 1941. године, Степинац је записао следеће: „Велики четвртак. Данашњи дан је прекретница у животу хрватског народа. Југославија се распада, а Хрватс[...]
Топличке новине, 3. 10. 2023, Игриште: Обележена 111. годишњица мобилизације Гвозденог пука
КУРШУМЛИЈА - Данас је код споменика Гвозденом пуку у Игришту обележено 111 година од мобилизације Гвозденог пука. Свечаности су присуствовали представнициц Војске Србије, Српске православне цркве, руководство општине Куршумлија, више удружења и бројни грађани.
Обележавање је почело опелом погинулим ратницима а затим је председник општине Куршумлија Војимир Чарапић одржао говор. После тога је изведен пригодни програм.
Удружење Гвоздени пук Игриште, које је било иницијатор подизања споменика, доделимо је захвалнице заслужнима а обележавање је завршено полагањем венаца.
Обележавање је ор[...]
ИН4С, 6. 5. 2025, Наше главе изабране пале почетком маја 1999. годинe на светом Косову
„Шта си хтео? — куд си пош’о?” — „Тамо куд се стићи мора!” „Зар је вера тако јака?” — „Увек јача од злотвора!” (Ј. Ј. Змај)
ГУБЕРИНИЋ Чедомира МИОДРАГ, војник Војске Југославије у резерви рођен је 25.октобра 1968. у селу Гораждевац, опшптина Пећ.
Мобилисан је као резервиста при ВП 6141, Пећ и борио се као стријелац у саставу 58. лаке пјешадијске бригаде на КиМ.
Погинуо је од дејства авијације НАТО-а 3. маја 1999. године у рејону Савине Воде код Пећи, а посмрни остаци сахрањени су уз војне почасти 8. маја 1999. године на гробљу у селу Сеоце, Андријевица.
Одликован је постхумно Орденом за за[...]
Политика, 15.5.2020, Александријски модел за обнову библиотеке
„Застаните за час, ви који пролазите! На овом месту се, до недеље, 6. априла 1941. године налазила Народна библиотека Србије. Тога дана је, у рано јутро, почело бомбардовање Београда. Прво је разнесен мир, а затим је, на Косанчићевом венцу запламтела Народна библиотека.
Данима су горели древни писани споменици, старе и нове књиге, списи и писма, документи и новине. Данима је пламен уништавао сведочанства о постојању и трајању једног народа. Данима је ватра гутала столећа историје сажета у слова. Пламен се, најзад, преобличио у жар, а жар у пепео. На овом месту се налази пепео великог дела и[...]
Вечерње новости, 12.9.2016, „Лет у злочин“ - пут до истине
У осмом филму из серијала “Сведочења”, Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, НАТО бомбардовање Српске. Уз подршку Савеза логораша РС, двојац” на филмској траци представио НАТО нападе на РС
ОД 30. августа до 20. септембра 1995. године, НАТО авиони су током свог “ватреног крштења”, прве веће војне акције од свог оснивања, на положаје Војске Републике Српске бацили тачно 1.026 бомби, а тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона! У току бомбардовања убијена су 152 српска цивила.
Ово је срж најновијег, осмог по реду, документарног филма под називом “Лет у злочин”, ауторског “двој[...]
