За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 15. 11. 2022, Српско гробље у Витини преименовано у албанско, Петковић: Оставите преминуле на миру!
На том гробљу се сахрањују само православни Срби, каже свештеник из Витине Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је да је преименовање српског православног гробља у Витини на „Гугл мапама“ у албанско још једно брутално фалсификовање и покушај Приштине да поништи трагове српског постојања на КиМ. „Покажите…
Vranjenews, 15. 11. 2022, Промовисана Крвава граница: Књига човека који је победио и у рату и у миру
Књига Крвава граница потпуковника Драгутина Димчевског сведочанство је о догађајима у реону карауле Кошаре током покушаја копнене агресије на Србију 1999. године. Ова моја књига представља спомен обележје о времену проведеном на граници ка Албанији у време најжешћих напада током НАТО агресије, рекао је Драгутин Димчевски, пензионисани потпуковник и човек… MediaSfera, 15. 11. 2022, Годишњица Колубарске битке: Љиг памти ђаке капларе
На данашњи дан 1914. године, Врховна команда донела је одлуку да све ђаке Скопског ђачког батаљона, који су два месеца били на обуци, пошаље на фронт и произвела их у чин каплара. Послати су на Сувобор и Колубару, у време када је српска војска била у повлачењу, да подигну морал… Политика, 6.11.2022, Горничево ратом разорено
Стотине коња без јахача сумануто је јурило пољем, прескачући мртве и рањене на земљи, коњи су прелетали преко глава наших војника – сведочио је Драгољуб Савић, командир вода на Солунском фронту Чачак – На дужини од око 50 километара били су логори наше Војске: дивизија до дивизије, пук до пука,…
ИСКРА, 5. 11. 2022, Владимир Умељић: Агресивни прозелитизам Ватикана у Титовој Југославији
Чињеница да је Србија само у 1. светском рату изгубила једну четвртину свог становништва или више од милион људи, при чему је губитак на мушкарцима између 18. и 35. године живота износио 58,5%, као и више стотина хиљада у 2. светском рату говори за укупне српске губитке у XX веку.… PortalForum.rs, 7.11.2022, Васиљко Вукоје: Посљедњи дубровачки госпар отишао у вјечност
Миљенко Рељић, један од најпознатијих дубровачких адвоката, преминуо је у далекој Аустралији у 100тој години живота, земљи у којој је, као политички емигрант, напустивши 1990. године заувијек родни Дубровник, живио са сада покојном супругом и сином. Госпар Миљенко доживио је дубоку старост, али никад није клонуо ни духом ни тијелом,…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 6.11.2021, Права Будва: Помен херојима на српском војничком гробљу у Тијеу
У име Праве Будве вијенац је положио и одао почаст палим јунацима у борби за слободу Србије и Црне Горе господин Ђуро Ћетковић који је уједно и предсједник савеза Срба у Француској
Данас је, у име Праве Црне Горе Будва, на српском војничком гробљу у Тијеу код Париза положен вијенац поводом 103. годишњице завршетка Првог свјетског рата.
У име Праве Будве вијенац је положио и одао почаст палим јунацима у борби за слободу Србије и Црне Горе господин Ђуро Ћетковић који је уједно и предсједник савеза Срба у Француској.
Полагању вијенца су такође присуствовали пуковник Жак Огар, адмирал Лат[...]
Спутњик, 15.6.2018, Као пук мајора Гавриловића: Јунаци са Кошара избрисали животе из бројног стања за отаџбину
Пре 19 година 14. јуна завршена је битка за Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника. Војни стручњаци су сагласни да је одбрана Кошара спречила копнену инвазију на Србију и да је онемогућила прекид комуникације међу српским формацијама.
Пуковник Љубинко Ђурковић који је командовао одбраном Кошара каже да би после готово две деценије пратећи сијасет параметара које тада нису могли да се сагледају, неко могао да каже да је све на Кошарама могло да буде другачије. Он, ипак, захваљујући сећању свих сабораца и војних стручњака остаје при ставу да није.
„У току извођ[...]
![СРНА, 26. 8. 2022, Обиљежена 81 година од хрватског усташког терора над 406 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11851-350x200-no.jpg)
СРНА, 26. 8. 2022, Обиљежена 81 година од хрватског усташког терора над 406 Срба [Мапа]
Парастосом и полагањем цвијећа у Спомен-парку у Босанским Лужанима код Дервенте данас је обиљежена 81 година од страдања 406 жртава усташког терора над Србима лужанске парохије.
Обиљежавање су организовали Градска организација СУБНОР-а и Град Дервента уз покровитељство градоначелника Дервенте Милорада Симића, који је рекао да су Босански Лужани страдалничко село, као и околна села, што се показало кроз све ратове.
"Овдје је 405 православних душа окупљено, потоварени су у вагоне и одвезени у Славонску Пожегу. Да су нормална времена, данас бисмо одали почаст и положили вијенце на мјесту њи[...]
Вечерње новости, 11.10.2017, Бјеловац у зору завили у црно
За убиство 109 Срба 1992. у братуначком селу нико из Орићевих јединица није одговарао. Славки Матић зликовци су зверски усмртили две ћерке и мужа
ДОК је престрављени народ у зору, те страшне 1992. године, бежао из села ка Дрини, Славка Матић трчала је у супротном смеру знајући да су у кући остале њене кћерке Сњежана и Гордана. Није их затекла живе. Ни мужа Радивоја...
Данас, 25 године касније, на кућном прагу, у селу Бјеловац, који су јединице Насера Орића завиле у црно, затичемо Славку. Баш на том месту су јој убили најмилије. И још 109 Срба. За овај монструозни злочин нико никада није [...]
Вечерње новости, 31.8.2017, Силан беше Јанковић Стојане
У храму Светог Ђорђа на Чукарици парастос поводом 327 година од смрти најславнијег српског ускока. Окупили се поносни потомци ускока из Равних Котара и Буковице на помену славном претку
По, шести пут, Срби пореклом из Равних Котара и Буковице, окупили у храму Светог Ђорђа у београдском насељу Чукарица. Окупили се поносни потомци ускока на парастосу славном претку Стојану Митровићу Јанковићу. Ускоку чије је јунаштво, и после 327 година од његове погибије, трајно записано на страницама српске историје. И, епске поезије. А, кога јунаштво уведе у народну песму, кажу стари, онда му је слава вечн[...]
