За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 17. 10. 2022, Сахрањени на Зејтинлику отргнути од заборава
ВЕЛИКИ ТРУД МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА И НАШЕГ КОНЗУЛАТА У СОЛУНУ Спискови настрадалих српских војника, њих 7.500, сачувани и конзервирани. – Урађена је и њихова дигитализација па ће се ти подаци ускоро наћи на интернету Зејтинлик – светиња, културно-историјски споменик у коме се огледа наш национални идентитет и место где почивају…
Погледи, 14. 10. 2022, Ослобођење Крушевца 14. октобра 1944. године
О догађајима у самом граду, у 9 часова ујутру 14. октобра, поручник Крамер је писао: „Одмах по повратку на свој положај, Кесеровић је наредио напад на Крушевац. Град смо после кратког времена заузели, заробили око 1.500 непријатељских војника и запленили доста ратног материјала“… „Заплењено је у Крушевцу 25 тешких минобацача,… Вечерње новости, 9. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Шема за рушење заједничке државе: Сарадња КПЈ и Коминтерне са Хрватском сељачком странком
ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ комунисте, Хрватска сељачка странка (ХСС) имала је све предности као савезник самим тим што је то била масовна странка, што су у њој видели и сељачки и национални покрет, а све се то потпуно уклапало у њихову основну шему да се рушење „великосрпске“ диктатуре и југословенске државе може… Вечерње новости, 12. 10. 2022, ПУСТЕ КОЛЕВКЕ КРИВЕ РЕКЕ: Пре 80 година нацисти масакрирали 309 мештана села на Копаонику [Мапа]
ПРЕ 80 година, 309 мештана Криве Реке код Бруса убијено је у масакру који је историја упамтила под кодним именом операција „Копаоник“. Од 12. октобра, када је почело сумануто убијање, припадници СС дивизије Принц Еуген, са око 1.500 подунавских Немаца, око 1.000 припадника бугарског 36. пешадијског пука и 300 белогардејаца…
Вечерње новости, 8. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Испитивање чврстине Краљевине: Подударност у погледима чланова партије и франковаца
КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА Југославије у усташком покрету није видела никакве назнаке фашизама јер је за њу тада то била искључиво „војно-фашистичка диктатура“ која је била у земљи на власти. За Партију је то била „грађанско-националистичка странка у којој постоји лева струја […] с којом ми сарађујемо и која нам је веома… РТРС, 10.10. 2022, На данашњи дан прије 27 година протјерано 27.000 Срба из Санског Моста
Око 27.000 Срба протјерано је на данашњи дан прије 27 година из Санског Моста. Након освајање тог града, припадници такозване Армије БиХ починили су бројне злочине за које нико до сада није осуђен. На 27. годишњицу егзодуса, у Приједору су у ријеку Сану симболично спуштени вијенци и цвијеће. Слике ужаса…
Не заборављамо – Памтимо
Стање ствари, ИН4С, 24.8.2021, Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава – 600.000 Срба убијено у НДХ (јануар 1943)
Пошто су усташе убиле 600.000 Срба, без милости уништавамо све што је усташа. Они сад сарађују са комунистима, пише краљевској емигрантској влади у Лондону њен министар одбране Дража Михаиловић
Неки од (углавном млађих) историчара покушавају да умање број жртава Другог светског рата у Југославији, за који је најмеродавнија оцена коју је 1952. године дао тада најкомпетентнији статистичар Југославије, проф. др Адолф (Долфе) Вогелник. Он је, у угледном стручном органу Статистичка ревија (број 1 за 1952. годину), записао да је број усмрћених у рату и пораћу у Југославији износио најмање 1.814.0[...]
Глас Српске, 2.11.2020, Повратнику Сави Билановићу у Бусовачи запаљена кућа: Двије деценије не живи слободно на свом огњишту
БУСОВАЧА - Сави Билановићу, српском повратнику у Бусовачу, у суботу је запаљена кућа, а он за "Глас Српске" каже да је претрпио и преживио доста напада откако се 2000. године вратио на имање.
- Увијек је било неких мањих трзавица у задњих 20 година, али у посљедњих шест, седам година све је кренуло наопако. Нисам правио зло, храбар сам човјек, не знам зашто ме мрзе. Палили су ми и шуму, и дрва која сам сабрао тамо. Убијане су ми овце. Улазили су ми у кућу, правили и нешто око струје, прије четири године направили ми огромну штету у дворишту. Однијели су ми и очев ратни трофеј, односно пишто[...]
СРНА, 15. 8. 2023, Освештана спомен-табла устанику Александру Љељи Петковићу из Дрињаче
У Дрињачи код Зворника данас је освештана спомен-плоча и служен парастос Александру Љељи Петковићу - једном од организатора отпора против усташа који су чинили невиђене злочине над српским народом Дрињаче, Зелиња и других оближњих мјеста у Другом свјетском рату 1941. године.
Парастос је служио мјесни свештеник Марко Данојловић у присуству предсједника Удружења "Мост" Радомира Павловића, потомака Александра Љеље Петковића, историчара и народа овог краја.
Данојловић је нагласио да се страдање у Другом свјетском рату за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на исти начин догодило и у Одбр[...]
Вечерње новости, 27.8.2021, Осам деценија се ћутало о злочину усташа у засеоку Брвно у селу Врањак код Модриче
Само су потомци стрељаних преносили успомену на своје најмилије са колена на колено.
Напокон је дошло време да се скине прашина са 25. августа 1941. године који је обележен крвљу 14 Врањачана, жртава једног од највећих усташких злочина у модричком крају.
Први пут након толико година служен је поменом у цркви Покрова Пресвете Богородице у Врањаку и историјским часом обележено је 80 година од њиховог страдања. Сећање је живело само међу потомцима и мештанима Врањака, а преношено је јер су стрељање преживели Петар Благојевић и Вид Стево Савић.
- Намера нам је да ово страдање Вр[...]
Глас Српске, СРНА, 4.7.2017, Обиљежен устанак антифашиста бивше Југославије
Бијељина - Полагањем цвијећа и вијенаца на споменике палим борцима и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату, Градска организација СУБНОР-а у Бијељини обиљежила је Дан борца, празник устанка народа некадашње Југославије.
Вијенци су положени на споменик у бијељинском насељу Међаши на којем су уписана имена 56 жртава фашистичког терора и на централно спомен-обиљежје у Рачи гдје су на спомен-плочама уклесана имена више од 2.000 антифашиста Семберије, Источне Босне и Војводине.
Преживјели борци Другог свјетског рата и потомци и поштоваоци антифашистиче борбе посјетили су данас и п[...]
