За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Митрополија црногорско-приморска, 18. 6. 2023, Литургија у Камничкој Бистрици са парастосом припадницима ЈкВ из Црне Горе
У Камничкој Бистрици у Словенији јуче је, на празник Светог свештеномученика Јоаникија Црногорског у присуству потомака и родбине служена Света литургија са парастосом припадницима Југословенске војске у Отаџбини пострадалим без суда у пресуде од руке носилаца комунистичке идеологије одмах након завршетка рата 1945. године. Литургију и парастос је на мјесту…
Политика, 17. 6, 2023, Хрватска решила да свету представи Теслу као свој највећи бренд
Пошто је миниран споменик научнику у Госпићу, срушена црква у његовом родном Смиљану у којој је службовао његов отац, а гимназија у Карловцу коју је похађао одбила да носи његово име, сада је одлучено да би велики геније ипак могао да се искористи Загреб – Немачки „Европа парк”, најпосећенији забавни…
РТ Балкан, 16. 6. 2023, Диогенис Валаванидис: Напади на српске цркве и манастире на Косову и Метохији
Најстрашније што може да се уради једном народу није да се он покори, нити да се присвоји његова територија, него да му се разбије идеја о њему самоме, о целовитости народног бића, да му се одузме отачка вера која га држи на окупу, да му се убије или одузме историјско… ИН4С, 15. 6. 2023, Чукур-чесма
На данашњи дан, 15. јуна 1862. године на Чукур-чесми у Београду турски војник убио је српског дјечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, гдје је био смјештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд. Средином XIX вијека односи Србије и Турске били су на граници ратног стања.…
Srbi.hr, 16. 6. 2023, Уништа – село у две државе
Село Уништа припада општини Босанско Грахово у Босни и Херцеговини, али једини пут који води до села иде преко Републике Хрватске, па се у село не може без неопходних дозвола граничне полиције. Административне баријере додатно отежавају живот преосталих петоро становника у Уништима, али и обнову православног храма уништеног у шумском… Манастир Црна Река, Отац Харитон – Новомученик црноречки
Поред моштију Светог Петра Коришког и воде Светог Архангела Михаила, још једна од светиња која из дана у дан као магнет привлачи све већу пажњу и долично поштовање поклоника, јесте гроб Преподобномученика Харитона – у наше време јављеног светилника људима и верног сведока Васкрслог Господа Христа – Братство Манастира… Не заборављамо – Памтимо
![Политика, 4. 6. 2022, Тридесет година од злочина у Ледићима: Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11113-350x200-no.jpg)
Политика, 4. 6. 2022, Тридесет година од злочина у Ледићима: Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш [Филм]
Припадници Армије БиХ су 3. јуна 1992. године убили 24 српска цивила, међу којима је било 13 жена и четворо деце - Од десет чланова породице Васић, преживео је само тада једанаестогодишњи Драган
Источно Сарајево – Ледићи, пре рата већински српско село у тадашњој јединственој општини Трново надомак Сарајева, симбол је страдања српског народа на том подручју у последњим трагичним сукобима у БиХ. У једнодневном крвавом походу на то село 3. јуна 1992. године припадници Армије РБиХ убили су 24 српска цивила, међу којима је било 13 жена и четворо деце. Почетком марта прошле године Суд БиХ ослобод[...]
Блиц, 16.8.2010, Откривена масовна гробница жртава комуниста
На годишњицу првог спомена
После 65 година, потомци жртава комунистичког терора, први пут у Србији запалиће у Крагујевцу свеће за покој душа изнад гроба у коме су сахрањени њихови најмилији. Како „Блиц“ сазнаје из поузданих извора, откривено је место на којем су закопане кости више од 600 људи које су Титови партизани мучки убили после наводног ослобођења града, почевши од 21. октобра 1944.
Реч је о гробници на Варошком гробљу, изнад које стоји неугледни камени споменик, а ову информацију је потврдио и градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, који каже да је на истом месту сахрањено [...]
Срна, 20.3.2016, Претпремијера филма „Споменко на вјечној стражи“
ДОБОЈ, 20. МАРТА /СРНА/ - У Добоју ће данас, када се навршавају 23 године од погибије најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, бити претпремијерно приказан документарни филм "Споменко на вјечној стражи", аутора Милета Савића.
Претпремијери филма, који је снимљен у сарадњи са Борачком организацијом Републике Српске, присуствоваће савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица.
Филм ће претпремијерно бити приказан у добојском Центру за културу у 17.00 часова, док је за 16.00 часова заказана конференција за новинаре.
Споменко Гостић, [...]
Вести Онлајн, 6. 1. 2022, Сваки Божић доноси бол
Нема у том селу куће која није завијена у црно! У само једном дану, за најрадоснији хришћански празник, муслимани су све побили, чак и домаће животиње. Оно што нису могли да сатру покрали су или запалили.
Ово је тужна слика из рата у Босни која ни данас не бледи код малобројних мештана Кравица код Братунца, где су 7. јануара 1993. године на Божић, борбене групе Армије БиХ предвођене Насером Орићем заузеле село и убиле 49 мештана, махом цивила. Парастосом у обновљеној Цркви Петра и Павла, а затим и полагањем венаца испред споменика, обележено је 29 година од једног од највећих масакара последњ[...]
РТ Балкан, 10. 7. 2025, Бранко Жујовић: Између историјских чињеница о Сребреници и пропаганде: Медији и америчка демократија у БиХ (III)
Да ли су извештаји представљали озбиљан и награђивани новинарски рад који је оправдао награду "Еми" коју је Кристијан Аманпур добила за извештавање из Босне? Никако. Били су лишени било каквог трага истине и, ако ништа друго, изгледали су као да крше новинарске стандарде, јер извештачи нису проверавали своје изворе
О злочинима над Србима светска јавност није могла ништа чути
Амерички обавештајни официр, потпуковник Џон Е. Среј, аутор извештаја о грађанском рату у Босни и Херцеговини написаног октобра 1995. године (Selling the Bosnian myth to America: Buyer beware), није пружио само д[...]
